Нижњи Новгород, град нуклеарних бомби, вишања и манастира

Нижегородска Област је дуго била недоступна за туристе јер се у њој налазио затворени „нуклеарни град“ Арзамас-16, данас Саров, у коме је отворен први нуклеарни центар у Русији. Пошто Саров више није затворен град, Нижегородска Област данас нуди бројне и разноврсне могућности за одмор по свачијем укусу.

По чему је позната Нижегородска Област? У њој се налази неколико места, врло популарних међу туристима, која обавезно треба посетити.

Тајни „нуклеарни град“

У Сарову је 1946. отворен први научно-производни нуклеарни центар у СССР-у. Ова страница совјетске историје дуго је била најстроже чувана тајна. Међутим, данас свако ко жели може да посети историјско-меморијални музеј нуклеарног оружја, отворен у Сарову 13. новембра 1992. Посетиоци музеја могу да се упознају са основним етапама настанка савременог нуклеарног штита Русије, да додирну совјетску супербомбу и сазнају нешто више о људима који су били пионири нуклеарне моћи земље.

Међу експонатима музеја су: прва совјетска нуклеарна бомба РДС-1, познатија као „Татјана“, РДС-4, прва нуклеарна бомба серијске производње, први артиљеријски пројектил са нуклеарним пуњењем и бојеве главе првих стратешких ракета у СССР-у. Претеча прве совјетске нуклеарне бомбе такође се налази у једној од музејских сала. Поред ње је изложен пулт са кога је иницирана детонација нуклеарног пројектила и корпус авионске бомбе произведене специјално за РДС-1.

Посебну пажњу посетилаца привлачи знаменита „Погачица“ (рус.: слойка), односно РДС-6с, прва хидрогенска (термонуклеарна) бомба на свету. У њеном стварању активно је учествовао Андреј Сахаров, тада млади сарадник теоријске групе нуклеарног центра, а касније знаменити научник и академик.

Древни манастири

Обилазак нижегородских манастира најбоље је почети од села Дивејева на југу Нижегородске Области. У њему се налази чувени женски Светотројицки Серафимо-Дивејевски манастир. Оснивач и покровитељ манастира био је преподобни Серафим Саровски. У овом манастиру се и данас чувају његове мошти. Сваког августа у Дивејеву се одржавају свечаности посвећене Серафиму Саровском. Ако не волите гужву, Светотројицки Серафимо-Дивејевски манастир можете посетити било када током године.

Онима који више од нуклеарних реактора воле староруску архитектуру обавезно препоручујемо да посете Макарјевски манастир у Лисковском рејону који је 1453. основао преподобни Макариј Желтоводски. Међутим, манастирску обитељ су убрзо после оснивања уништили Татари. Зато су најстарије сачуване манастирске грађевине с почетка 17. века. Прекрасан архитектонски ансамбл овог до данас активног манастира на левој обали Волге поред ходочасника привлачи и бројне туристе који желе да уживају у најлепшим примерцима староруског неимарства.

Често оно што је најзанимљивије за туристе није обухваћено уобичајеним туристичким маршрутама.

Нижегородски вишњици

У селу Велики Бакалди налази се једини музеј вишње на свету. Ово село је најбоље посетити у мају јер су тада процветали вишњици неописиво лепи. Историја овог места почиње у 17. веку када је овде, у време бољара Бориса Морозова, отворена прва радионица у којој су прављени сокови, воћни ликери и маринаде. Квалитет ових производа чувен је и данас. Гостима музеја обавезно ће бити понуђено да их пробају. Музеј је изузетно леп, као и цело село Велики Бакалди, које се у пролеће дословно претвара у процветали вишњик.

Из вишњика пут води у село Бутурлино, у историјски завичајни музеј који се налази у прелепом здању грађеном у стилу „провинцијалног класицизма“. У музеју се чувају стари предмети коришћени у сеоској свакодневици, експонати израђени у познатој Борнуковској каменорезачкој радионици и „стари стан“, ентеријер куће сеоске учитељице уочи Великог отаџбинског рата.

Неизоставно треба посетити село Баронски хутор у Гагинском рејону, где можете обићи имање барона Антоана Жоминија, војног теоретичара и генерала који је из Наполеонове војске прешао у руску службу. Неке грађевине с почетка 19. века су полуразрушене, док је екстеријер и ентеријер других доста добро очуван. Имање је окружено прелепим парком. То је једно од најлепших имања у Нижегородској Области и зато сигурно нећете зажалити због дугог путовања на југ.

Скитови старовераца

На северу Нижегородске Области уточиште су нашли многи руски старообредници (староверци), па су у овом делу Русије сачувани бројни старообреднички скитови (мање монашке заједнице), некрополе и надгробни споменици. Обилазећи низ села Нижегородске Области туристи се могу упознати са историјом руског староверја.

Обилазак старообредничких светиња може почети од села Шарпаново у коме се налази гроб старице Февроније из кога, по предању, на Ускрс извире лековита вода, као и друге древне некрополе старовераца. У селу се налазе и два језера. У једном од њих (Чисти пруд) сељани до данас налазе металне новчанице из времена пре Октобарске револуције. У Шарпанову је око 170 година био активан скит Стари Шарпан који је био право уточиште за прогоњене староверце.

После Шарпанова можете кренути у село Шарино у коме се налази гроб старца Серапиона, подвижника старообредника. Старчев гроб ходочасници посећују више од 200 година.

Следеће одредиште је село Осинки у коме се налази свети извор чија вода се не леди чак ни зими. Овде можете видети и спомен-плочу спаљеним старцима. Сачувано је пет њихових гробова које до данас с поштовањем одржавају староверци из Семјонова.

Многе некрополе старовераца су обрасци јединственог руског неимарства. Украшене су изрезбареним надгробним споменицима у облику дрвених кућица или крстовима са малим заштитним кровом на врху (рус.: „_serbianBeginIgnore_голбцы_serbianEndIgnore_“).

Интересантни споменици старовераца налазе се и у селима Јелфимово, Комарово, Трефилиха, Федосејево и Ларионово. У Ларионову можете посетити скит „Седам девица“.

Једна од најпознатијих светиња старовераца је црква Николе Чудотворца у селу Семјоново. Тај староправославни храм је још увек активан. У селу се налази и историјско-уметнички музеј у коме се посетиоци могу упознати са историјом руског староверја. Међу експонатима су предмети из свакодневног живота старовераца, старински намештај, ковачке рукотворине, мапе, књиге, фотографије и иконе. Староверци су допринели развоју традиционалне руске технике осликавања дрвених предмета која се зове „хохлома“. Мотиви на дрвеним предметима се сликају на златној позадини која се, захваљујући овој специфичној техници, добија без употребе златне боје. Да би се постигао овакав ефекат на предмете се најпре наноси глина, сребрни прах и слој лака. Затим се предмети осликавају и поново лакирају. После печења на високој температури боје потамне и предмети добијају златасти одсјај карактеристичан за хохломске сувенире.

Детаљне информације о туристичким турама, обиласцима и могућности ангажовања приватних туристичких водича можете добити на званичном туристичком порталу Нижегородске Области.

Росијскаја газета. Сва права задржана.