Водич по Лењинградској Области

Староладошка тврђава (Стара Ладога)

Видео: Стара Ладога, најстарија Русија

Мало село Стара Ладога у Лењинградској Области има величанствену прошлост. Одатле је „почињала руска земља“, а Стара Ладога је била један од најстаријих и највећих староруских градова у коме је, пре одласка у Новгород, неко време боравио кнез Рјурик, зачетник руске државности. Ово село и у наше време одише старином: верници се лагано пењу на Малишеву гору, чамџија превози сељане преко реке Волхов, витезови из прошлости почивају у древним хумкама и као да још увек чувају своју руску земљу. Чини се да Варјашком улицом и данас одзвањају кораци древних скандинавских ратника и трговаца који су вековима овуда пролазили. Из Старе Ладоге је руска војска у неколико наврата кретала у битке са Швеђанима: у време Александра Невског (12. век), али и касније, током Смутног доба (17. век) и за време Северног рата (18. век).

У Старој Ладоги је сачувана древна тврђава, саграђена на високој и стрмој обали реке Волхов, као и неколико старих цркава. Поред цркве Јована Претече налази се извор, а недалеко од њега је староладошка пећина. Улаз у пећинске лавиринте је у подножју падине Малишеве горе.

Андерсенград (Соснови Бор)

Андерсенград је прави мали град из бајке, место где машта постаје стварност. Ова копија у малом типичног европског градића из периода од 16. до 19. века изграђена је 1980. Андерсенград је дивно место на коме можете провести слободан дан са дететом или са пријатељима.

Овај чаробни град изграђен је у стилу средњовековне западноевропске архитектуре: ту је неизоставни минијатурни замак са кулама, опасан одбрамбеним зидом и улепшан фонтанама и црвеним зидовима. У њему можете срести најразличитије јунаке из свима добро знаних Андерсенових бајки. На улазу у Андерсенград дочекаће вас Мала сирена, а у граду можете видети кулу Оловног војника, кућу у каквој је живео Оле Лукоје, и друге грађевине које ће вас вратити у чаробни свет Андерсенових бајки.

Музеј-имање „Рождествено“ (село Рождествено)

Имање у Рождественом налази се на брежуљку у центру села. На овом имању је одрасла мајка познатог писца Владимира Владимировича Набокова, чије је девојачко презиме било Рукавишњикова. Пре него што је припало породици Рукавишњиков, имање је променило неколико власника. Кућа у селу Рождествено је 1916. припала будућем познатом писцу Владимиру Владимировичу Набокову, али већ 1917, по избијању Октобарске револуције, породица Набокових је напустила Русију. Након одласка Набокових кућа је национализована.

Радонска језера (село Лопухинка)

На ободу села Лопухинка у Ломоносовском рејону налази се јаруга дубока неколико десетина метара кроз коју протиче река Рудица. Пре више од сто година на реци је саграђена брана са чије обе стране се формирало прелепо језеро. Због велике концентрације племенитог гаса радона, вода у њему је необичне тиркизне боје, што посебно одушевљава туристе.

Ово језеро је оличење дивље природе. Учиниће вам се да сте се нашли на месту где још није крочила људска нога. Свеж ваздух и лепота језера и кањона који га окружује пружају незаборавно уживање у нетакнутој природи.

Имање трговца Јелисејева (село Белогорка)

Сви који су бар једном боравили у Санкт Петербургу, шетајући Невским проспектом сигурно су свратили у најстарију продавницу прехрамбених производа чији је власник био Јелисејев. Међутим, ретко ко зна да је познати трговац имао и дивно имање у близини Петербурга, у селу Белогорка. Кућа је саграђена почетком 20. века у стилу северне модерне према пројекту архитекте Тавлинова, на иницијативу трговчеве ћерке Јелисавете која је водила имање. Када се преселила у Белогорку са другим мужем, породичним лекаром Јелисејевих, обновила је имање и уређивала га до краја живота.

Боршчевске и Сабљинске пећине (села Оредеж и Сабљино)

У Лењинградској Области нема природних пећина. Боршчевске и Сабљинске пећине су вештачке. То су напуштена рударска окна. Наиме, из ових пећина се раније вадио кварцни песак који се користио у производњи стакла. Експлоатација кварцног песка је прекинута 1930-их година и пећине су од тада празне. Пошто се постепено осипају, некадашња окна су све плића. Уколико се не заштите и не обнове, ове пећине ће за тридесетак година сасвим нестати. Зато што пре посетите ово јединствено место и чудесне црвене сводове пећина који подсећају на готичку архитектуру. Зими су ове пећине пуне лептира што их чини још лепшим.

Тврђава Корела (Приозерск)

Претпоставља се да је тврђава Корела саграђена у 12. веку, мада нема поузданих података ко ју је и када саградио. У том крају је раније живело угрофинско племе Корела по коме је тврђава и добила име. Тврђаву Корела су више пута освајали Швеђани и мењали јој име у Хексхолм, а од 1721. тврђава је поново руска. У тврђави Корела је отворен интересантан музеј у коме можете сазнати више о њеној историји. Посетиоци могу да обиђу тврђаву, посете округлу кулу и виде тенкове и хаубице из времена Великог отаџбинског рата. Уз извесну новчану надокнаду, могу и да пуцају из топа.

Имање Марјино (село Андријаново)

Ово је наследно имање породице Строганових-Голициних. Грађевине на имању потичу из 19. века, а њихова архитектура се с правом сматра једном од најраскошнијих у Русији. Софија Строганова је лично уређивала ентеријер куће: плафони су осликани техником гризеј (техника монохромног сликања у сивим или црно-белим тоновима), а просторије украшавају скулптуре, слике и бронзани украси из њене породичне куће на Невском проспекту. Захваљујући Софији Строгановој у сеоској средини су се појавиле слике италијанских, шпанских и холандских мајстора из 17. века.

Росијскаја газета. Сва права задржана.