Сибир, ризница дивље и нетакнуте природе

Централносибирски природни резерват

Централносибирски природни резерват је у правом смислу речи сурово, дивље и прелепо место. Налази се у Краснојарском Крају (3352 км од Москве), на територији Туруханског и Евенкијског рејона. Централносибирски природни резерват је срце Евроазије: припадају му обе обале реке Јенисеј, тешко проходна река Поткамена Тунгуска и бескрајна нетакнута тајга. У њему живе медвед, лосос, ждеравац, рис и, наравно, самур који је од давнина био основа сибирске индустрије, а у резервату је посебно заштићена врста.

Пре 400 милиона година, када је живота било само у морима и океанима, на територији данашњег Централносибирског природног резервата налазило се тропско море. Иако је море одавно пресушило, на обалама брзих река и данас се могу наћи корали који подсећају на некадашње тропско море. Пронађени фосили су потврда да је на територији Сибира постојао засебан древни континент Ангарида који није ништа друго до данашњи Сибирски плато.

Научници су древни континент назвали Ангарида јер су доказе о његовом постојању пронашли на обалама реке Ангаре. Простирао се на територији данашњег Краснојарског Краја и дела Иркутске Области, а у време диносауруса континент је постао део Евроазије. Први трагачи за златом који су стигли у тај део Сибира веровали су да су фосили остаци такозваног Тунгуског метеорита који је 1908. пао на 350 километара од данашњег природног резервата. Међутим, руски и страни научници још увек износе различита мишљења о томе да ли је то био метеорит и да ли је тада уопште нешто пало на земљу.

У Централносибирском природном резервату осим заштићених животиња и дивље природе можете упознати и начин живота Кета, малог староседелачког народа Сибира. Они живе у посебном Јелогујском насељу-резервату. Кети су по мишљењу неких истраживача директни преци северноамеричких Индијанаца. Од давнина су живели на обалама Јенисеја и претежно су се бавили ловом и риболовом. У зонама које се граниче са природним резерватом живе и староверци.

За туристе се организује неколико еколошких тура, од којих је најзанимљивија „Несавладана маршрута Фритјофа Нансена“, названа по знаменитом норвешком путописцу и поларном истраживачу с почетка 20. века. „Несавладана маршрута Фритјофа Нансена“ обухвата вожњу моторним чамцима, пешачке туре, једнодневне излете у планине и шуме. Туристи бораве под шаторима.

Бајкалски природни резерват

Резерват се већим делом налази у Иркутској Области, на Бајкалском језеру (5110 km од Москве). У саставу Бајкалског природног резервата су и резервати Кабански и Алтачејски, који припадају територији Бурјатије. У овом крају се труде да сачувају јужну обалу Бајкала и централни део планинског гребена Хамар-Дабан. Око Бајкалског језера живи 360 животињских врста и птица, а многе од њих су, као врло ретке, унете у Црвену књигу ретких и угрожених врста: велика дропља, сури орао, орао белорепан, ирвас и тајмењ (ретка врста лососа). Иако се овај парк природе простире на релативно малој територији, тешко је адекватно заштитити толики број ретких животињских врста. За туристе који желе да сазнају више о историји Бајкалског језера и живом свету у његовим дубинама и на обалама овај природни резерват је право место за духовни и физички одмор.

Фото-галериjа: Чаробно језеро Бајкал

Захваљујући заштити у оквиру природног резервата, у овом делу Бајкалског језера нема бучних туриста који иза себе неретко остављају гомиле смећа, а његовим обалама не тутње бројни возови који јуре Транссибирском железничком магистралом. Најинтересантније су орнитолошке еколошке туре за љубитеље птица, на пример маршрута „Птичји рај“, која поред пешачких тура обухвата и вишедневни боравак у удаљеним камповима у којима станују чувари резервата, могућност вожње чамцем по Бајкалском језеру до обала са пешчаним одронима и острва где се гнезди сива чапља. За све који воле да фотографишу дивљу природу у резервату су организовани посебни програми о којима се можете информисати на сајту Бајкалског природног резервата.

Када дођете у заштићену зону Бајкалског језера неизоставно морате да прошетате великом бајкалском стазом, посетите Музеј природе и научите да препознајете гласове птица и дивљих животиња. Добро проучите карту звезданог неба Северне полулопте, јер када је ведро овде се невероватно јасно може видети Млечни пут. Ако желите да упознате пријатеље из целог света проведите неко време у међународном волонтерском кампу.

Овде ћете видети сва лица Бајкала: када је време лепо и нема ветра језеро је мирно и плаво, а за време буре оно се претвара у моћну и ћудљиву стихију.

Сајано-Шушенски природни резерват

Зоолози из различитих земаља су 23. октобра обележили Међународни дан снежног леопарда, ретког предатора кога у читавом свету, према подацима стручњака, има само 3,5-7,5 хиљада. У Сајано-Шушенском природном резервату на југу Краснојарског Краја (3955 km од Москве) снежни леопард је главна заштићена врста. На територији резервата живи само шест снежних леопарда па је права срећа ако ову животињу видите у густој тајги или на обронцима Западног Сајана. Једна од најзначајнијих биљних врста резервата је сибирски кедар који се простире на 1000 km². Поред снежног леопарда, у резервату можете срести алпског козорога или сибирског планинског козорога. За љубитеље фотографије организују се посебне фото-туре. У овом резервату такође живе Паласове мачке, дивље свиње, рисеви, вукови и, наравно, медведи - о којима вам шумари и туристички водичи могу испричати пуно веселих и драматичних анегдота.

Портрет руског леопарда
На Алтају су направљени први снимци младунчета снежног леопарда.

Када је 1976. у Сибиру направљено Сајано-Шушенско вештачко језеро одлучено је да се око језера формира природни резерват ради праћења утицаја пораста нивоа воде на локални екосистем. У циљу очувања нетакнуте природе, у резервату се труде да ограниче масовни туризам, али се редовно организују обиласци за мале туристичке групе.

Најзанимљивија маршрута је „Обилазак Сајанског кањона“. То може да буде права авантура са боравком у шаторима и дугим пешачким турама у суровим природним условима, али кањон може да се обиђе и на много комфорнији начин: моторним бродом који има чак и шефа кухиње, уз одмор у лепо опремљеним кућицама на обали. Током овог обиласка видећете Манско вештачко језеро у коме се гаји пастрмка, брану Сајано-Шушенске хидроцентрале која је уписана у Гинисову књигу рекорда, насеобине праисторијског човека, као и богату флору и фауну резервата. У цену обиласка улази и излет на планину Сајан где можете да уживате у дивној панорами.

Росијскаја газета. Сва права задржана.