Траговима викинга у Великом Новгороду

Овај град на северозападу Русије чува трагове још из времена када су у оближњим шумама живела племена Иљменских Словена, а викинзи се борили мачевима на обалама његових залеђених река.

Фото-галерија: Lori / Legion Media.

Велики Новгород је од Москве удаљен 589 km и често га зову само Новгород. Вековима је био најважнији трговачки центар у источном делу Европе, будући да је имао развијене односе са немачким и скандинавским градовима, областима око Црног мора и муслиманским центрима на Истоку. Космополитски Новгород је био један од најнапреднијих градова Европе тог времена: овде је још у 12. и 13. веку настао јединствен политички систем који је по својој суштини био републикански. Осим тога, Монголи нису освојили Новгород и захваљујући томе град је наставио да се развија – избегао је судбину других великих градова древне Русије који су претворени у прах и пепео.

Од Варјага до древне Русије

Извор: Shutterstock / Legion-Media.

У северну руску престоницу Новгород викинзи – или варјази, како су их називали Иљменски Словени, тадашњи становници тих крајева – стигли су преко мора. Скандинавска племена кренула су на дуго путовање Варјашким (Балтичким) морем, преко Финског залива и језера Ладога, а потом реком Волхов све до Иљмењског језера и крајева око Новгорода. Данас „викинзи“ из Скандинавије ретко долазе у Русију морским путем и ако одаберу тај начин путовања, то је углавном из научних разлога. Последњи брод „Форнкор“ приспео је 2012, пошто је од Стокхолма до Новгорода путовао 24 дана.

Викинзи нису кренули на овако дуго путовање само ради пљачке. Наиме, у 9. веку реке које протичу покрај Новгорода биле су део важног трговачког пута „од варјага до Грка“ (тј. до Византије). Византијски трговци више су волели да иду овом рутом и тргују са градовима дуж речних обала, него да путују залеђем где су лако могли да падну у руке разбојника или да постану жртве лопова. Јавила се велика потреба за ратницима који би се старали о безбедности прекоморских посетилаца, али и богатих трговачких центара. Викинзи, надалеко познати као врсни ратници, овде су били посебно цењени. Тако су многи од њих понудили своје услуге словенском владару, населили се у овим крајевима и постали становници земаља које ће касније постати древна Русија.

Древна престоница

Извор: Lori / Legion-Media.

Према чувеном руском историчару Василију Кључевском, Рјурик је био варјашки плаћеник, и на територију Русије дошао је на позив становника Новгорода који су га унајмили да их брани од напада степских разбојника. Ипак, неколико векова касније, номади су коначно успели да силом заузму град.

Према другој верзији, забележеној у „Повести минулих лета“, најстаријем сачуваном руском летопису из 12. века, становници Новгорода затражили су од варјага Рјурика да управља њиховим градом и успостави ред у време тешког периода крвавих сукоба. Тако је у 9. веку Рјурик из Скандинавије доспео на обале реке Волхов са малом групом ратника и тамо основао насеље чији остаци још увек постоје на 13 km од Новгорода.

Све што је остало од древне Рјурикове насеобине јесте један брежуљак на десној обали реке Волхов. Тако данас изгледа боравиште оснивача прве руске владарске династије, Рјуриковича. Новгород је, како му само име каже, „нови град“, и тај назив је добио да би се разликовао од овог старијег насеља. Брежуљак је данас прекривен травом, али су у 10. веку овде постојале улице поплочане дрветом, прве такве врсте у древној Русији.

У 12. веку на овом брду подигнута је Благовештенска црква, док је на супротној обали саграђена црква посвећена светом Георгију, главна црква Свето-Јурјевог манастира. Сјај купола ова два светилишта некада је дочекивао посетиоце који су у Новгород долазили из правца севера, са Иљмењског језера. У данашње време од Благовештенске цркве остале су само рушевине. Међутим, ако у Новгород долазите бродом (река је пловна од маја до септембра), лако можете да замислите следећу сцену: звоњава са ове две цркве најављује долазак кнеза, који плови ка граду на својој лакој лађи.

Поруке из прошлости

Извор: Lori / Legion-Media.

Викинзи, не само владајућа елита, него и обични Скандинавци, неко време су живели са осталим народима и у Рјуриковом насељу и у Новгороду. Археолози су у глини пронашли велику количину предмета који поткрепљују ову тврдњу: комаде одеће карактеристичне за Скандинавију тог времена, као и религијске предмете старе више од 1.000 година. Посетиоци их могу видети у музеју у Новгородском кремљу. У глиненом земљишту остали су добро очувани и рукописи начињени на брезовој кори са порукама које су међусобно размењивали сви становници Новгорода, од кнежева до обичног народа. Број писмених у Новгороду био је изузетно висок – не само за ондашњу Русију, већ и за целу Европу.

У поменутом музеју може се видети лична преписка грађана Новгорода из 11. и 12. века. Често ћете наићи на следеће реченице: „купи путер, купи одећу за децу и нека ти син учи да чита и пише“, или „нека ти срце и душу обузме страст кад ме видиш“, или „пошаљи ми новац – ако и не пошаљеш новац Свењи, пошаљи га мени“. Читајући ове редове можете да осетите како је изгледао живот Новгорођана у то доба.

Ако не желите да о прошлости само читате, 8. августа посетите градић Стара Руса, удаљен око 100 km од Новгорода, када почиње фестивал средњовековне културе „Књажја братчина“. Пре него што се вратите у стварност и понесете мач као сувенир, можете у тих неколико дана да замишљате да сте Рјурик или викиншки ратник.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

This website uses cookies. Click here to find out more.

Accept cookies