Светла над пучином: 6 најживописнијих светионика Владивостока

У поморским градовима светионици имају истовремено неколико функција. То нису само навигациони знаци, већ и градске знаменитости, често обавијени велом историјских прича, романтике и усамљености. Светионици у главној тихоокеанској луци Русије, Владивостоку, не представљају изузетак.

Светионик Токаревског

Ако становника Владивостока упитате за пут до светионика, он ће вас одмах упутити према светионику Токаревског у „Егершелду“ (југозападни рејон Владивостока на полуострву Шкота). Град има неколико светионика, али овај се обично назива једноставно „светионик“. Светионик Токаревског је крајња тачка полуострва Муравјова-Амурског, на којем лежи Владивосток. Ово место изгледа као крај света и зато је популарно међу туристима.

Светионик се налази на крају дугог копненог језичка (за време плиме њега покрива вода), који се назива Кошка („Мачка“) Токаревског – у част капетана друге класе Токаревског, који је крајем 19. века био главни тобџија (стручњак задужен за бродско топовско наоружање) у Владивостоку. Са њега се види острво Руско и морски путеви према Кини, Кореји и Јапану.

Светионик Токаревског је звезда у неколико филмова (један од последњих је „Бајка о тами“ руског редитеља Николаја Хомерикија). Зими овде можете видети фоке како се излежавају на сантама леда или лове рибу снетац.

Светионик Басаргина

До другог светионика у Владивостоку, који носи име адмирала Владимира Басаргина, не стиже се тако лако. Он се налази на територији са ограниченим приступом Министарства одбране у рејону залива Патрокло. Прва, дрвена грађевина светионика подигнута је 1937, а садашњи камени светионик висине 8 метара изграђен је 1958. Недавно је овде постављен систем за сателитску навигацију ГЛОНАСС, што је омогућило да се повећа безбедност пловидбе, али традиционално светло на врху светионика и даље врши своју функцију. Светионик Басаргина је омиљени мотив локалних сликара и фотографа. Често се приказује на календарима и разгледницама: модро море, сиве стене, на којима се гнезде галебови и корморани, и црвено-бели светионик. Најлепши поглед на светионик се пружа са пучине, у шта се можете уверити ако изнајмите моторни чамац.

Скрипљовски светионик

У пару са светиоником Басаргина функционише светионик подигнут на острву Скрипљова поред Владивостока. За време Другог светског рата на овом малом острву се налазила противавионска (према другим изворима противракетна) батерија, у којој су служиле жене, јер су мушкарци отишли на фронт. До данас су се сачували остаци касарне, али на острву Скрипљова данас више нема војника – само светионик. Ово је најстарији светионик у северном Приморју. Подигнут је 1876. и још увек функционише.

Заједно са суседним светиоником Басаргина светионик на острву Скрипљова формира „морску капију“ Владивостока: светлост са Скрипљовског је црвена, а са Басаргина зелена. Управо када прилазе острву Скрипљова капетани траже дозволу да уђу у луку Владивостока, а страни бродови на овом месту примају спроводнике бродова.

Светионик Брјуса

Још један светионик на периферији Владивостока налази се недалеко од насеља Славјанка. Назива се светионик Брјуса и уздиже се на живописном рту истог назива. Ту ћете видети високе окомите стене, сиво базалтно камење и пучину која се пресијава на сунцу.

Сматра се да и рт и светионик носе име по Јакову Брјусу, саборцу императора Петра Великог, учеснику кримских војних похода и првом руском масону, кога Александар Пушкин спомиње у поеми „Полтава“.

Међутим, постоји и друга верзија о пореклу овог назива. Полуострво Брјуса су 1855. први пут описали чланови посаде са енглеских војних бродова „Винчестер“ и „Баракуда“. Тада Владивосток још није постојао и место где се данас налази град Енглези су назвали Порт Меј. У то време на енглеским картама се појављују називи „рт Брјуса“ и „полуострво Брјуса“. Они су се односили на енглеског адмирала Брјуса, који је за време Кримског рата командовао енглеском тихоокеанском ескадром. Руси, који су овде стигли неколико година касније, задржали су енглески назив и протумачили га на свој начин.

Светионик Брјуса је подигнут 1911. и до данас је сачувао свој првобитни изглед: бела камена кула висока 10 метара, повезана са приземном кућом. У близини се налази старинско поморско звоно („ринда“), којим су се давали сигнали бродовима у време магле, када се светло светионика није видело. Данас у отежаним метеоролошким условима звучне сигнале шаље савремена апаратура.

Светионик на острву Асколд

На острву Асколд источно од Владивостока налази се један од најзанимљивијих и најтеже доступних светионика у овом крају. За ово острво везан је велики број легенди.

Управо овде је 1868. почео „манзовски рат“ (Кинези који су живели у приморју називали су се „манзи“). До конфликта је дошло између кинеских испирача злата, који су без дозволе испирали злато на Асколду, и руских власти, након што су Кинези убили и ранили неколико морнара на једрењаку „Алеут“. Затим су „хунхузи“, кинески разбојници, спалили села Шкотово и Никољско (садашњи град Усуријск). Очекивао се њихов напад на Владивосток и само је интервенција руске војске спречила наставак конфликта. У совјетско време овде је подигнут градић противваздушне одбране, који је касније напуштен – остале су празне зграде, водовод, болница, школа.

Староседеоци причају да је 1990-их овде почео нови рат, тзв. „бакарни“: становници Приморја који су остали без посла продавали су на отпаду оно што је остало од војске и војног градића. Данас се на Асколду налази само светионик на литици и његов чувар (не рачунајући дошљаке ловокрадице, који у мору лове морске краставце, а на обали ирвасе). Он се греје на дрва, струју добија из агрегата. Саобраћајне везе са острвом не постоје, само га повремено посећује војни брод, који довози гориво и намирнице. Активни светионик је саграђен у совјетском периоду, али недалеко од њега се сачувала и зграда старог светионика с почетка 20. века. Овај стари светионик се налази на окомитој стени и до њега је готово немогуће стићи, јер су степенице које су тамо водиле практично уништене.

Светионик на крову

Најнеобичнији светионик, који најбоље сведочи о поморском карактеру Владивостока, налази се у рејону аутобуске станице „Омладинска“. Он се налази на крову стамбене зграде, обичне четвороспратне „хрушчовке“ [бетонске зграде из времена Хрушчова], и добро се види како са мора, тако и са Проспекта 100 година Владивостока. Ако хоћемо да будемо сасвим прецизни, то је пре „светлосни навигациони знак“, него светионик, али у свакодневном говору носи овај ласкави назив.

Овај објекат, који је под управом Тихоокеанске флоте, налазио се на овом месту још у време када је ту било предграђе Владивостока. После посете лидера СССР-а Никите Хрушчова 1960-их Владивостоку почела је реализација пројекта „Велики Владивосток“ и град је почео убрзано да се шири на север. Према закону, у близини навигационе опреме није дозвољена никаква изградња. Али, како би се нова улица – Проспект 100 година Владивостока – пружала право, руководиоци флоте су одлучили да направе изузетак и дозволе да се један од светлосних навигационих знакова пребаци на кров нове зграде. Већ око пола века овај мали светионик врши своју функцију, помажући бродовима да се укотве у Лихтерном пристаништу Владивостока.

Фотографије: Јуриј Смитјук.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“