Сибирска пустиња: врео песак, тајга и комарци

Извор: GeoPhoto.

Извор: GeoPhoto.

Да ли знате да у Сибиру постоји пустиња? Област на северу Забајкалског Краја у којој се налази Чарска пустиња представља читав један свет пун противречности. Тамо се може видети фини пустињски песак покрај дивље тајге и високих планинских ланаца. На највишим врховима живе комарци, а врелим пешчаним пространствима лутају медведи.

Чарска пустиња (или Чарска пешчара) налази се на северу Забајкалског Краја, у Каларском рејону који је од Москве удаљен 4.912 километара. То је најнеприступачније, али са туристичког становишта најзанимљивије подручје у овом делу Источног Сибира. Највећа предност у том смислу је што регион није познат као Бајкалско језеро и Алтај, Тува и Хакасија (републике у саставу РФ), где страним туристима понекад нуде јефтину рибу липљен уместо цењеног „омуља“ или им за невероватну суму новца приказују псеудо-шаманистичке ритуале. Овде је дивљина остала нетакнута што представља прави изазов за путнике авантуристичког духа.

Област географских парадокса

Чарска пустиња је смештена 9 километара од села Чара, у срцу Чарске низије где се снег дуго задржава. Дужина пустиње је 10 километара, док је ширина упола мања. У Азији има већих и лакше доступних пустиња, али употреба речи „јединствена“ уз њено име није само маркетиншки трик. Руски истраживач из 20. века Владимир Преображенски рекао је да ово место представља „област географских парадокса“ и био је потпуно у праву.

Чарску пустињу окружују ледене мочваре и дивља тајга обрасла аришем и прошарана брезовим шумарцима. Поред ових „оаза“, од биљних врста присутна је и анђелика чији мирис подсећа на мошус. Осим ариша могу се пронаћи и друге врсте четинара. Посетиоци одмах запажају присуство комараца од којих врви цела пешчара. Дубље у пустињи налазе се дине високе и до 100 метара и дуге 200 метара, као и велике површине меканог песка по коме је врло пријатно ходати босих ногу.

Фотографија: Антон Петров.

Са ових дина пружа се изванредан поглед на велики и олујни Кодарски планински ланац, чији су врхови током већег дела године прекривени снегом. Топлина Азије под ногама, али и оближње сибирске планине и тајга доносе право уживање и неку врсту награде за путнике који су се осмелили да крену на напорно путовање до ових крајева. Најбоље време за боравак у Чарској пустињи је касно пролеће (мај) и лето.

Пустиња на дну мора

Кодарски масив. Фотографија: Антон Петров.

Постоји неколико претпоставки о пореклу велике пешчане површине у срцу Сибира. Највише заступника има она по којој је пустиња настала пре око 100.000 година на месту древног мора или језера. У то време је Кодарски масив, који се данас може видети са пустињских дина, био прекривен глечером. С променом климе на светском нивоу доток воде је био смањен, настала је мочвара, а ерозија и ветар својим деловањем коначно су створили пустињу. Неки научници тврде да овде нема трагова јужне степе, већ оне северне и хладне – тундре, постојбине мамута.

Као ни у било којој другој пустињи, ни у Чарској не живи много врста животиња. Почетком 20. века овде се могао видети за сибирске прилике неуобичајен призор: Евенке, староседеоци Сибира, гонили су своја стада ирваса кроз пустињу! У данашње време оваквих сцена више нема, али се Чарској пустињи не могу оспорити други видови егзотичности. Често се у њој налазе трагови лисица, срна, малих глодара, чак и медведа. Медведи не живе у пустињи, али је понекад прелазе у потрази за храном.

Мрки медведи у пустињи

Трагове медведа у пустињском песку можете наћи вероватно само у Русији. Фотографија: Антон Петров.

Прошлог лета експедиција пројекта „Сибир и тачка“ (тим новинара, научника и путника, који путују по Сибиру и записе о својим доживљајима објављују на сајту Siburbia.ru) доспела је до Чарске пустиње у време када су због пожара животиње биле принуђене да напусте густу тајгу и дођу ближе људима. Током једног од путовања истраживачи су открили трагове медведа на свега 300-400 метара од логора – један од зоолога потврдио је да се заиста ради о траговима ове животиње.

Како доћи

Путовање до Чарске пустиње одвија се у неколико етапа. Прво се путује Транссибирском железницом до Нове Чаре, најближег села у овом региону. Док путујете возом можете уживати у прелепом погледу на Бајкалско језеро, а када се воз заустави на око сат времена на станици „Северобајкалск“, ту паузу обавезно искористите за купање.

Из тих разлога посетиоци морају да предузму основне мере сигурности на местима где живе медведи: сав отпад треба уклонити, храна се не сме остављати у логору (најбоље је окачити је о дрво, да се медвед не би ушуњао у шатор у потрази за њом), и буком треба обзнанити животињама да су људи у близини – било гласном причом, било виком.

Медведи обично не нападају људе. Ако чују буку вероватно ће покушати да избегну могући сусрет. Трагови медведа у Чарској пустињи не могу се видети често и није забележено да су икада напали људе у овим крајевима. Ипак, ранчеве са храном треба окачити даље од логора, јер се чак ни веверице не плаше да се ушуњају у шатор.

Фотографија: Антон Петров.

У Чарској пустињи нема проблема с водом будући да се овде налазе два језера, Аленка и Тајожно, смештена усред шумарака. Путници обично застану крај језера Аљонка, где има сеновитих и равних површина погодних за камповање, као и сувог грања за потпалу ватре. Клима је овде променљива и није реткост – и за то треба бити спреман – да се временске прилике нагло покваре и дође до екстремних климатских појава.

Где одсести

У селу Нова Чара налази се хотел „Кодар“ и регионални музеј у коме се могу купити туристичке мапе (контакт подаци: +7(30261)75765; hotelkodar@yandex.ru). Одатле се аутобусом може стићи до оближњег села Чара. Има и летова из Чите, али нису редовни.

Постоје и друге варијанте за путовање до Чарске пустиње. Најбезбедији и најудобнији начин (а то је и наша препорука) јесте да се прикључите туристичкој групи коју воде искусни туристички водичи из Каларског туристичког центра, специјализованог за организацију екскурзија до пустиње, а у летњем периоду и до планине Кодар (http://www.sdauria.ru).

Ако слична путовања раније нисте предузимали самостално, онда можете да замолите локалне возаче у Чари да вас својим камионима марке ЗИЛ довезу до почетка Чарске пустиње, пошто пут води преко велике реке Средњи Сакукан која може знатно да надође током кишних периода. Тада је за прелазак потребна одговарајућа опрема, али и искусан водич. Возаче можете да пронађете такође преко Каларског туристичког центра.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“