Трагом древних Карела

Фото-галерија: Карелија, земља летећег камења

Територија Карела се од 12-13. века налазила у саставу Новгородске Русије. Карели су 1227. примили православље, а затим ушли у састав Русије. Карелска народност се формирала у Лахденпохјанском рејону, где живописни фјордови Ладошког језера, прошарани великим и малим острвима, залазе дубоко у копно. Идеално место за живот, за лов и риболов... Тај предео се налази на северозападној обали Ладошког језера и граничи се са Финском. Чести освајачки походи суседних држава приморали су Кареле да граде своје куће на узвишењима, понекад неприступачним, са стрмим падинама, како би се долазак непријатељске војске могао угледати издалека. Таква насеља су се звала „линавуори“ и „линамјаки“, тј. тврђаве на узвишењу. У њих се у случају потребе скривало читаво становништво околних села.

Лахденпохја

У Лахденпохји се налази прастари комплекс насеобина древних Карела раног средњег века. Овде људи буквално газе по предметима који имају велику археолошку вредност. Мештани стално проналазе нове предмете: час бронзану наруквицу из 10. века, час копље са металним шиљком.

Управо у Лахденпохји се од 9. до 12. века појавила народност под називом „Корела“. То су претходници савремених Карела. У том периоду су настале многобројне насеобине. Нарочито густо је била насељена околина данашњих села Куркијоки и Тиурула, као и града Сортавале (градиште Паасо).

Село Куркијоки (у преводу са карелског „ждралова река“) удаљено је 42 km од града Лахденпохје. Око те јединствене насеобине подизана су градишта и древне тврђаве. Најпознатија таква места су Линавуори, Линамјаки и Јамјаки. У самом Куријокију се сваког лета у јулу одржава етнографски фестивал „Колевка карелског народа“ („Karjalan kansan pesa“).

Поједини древни споменици могу се видети само када ниво воде у Ладошком језеру опадне. То су, на пример, остаци каменог моста на острвцету Канансаари, удаљеном 3 km од Куријокија. До 16. века је на острву био активан манастир који су Швеђани уништили. Монаси су потопили црквене драгоцености на другој обали мореуза, а звона су одвезли у Ладогу. На Канансаарију је 2000. постављен и освештан поклонички крст.

На древном градишту Купала, чувеном по вештим ловцима соколова, налази се „Ледено брдо“ Јамјаки. У теснацу на његовој северној падини лед се задржава до краја лета. Ово узвишење је прилично високо. Са његовог врха се одлично види читава околина. Ту је добро очувано древно градиште са дугачким одбрамбеним земљаним насипима.

Тврђава Паасо је чувено утврђење древних Карела. Са стрмог врха узвишења Паасо близу Сортавале отвара се предиван поглед на реку Хељуљанјоки и дубоке удолине које прелазе у брда, густо нанизана једно иза другог. Некада је земљиште близу подножја било погодно за земљорадњу. Реке су повезивале насеља са Ладошким језером и са удаљеним подручјима у унутрашњости. Претпоставља се да су Швеђани разорили Паасо у 13. веку и да су га житељи тада напустили.

До Сортавале се може доћи редовном аутобуском линијом из Петрозаводска (растојање: 284 km) или личним превозом из Валаама, који је удаљен свега 40 km.

Пудошки рејон

Пудошки рејон је још једно подручје на коме су живели древни Карели, а које обилује артефактима. Управо овде, на Оњешком језеру, при изласку и заласку сунца малобројни туристи имају прилику да виде „Камену књигу Севера“, тј. мноштво цртежа урезаних у стену. Цртежи су стари 6-7 хиљада година, што значи да су настали пре египатских пирамида.

Карелски петроглифи су педантно урезани на неописиво лепим местима: на пљоснатим стенама, на острвцима, усред шуме. Преко 1200 цртежа налази се у појасу дугом 21 km, од ушћа реке Водле до острва Мали и Велики Туриј. На петроглифима су приказани риболов и лов на ирвасе, као и сцене из свакодневног живота.

Видео: Мистика водлозерских шума и мочвара

Највише петроглифа има на ртовима Пери Нос и Бесов Нос. Узгред, овај други рт није случајно добио такво име. На литици поред Оњешког језера усечен је приказ човека или демона кроз чије тело пролази пукотина у камену. Легенда каже да онај ко дуго посматра цртеж висок 2,5 метра може померити памећу или навући на себе велике невоље.

До петроглифа се може стићи најпре бродом из Петрозаводска до насеља Шаљски, где се мештани активно баве риболовом, тако да имају доста моторних чамаца, па ће вас одвести до ртова Бели Нос, Гажиј, Кладовец или Пери Нос. Може се доћи и аутом до града Пудожа и даље до села Каршева, где треба оставити ауто, јер до самих петроглифа води тешко проходан пут дугачак 15 km. Тим путем се најчешће може проћи само пешке.

Оњешко језеро

Чак и ако се испостави да су карелски петроглифи за вас недоступни, има смисла да продужите на север, до беломорских петроглифа. Ту су Карели оставили цртеж скијаша са трагом од скија преко целог камена. Сматра се да је то најстарији приказ скијашког спорта на свету.

Од свих језера за древне Кареле је најважније било Оњешко језеро (Оњега). Уосталом, оно је исто толико важно и за савремене Европљане. То је по величини друго слатководно језеро у Европи. Његова вода је по многим показатељима чистија чак и од бајкалске. Оно уопште није дубоко (свега 120 m, док највећа дубина Бајкала износи 1642 m), али у њега увире преко 110 река, а извире само једна, и то је река Свир. Уске издужене контуре језера оковане су високим каменим обалама које формирају многобројна острва.

На источној обали Оњешког језера, на рту Муром, налази се мушки Муромски манастир посвећен Успењу Пресвете Богородице. Манастир је 1350. основао Лазар Муромски. Његове мошти се налазе поред олтара у цркви светог Јована Претече, коју је такође он саградио. Манастир је затворен 1918, а поново је оживео 1991.

Олоњец

Олоњецки рејон је једино место на територији Карелије где су Карели већинско становништво. Најпопуларнија туристичка рута пролази кроз мала јужнокарелска села са очуваним староолоњецким амбијентом. Ту је и драгуљарско село Јургелицу, затим Кујтежа, где живе ловци и риболовци, и Велика Сељга са старим карелским избама.

Олоњец је град у коме се организују многи фестивали. У јесен се овде приређује фестивал карелске поезије и националне ношње, а зими се бира Пакајне, тј. карелски Деда Мраз, мада то и није деда, него несташни дечак. У пролеће се организује фестивал „Олонија – гушчја престоница“, а лети млечна „Кравља парада“.

Од Петрозаводска до Олоњеца се може стићи возом или аутобусом. Пут је дуг 153 km. Директне аутобуске и железничке линије постоје и из Санкт Петербурга (148 km).

Росијскаја газета. Сва права задржана.