Пећина господара хладноће

„Царство вечног леда“ је познат музејски комплекс смештен близу центра Јакутска, града удаљеног 4.885 km од Москве. Јакутск се налази у подручју окруженом брдима заобљених врхова, познатих као „сопке“. Једно од њих, удаљено неколико километара од центра града, зове се Чочур Муран, што на јакутском језику значи „брдо са оштрим врхом“. Јакути га сматрају светим и верују да је на том месту поникао њихов народ.

У доба СССР-а ту се налазило подземно окно, док је пећина коришћена као хладњак за чување хране. Пећина је 2006. постала туристичка атракција и од тада посетиоци имају прилику да завире у њену унутрашњост, где их током целе године чекају призори из зимске бајке. Чак и лети, у време када је напољу прилично топло, у музеју можете видети мноштво ледених скулптура, а зидови пећине прекривени су снегом.

Овде влада вечна хладноћа и температура је увек испод нуле – зими је око -10°С, док лети расте до -4°С. За Јакуте је ово корисна ствар. Зими, када се на отвореном температура спушта и до -50°С, у пећини се на подношљивих -10°С увек можете „угрејати“.

Вечни лед

Пермафрост или вечно смрзнуто тло је део Земљине коре чија је температура у дужем периоду (од 2-3 до више хиљада година) није порасла изнад нуле тако да се лед у њему никада не отапа. У зони трајно смрзнутог тла подземне воде су у залеђеном стању, а дебљина смрзнутог слоја понекад прелази и 1000 m.

Данас пермафроста највише има у Сибиру и Канади. Међутим пре 1-1,5 милиона година појас пермафроста имао је гигантске размере – његова јужна граница простирала се до територије данашње савезне америчке државе Колорадо. Једини континент на коме вечно смрзнутог тла никада није било је Аустралија.

У Русији пермафрост покрива 60-65% територије земље, а у том погледу рекорд држи Република Саха. Тамо дубина вечно смрзнутог тла достиже и 1,4 километра. Јакутск, престоница ове републике највећи је град на свету у зони пермафроста.

Пећина господара хладноће

Музејски комплекс „Царство вечног леда“ начињен је од великог глечера и простире се у неколико сала у којима се одржавају изложбе и представе. Тамо се можете упознати са јакутским народним обичајима, музичким инструментима, кухињским прибором и храном, при чему је све ово представљено у облику фигура од леда. Композиције скулптура посетиоце уводе у свет традиционалног јакутског начина лова, риболова, гајења ирваса и вожње саоница у које су упрегнути пси.

Олонхо, Одисеја са севера Русије
Олонхо је врло древни спев Јакута и начин спознаје света овог народа са севера Русије. УНЕСКО га је уврстио у ремек-дела баштине човечанства. Најпознатији спев олонхоа, „Њургун Ботур Силовити“, три пута је дужи од Илијаде и описује компликоване догађаје људи, духова и богова у три света.

У првој сали посетиоце дочекује Чисхан, господар хладноће, чији је трон прекривен медвеђом кожом. Јакути верују да Деда Мраз управо одавде креће у свој новогодишњи поход. Прво се среће са Чисханом од кога добија симбол зиме и тек онда одлази на пут широм земље.

Наредна сала посвећена је јакутском господару Севера. Према легенди, он ствара бића од леда којима потом удахњује живот. Ледени кристали, настали од замрзнуте воде из тла, избијају из земље и под светлошћу светиљки пресијавају се у разним бојама. Сваке године ове скулптуре бивају другачије, јер се неке окрећу, а друге не могу да задрже облик због услова који тамо владају.

Изложене ледене скулптуре на први поглед немају много заједничког: египатске сфинге посматрају Милоску Венеру, а између њих налази се кип Буде. Посетиоци често на Будину фигуру лепе новчиће, јер верују да ће им се тако остварити жеље.

Сала намењена церемонијама изграђена је са циљем да се у њој изводе ритуали прочишћења, као и они за призивање благослова. Украшена је лабудовима, који су по јакутској митологији симболи чистоте, док у европској култури представљају брачну верност. Посетиоци имају прилику и да легну на брачни кревет од леда прекривен медвеђим крзном. Овде је изложено и чувено јакутско драго камење, оковано ледом пречника око 20 cm.

Замрзнути мамут

Једно пећинско окно издвојено је као палеонтолошки музеј, где је изложен мамут у природној величини са кљовама, пуњен сламом. Пошто се пермафрост не отапа, у њему је сачувана велика количина древног генетског материјала. У Републици Саха научници су открили не само најстарији лед на Земљи, већ и 80% свих пронађених остатака мамута на свету. Мамути пронађени у 19. и 20. веку код села Јукагира и на обалама река Шандрин и Берјозовка, изазвали су велику пажњу научне јавности. Уколико се у пермафросту открију остаци младунчета мамута, научници им обично дају имена од миља – Јука или Дима, на пример.

Фото-галерија: Лед, уметност на костима, строганина и друге лепоте Јакутије

По завршетку обиласка, службеник који седи у специјално направљеној канцеларији од леда гостима издаје сертификат са њиховим именом, чиме се потврђује да су посетили „Царство вечног леда“.

Пре одласка из музеја обавезно треба свратити у бар од леда. Тамо може да се проба строганина – традиционално јело од смрзнуте рибе или меса, типично за кухињу староседелаца Сибира и Севера. Уз строганину се служе вотка или шампањац у чашама од леда.

Како стићи: „Царство вечног леда“ удаљено је 7 km од Јакутска и налази се на путу који води до града Виљујска. Може се стићи таксијем или приватним возилом. Нема аутобуса нити минибусева (познатих као „маршрутке“) који возе до музеја.

Росијскаја газета. Сва права задржана.