Шест древних и тајанствених места у околини Јекатеринбурга

Најстарија планина на свету Урал крије многе тајне и трагове древних цивилизација. Представљамо вам 6 најзанимљивијих локација археолошког туризма из Јекатеринбурга (1660 km источно од Москве) и његове околине: стене Петрогром, Ђавоље градиште, долмене, петроглифе, Камене шатори и Змијско брдо.

Стене Петрогром

Извор: Lori / Legion Media.

То су високе гранитне монолитне стене које се уздижу на врху истоимене планине око 30 km северозападно од Јекатеринбурга. На овом месту се некада налазило древно рударско-металуршко насеље у којем су људи живели још у периоду од 7. до 3. века пре наше ере. Били су то ковачи иткуљске археолошке културе који су овде топили бронзу, добијали сребро и користили оригинални метод одвајања обојених метала приликом топљења. Научници су на Петрогрому открили 18 пећи за топљење руде. У стенама се и данас могу видети њихови остаци у облику округлих удубљења у камену.

Стене Петрогром су археолошки и геолошки споменик природе. Старост гранита је око 300 милиона година. Према једном тумачењу, добиле су назив зато што привлаче муње, а према другом – у част Петра Громовника, заштитника ковача.

Са овог места се пружа величанствен поглед на језеро Исетско. Шетња до Петрогрома може се повезати са посетом Ђавољем градишту и Уралским долменима, који се налазе недалеко.

Ђавоље градиште

Извор: Lori / Legion Media.

Култно место „Ђавоље градиште“ налази се 25 km северозападно од Јекатеринбурга. То су необичне стене на врху планине које личе на неприступачне куле. Ради се о споменику древне металургије, који је истовремено био жртвено место током раног гвозденог доба и Средњег века.

На врху стена и у расцепима археолози су пронашли остатке спаљених костију, керамику из раног гвозденог доба и каснијих периода, као и бронзане плочице које су се користиле у изради оружја и накита. Дивља лепота овог кутка уралске природе доводила се у везу са нечистом силом. Отуда и назив овог локалитета.

Долмени код Верхње Пишме

Извор: Lori / Legion Media.

На Средњем и Јужном Уралу откривено је, према различитим проценама, око 200 и више долмена (праисторијски мегалитски гробови од камених блокова), који су вероватно старији од египатских пирамида. Мегалити који су најближи Јекатеринбургу налазе се у северном предграђу града Верхња Пишма, у близини извора реке Исет.

Камени праисторијски гробови су на овом локалитету откривени 1958. Ове тајанствене грађевине су различитог облика и величине и очигледно их није створила природа.

Северски петроглифи

Извор: ТАСС.

У околини насеља Северка, око 27 km западно од Јекатеринбурга, налазе се веома живописни предели. Посебно се издвајају Северски петроглифи, јединствена „галерија слика“ из каменог доба. На три од пет плоча на висини од око 1,2 m од тла сачувани су цртежи и знаци који нам дочаравају слику древног света. Датирање је могуће на основу сличности са цртежима антропоморфних ликова на посудама из трећег миленијума пре наше ере. Северски петроглифи су откривени тек 1985.

Камени шатори

Извор: Lori / Legion Media.

Палкински камени шатори је археолошки споменик у западном предграђу Јекатеринбурга. Људи су ово место настањивали од епохе мезолита до 18. века. Најстарији налази потичу из периода од 10 до 7 хиљада година пре наше ере.

Овде су откривени трагови уралске културе: насеља, светилиште, два гроба и огромна скулптура која представља главу женке лоса, као и места за ливење метала.

Почетком 20. века директор фабрике С. Сигов је на овом месту открио такозвано Палкинско благо, које се данас чува у Ермитажу. Поред места за ливење метала испод великих гранитних плоча откривена су два чудска бронзана идола [Чуди - стари збирни назив за финска племена – прим. прев.]. Ови ритуални предмети су били умотани у кожу и обавијени брезовом кором која се сачувала у одличном стању.

Змијско брдо

Живописни геолошки споменик Шабровски шатори (15 km јужно од Јекатеринбурга) локални житељи називају „Змијско брдо“. Француски археолог Жозеф де Бај је на стенама открио примитивне стамбене објекте и у њиховом подножју ритуални простор на којем су вршена жртвовања у периоду од 7-5. века пре наше ере до 3-4. века наше ере.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“