Водич по Лењинградској Области

У Лењинградској Области, субјекту РФ који окружује Санкт Петербург, постоје бројне знаменитости које неизоставно треба посетити. Овај регион је пребогат историјом: на територији Области, у Старој Ладоги, поникла је руска држава. Представљамо вам најлепша места до којих из северне престонице можете стићи електричним возом, попут Сабљинских пећина, бајковитог града Андерсенграда или Радонских језера.

Староладошка тврђава (Стара Ладога)

Црква унутар зидина староладошке тврђава. Фотографија: Lori Images / Legion Media.

Мало село Стара Ладога у Лењинградској Области има величанствену прошлост. Одатле је „почињала руска земља“, а Стара Ладога је била један од најстаријих и највећих староруских градова у коме је, пре одласка у Новгород, неко време боравио кнез Рјурик, зачетник руске државности. Ово село и у наше време одише старином: верници се лагано пењу на Малишеву гору, чамџија превози сељане преко реке Волхов, витезови из прошлости почивају у древним хумкама и као да још увек чувају своју руску земљу. Чини се да Варјашком улицом и данас одзвањају кораци древних скандинавских ратника и трговаца који су вековима овуда пролазили. Из Старе Ладоге је руска војска у неколико наврата кретала у битке са Швеђанима: у време Александра Невског (12. век), али и касније, током Смутног доба (17. век) и за време Северног рата (18. век).

Како стићи

Путовање електричним возом са Московске железничке станице у Санкт Петербургу до станице „Волховстрој“ траје 1 сат и 50 минута. Одатле се аутобусом бр. 23а до Старе Ладоге путује још 15 минута.

У Старој Ладоги је сачувана древна тврђава, саграђена на високој и стрмој обали реке Волхов, као и неколико старих цркава. Поред цркве Јована Претече налази се извор, а недалеко од њега је староладошка пећина. Улаз у пећинске лавиринте је у подножју падине Малишеве горе.

Андерсенград (Соснови Бор)

Андерсенград. Фотографија: Lori Images / Legion Media.

Андерсенград је прави мали град из бајке, место где машта постаје стварност. Ова копија у малом типичног европског градића из периода од 16. до 19. века изграђена је 1980. Андерсенград је дивно место на коме можете провести слободан дан са дететом или са пријатељима.

Како стићи

Путовање електричним возом од Балтичке железничке станице у Санкт Петербургу до станице „Калишче“ траје 1 сат и 40 минута. У Андерсенград ћете стићи након још 15 минута вожње аутобусом бр. 5.

Овај чаробни град изграђен је у стилу средњовековне западноевропске архитектуре: ту је неизоставни минијатурни замак са кулама, опасан одбрамбеним зидом и улепшан фонтанама и црвеним зидовима. У њему можете срести најразличитије јунаке из свима добро знаних Андерсенових бајки. На улазу у Андерсенград дочекаће вас Мала сирена, а у граду можете видети кулу Оловног војника, кућу у каквој је живео Оле Лукоје, и друге грађевине које ће вас вратити у чаробни свет Андерсенових бајки.

Музеј-имање „Рождествено“ (село Рождествено)

Музеј-имање „Рождествено“. Фотографија: Lori Images / Legion Media.
Како стићи

Путовање електричним возом од Балтичке железничке станице до станице „Сиверска“ траје 1 сат и 20 минута. Да бисте стигли у село Рождествено морате путовати још 20 минута аутобусом бр. 500.

Имање у Рождественом налази се на брежуљку у центру села. На овом имању је одрасла мајка познатог писца Владимира Владимировича Набокова, чије је девојачко презиме било Рукавишњикова. Пре него што је припало породици Рукавишњиков, имање је променило неколико власника. Кућа у селу Рождествено је 1916. припала будућем познатом писцу Владимиру Владимировичу Набокову, али већ 1917, по избијању Октобарске револуције, породица Набокових је напустила Русију. Након одласка Набокових кућа је национализована.

Радонска језера (село Лопухинка)

Радонска језера. Фотографија: Вероника Прохорова.
Како стићи

Путовање електричним возом од Балтичке железничке станице до станице „Стари Петерхоф“ траје 40 минута. Одатле до Лопухинке можете стићи аутобусом бр. 463 или линијским таксијем који иде трасом „Копорје“, „Глобици“ за свега 5 до 10 минута.

