Шест јела која треба пробати у Русији

Када дођете у Русију, обавезно пробајте макар једно од ових изванредних јела. Руску кухињу не чине само вотка, боршч и кавијар. Russia Beyond представља јела која потичу из различитих крајева највеће земље на свету, како би вам дочарала разноврсност њене „гастрономске географије“.

Посластица од јабука: коломенска пастила

Коломенска пастила је древна руска посластица која се прави од киселих сорти јабука, меда и меласе. Део је руске кулинарске традиције још од времена Ивана Грозног. Прављење пастиле био је специфичан начин за чување намирница, а потиче из средњег века када је овим путем воће чувано од пропадања. Поступак је подразумевао печење јабука у пећници, чиме су оне постајале мекше, затим су се стављале на даске и сушиле на сунцу. Следећи корак био је прављење танких воћних трака које су могле да се једу све до следеће бербе. По некима, укус пастиле подсећа на бели слез. Музеј „Коломенска пастила“ посетиоцима нуди обиље информација о овој посластици, укључујући и демонстрацију њене припреме. Наравно, у музеју је могуће пробати и купити пастилу. Град Коломна налази се на 96 km од Москве.

Колачи из Толстојевог суседства: медењаци из Туле

Од свих руских колача вероватно су најпознатији медењаци или прјаники. У већини крајева земље прјаники су мали, округли и прилично суви. Али, у Тули, граду удаљеном 183 km од престонице, праве се медењаци правоугаоног облика. Њихова особеност је и што су испуњени филом, а још од 18 века украшавају се шећерним орнаментима. У Тули је отворен музеј у част медењака, а како се у близини налази Музеј-имање Лава Толстоја „Јасна Пољана“, посетиоци имају прилику за двоструки ужитак.

Морски краставац са руског Далеког Истока

Владивосток је удаљен 9.314 km од Москве и некада је био познат као „Залив морских краставаца“ (на кинеском Хајшењвеј). Управо овде налази се једино место у Русији где живе морски краставци, бодљокошци који изгледом подсећају на бодљикаве црве. Захваљујући свом укусу и благотворном дејству на људско здравље у Јапану, Кореји и Кини сматрају се посластицом још од 16. века. Морски краставац служи се куван, сушен или као састојак салата, а од њега се уз додатак алкохола и меда прави и ликер.

Сезонска посластица из престонице културе: снетац

Сваког маја у Санкт Петербургу у ваздуху се осећа мирис пржене рибе снетац (рус. корюшка) и свежих краставаца – доказ да је пролеће стигло. Снетац је врста рибе која живи у Неви и Финском заливу и представља незванични гастрономски симбол града. Пролеће је њено време, а најукуснија је кад је свежа. Из тог разлога се у Санкт Петербургу сваког пролећа организује фестивал посвећен овој риби на коме се традиционално окупља велики број људи.

Извор оптимизма у земљи вечно смрзнутог тла: строганина

Ако се током боравка на руском Северу уморите од вечно смрзнутог тла (пермафроста) пробајте специјалитет ових крајева – строганину. Реч је о танким филетима смрзнуте рибе уваљаним у мешавину соли и црног бибера. За припрему могу да се користе готово све локалне врсте рибе: чир, омуљ, нељма, јесетра, муксун, језерска златовчица, тајмен, пелед и бела риба. Ако желите да пробате аутентичну строганину, купите карту за Јакутск, град 4.898 km удаљен од Москве.

Најбоље са Истока: чак-чак

„Чак-чак“ воле да једу припадници бројних народа: Татари, Башкири, Киргизи, Узбеци и Казахстанци. Ово је најомиљенији „источњачки“ десерт у целој Русији. Прави се од свега три састојка: брашна, јаја и меда. Од тог теста обликују се мали штапићи који се прже и преливају сирупом од меда. Служе се наслагани у облику велике купе и једу се рукама – на исти начин још од када је чак-чак настао међу степским номадским народима пре око 1.000 година.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“