Гатчина: од малтешких витезова до аероплана

Гатчина је један од најлепших и најзагонетнијих градова у околини Санкт Петербурга. Овде се налазила омиљена резиденција руских императора Павла I и Александра III. Гатчина је такође завичај руског војног ваздухопловства, а чланови Малтешког витешког реда некада су се састајали управо на овом месту.

Пет призора из Гатчине. Фото-галерија: Shutterstock.

Историја Гатчине почиње почетком 18. века, када је цар Петар Велики указом наредио да се на овом месту подигне имање и поклонио га својој вољеној сестри – Наталији Алексејевној. После смрти принцезе имање је неколико пута мењало власника, док га императорка Катарина Велика није поклонила свом миљенику грофу Григорију Орлову. Тада на овом месту почиње интензивна градња. После смрти грофа Орлова Гатчина је постала резиденција Павла I, који је ту живео 18 година, Гатчини доделио статус града и посебан грб. Касније је град припадао Марији Фјодоровној, затим Николају I, Александру I, Александру II и Николају II.

Једнодневна шетња градом

Гатчина је позната по Дворском парку. Царски дворац у њему изгледа као усамљени замак који се уздиже над глатком површином језера. Павиљон Орла је једна од најстаријих грађевина у парку, подигнута за време првог власника Гатчине, Григорија Орлова. Сматра се да га је пројектовао архитекта Винченцо Брена. Павиљон чини кружни храм - ротонда висине 9,5 m. Формиран је као отворена колонада коју чини десет тосканских стубова, постављених у полукругу. Над стубовима је полукупола украшена квадратним декоративним елементима са розетама и стилизованим обликом шкољке. На стилобат, подножје колонаде, воде три степеника од тесаног природног камена. Над колонадом се некада налазила статуа једноглавог орла од белог мермера који је држао штит са иницијалима Павла I. Павиљон је оштећен у Другом светском рату, када је статуа орла порушена.

Лењинградска Област је федерални субјекат РФ који окружује, али не садржи Санкт Петербург. Добила је име по једном од историјских имена овог града.

Један од најромантичнијих објеката у Дворском парку је Грбави мост подигнут преко канала који повезује Сребрно и Бело језеро. Грбави мост има три основна дела – два масивна ослонца у облику тераса на обалама и међу њима извијен лук.

Андреј Черни: Портрет грофа Григорија Орлова (1770).

Централна грађевина овог архитектонског ансамбла је Павлов дворац (или Гатчински дворац). Њега је првобитно пројектовао архитекта Антонио Риналди за Катарининог миљеника грофа Орлова. То је велелепни замак на узвишењу поред Сребрног језера. Троспратну главну зграду са обе стране красе две високе петоугаоне куле. Две бочне галерије воде ка двема помоћним квадратним грађевинама са затвореним унутрашњим двориштима (у којима су се налазиле оружарница и кухињске просторије). На вишим спратовима дворца налазила се колекција италијанског сликарства грофа Орлова. Касније је Гатчина прешла у власништво Павла I, који је ангажовао архитекту Винченца Брену да дворац реконструише.

На северу Дворског парка велику територију заузима парк Зверињак, намењен за лов. Део Зверињака се назива Чудо-пољана. То је посебно заштићена територија парка на којој расту ретке биљке.

Главна улица у Гатчини је Проспект 25. октобра, који води од кружног трга на уласку у Гатчину до рејона новоградње.

Између Проспекта 25. октобра и Орлове шуме пружа се рејон планске изградње – Хохлово поље. Пре Октобарске револуције овде су живеле дворске даме и други дворани. После Другог светског рата ту се налазило обданиште за децу са здравственим проблемима. Било је ту и гробље немачких војника, а сасвим недалеко од обданишта налазили су се остаци концентрационог логора, у којем је за време рата страдао велики број совјетских војних заробљеника. Већ 1950-их ту је почела изградња стамбеног насеља за запослене у Лењинградском институту за нуклеарну физику. Такође је обновљена Улица Хохлова, тако што су старе дрвене куће са оронулим шупама уклоњене и на њиховом месту подигнуте зидане грађевине.