На ободу села Лопухинка у Ломоносовском рејону налази се јаруга дубока неколико десетина метара кроз коју протиче река Рудица. Пре више од сто година на реци је саграђена брана са чије обе стране се формирало прелепо језеро. Због велике концентрације племенитог гаса радона, вода у њему је необичне тиркизне боје, што посебно одушевљава туристе.

Ово језеро је оличење дивље природе. Учиниће вам се да сте се нашли на месту где још није крочила људска нога. Свеж ваздух и лепота језера и кањона који га окружује пружају незаборавно уживање у нетакнутој природи.

Имање трговца Јелисејева (село Белогорка)

Имање трговца Јелисејева. Фотографија: Вероника Прохорова.
Како стићи

Путовање електричним возом од Балтичке железничке станице до станице „Сиверска“ траје 1 сат и 20 минута, одакле до Белогорке можете стићи аутобусима бр. 2, 2-Е или 506 за само 5 минута.

Сви који су бар једном боравили у Санкт Петербургу, шетајући Невским проспектом сигурно су свратили у најстарију продавницу прехрамбених производа чији је власник био Јелисејев. Међутим, ретко ко зна да је познати трговац имао и дивно имање у близини Петербурга, у селу Белогорка. Кућа је саграђена почетком 20. века у стилу северне модерне према пројекту архитекте Тавлинова, на иницијативу трговчеве ћерке Јелисавете која је водила имање. Када се преселила у Белогорку са другим мужем, породичним лекаром Јелисејевих, обновила је имање и уређивала га до краја живота.

Боршчевске и Сабљинске пећине (села Оредеж и Сабљино)

Боршчевске пећине. Фотографија: Вероника Прохорова.
Како стићи

До села Оредеж можете стићи електричним возом. Путовање од Витебске железничке станице до станице „Оредеж“ траје 2 и по сата. До Боршчевских пећина ћете одатле стићи пешице за 5 минута. До села Сабљино такође можете стићи електричним возом. Путовање од Московске железничке станице до станице „Сабљино“ траје 40 минута. Затим преседните на аутобус бр. 319, 334 или 438 и до Сабљинских пећина стижете за 5 минута.

У Лењинградској Области нема природних пећина. Боршчевске и Сабљинске пећине су вештачке. То су напуштена рударска окна. Наиме, из ових пећина се раније вадио кварцни песак који се користио у производњи стакла. Експлоатација кварцног песка је прекинута 1930-их година и пећине су од тада празне. Пошто се постепено осипају, некадашња окна су све плића. Уколико се не заштите и не обнове, ове пећине ће за тридесетак година сасвим нестати. Зато што пре посетите ово јединствено место и чудесне црвене сводове пећина који подсећају на готичку архитектуру. Зими су ове пећине пуне лептира што их чини још лепшим.

Тврђава Корела (Приозерск)

Тврђава Корела. Извор: Lori Images / Legion Media.
Како стићи

Путовање електричним возом од Финске железничке станице до станице „Приозерск“ траје 2 и по сата. До тврђаве Корела потребно је још само 5 минута вожње аутобусом бр. 1 до станице „Санаторијум“.

Претпоставља се да је тврђава Корела саграђена у 12. веку, мада нема поузданих података ко ју је и када саградио. У том крају је раније живело угрофинско племе Корела по коме је тврђава и добила име. Тврђаву Корела су више пута освајали Швеђани и мењали јој име у Хексхолм, а од 1721. тврђава је поново руска. У тврђави Корела је отворен интересантан музеј у коме можете сазнати више о њеној историји. Посетиоци могу да обиђу тврђаву, посете округлу кулу и виде тенкове и хаубице из времена Великог отаџбинског рата. Уз извесну новчану надокнаду, могу и да пуцају из топа.

Имање Марјино (село Андријаново)

Имање Марјино. Фотографија: Lori Images / Legion Media.
Како стићи

Путовање електричним возом од Московске железничке станице до станице „Тосно“ траје 50 минута. До села Андријаново потребно је још 10 минута вожње аутобусом бр. 326.

Ово је наследно имање породице Строганових-Голициних. Грађевине на имању потичу из 19. века, а њихова архитектура се с правом сматра једном од најраскошнијих у Русији. Софија Строганова је лично уређивала ентеријер куће: плафони су осликани техником гризеј (техника монохромног сликања у сивим или црно-белим тоновима), а просторије украшавају скулптуре, слике и бронзани украси из њене породичне куће на Невском проспекту. Захваљујући Софији Строгановој у сеоској средини су се појавиле слике италијанских, шпанских и холандских мајстора из 17. века.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“