Затим долазимо до Улице Соборна, и пошто се крећемо према центру, пред нама се појављују небескоплаве куполе величанствене цркве св. Павла. Неколико година пре Другог светског рата црква је реконструисана и претворена у Дом културе са биоскопом. За време рата у цркви су обновљене службе. У њој су се од Немаца скривали рањени официри совјетске војске.

Иза цркве почиње тзв. гатчински „Арбат“. Некада је ту била пијаца, а данас су продавнице, кафе-барови и ресторани. У близини је и тржни центар. На некадашњем пијачном тргу налази се „Текстилна фабрика“. Ова зграда носи такав назив откако је Павел I ту сместио раднице које су од зеленог и црвеног сукна шиле униформе пруског кроја за његове војнике.

У Црвеној (Красној) улици се налази стара камена двоспратна зграда у еклектичном стилу. Њену унутрашњост чине дуги ходници и велики број идентичних врата. Ту се налазио затвор. У Гатчини је, узгред, био велики број затвора са самицама у којима се могло само чучати и које су се звале „чаше“. Староседеоци кажу да су их направили Немци.

Десно од пијаце је грандиозна црква Покрова Пресвете Богородице од тамноцрвене цигле. Црква је освећена 1914, а убрзо након тога је почео Први светски рат. Црква је тако остала неомалтерисана. За време совјетске власти у њој се налазио магацин, а службе су обновљене тек 1980-их.

У Гатчини се налази и вредна пажње Варшавска железничка станица. Железница је у ово место стигла давне 1853. Данашња станична зграда бледожуте боје подигнута је после рата у строгом и једноставном стилу. Пре рата је на њеном месту био издужени павиљон од црвене цигле са лучним прозорима, а уз зграду се над пероном пружала надстрешница са тезгама.

Како доћи

Возом од Санкт Петербурга (са Балтичке станице) до станице Гатчина-Балтичка или Гатчина-Варшавска (нешто више од сат времена вожње) или линијским таксијем бр. 18 или бр. 100 са станице „Московска“ (40 минута).

Још једна знаменитост у Гатчини је Приоратски дворац скромних димензија са пејзажним парком, изграђен крајем 18. века по указу Павла I. Подигнут је на мочварном терену, на самој обали Црног језера. Дворац је изузетан због тога што је, осим високе куле и постоља, направљен од чисте просејане земље, натопљене у раствору креча и чврсто набијене у калупе. Ову специјалну технику је користио архитекта Николај Лавов.

Било је планирано да овај дворац траје 20-ак година, а он стоји већ три века, тако да би могао да нађе место у Гинисовој књизи рекорда. Име дугује Малтешком витешком реду, који се налазио под покровитељством Павла I. Дворац је подигнут као резиденција Приора – једног од највиших достојанственика Реда, француског емигранта принца Кондеа. Конде ипак није дошао у Гатчину, а чланови Малтешког реда су замак користили за своја окупљања.

Многе улице у Гатчини носе имена руских и совјетских пилота, што није необично, јер је Гатчина позната по првој руској ваздухопловној школи. Наиме, у близини Гатчине је 1909. издвојен простор за испитивање аероплана, а ту је основан и први војни аеродром. На јесен наредне године почело је школовање пилота у Официрској ваздухопловној школи, која је касније, са почетком Првог светског рата, трансформисана у Гатчинску високу авијациону школу. У њој се школовао и познати пилот Петар Нестеров, који је први у ваздуху извео „мртву петљу“, као и прво обарање непријатељске летелице сопственим авионом („таран“), приликом којег је и изгубио живот. У Гатчину је 2002. отворен једини Музеј историје авио-мотора у Русији.

Росијскаја газета. Сва права задржана.