Москва у шињелу Великог отаџбинског рата

У мају 2015. на Црвеном тргу у Москви биће одржана војна парада поводом 70-годишњице Победе над фашизмом. Међутим, парада није једино подсећање на Велики отаџбински рат. „Руска реч“ својим читаоцима предлаже посебну туристичку маршруту по најзначајнијим метима везаним за Велики отаџбински рат, где се Москва види очима обичних грађана који су месецима живели под бомбама и жељно ишчекивали победу.

Белоруска железничка станица

Овде стаје електрични воз „Аероекспрес“ који са аеродрома Шереметјево путнике превози до центра Москве.

Зграда железничке станице подигнута је још 1912. године, у време царске Русије. За време Другог светског рата одатле су ешалони кретали на фронт, а Московљани су испраћали војнике на перонима железничке станице. 

На Белоруској железничкој станици је 26. јуна 1941, четири дана након напада Немачке на СССР, први пут изведена песма «Свети рат» („_serbianBeginIgnore_Священная война_serbianEndIgnore_“) која је постала незванична ратна химна целог совјетског народа. У знак сећања на овај догађај, на згради железничке станице постављена je спомен-плоча.

На ову железничку станицу је 1945. стигао први воз Берлин – Москва који су сви жељно очекивали, јер су се њиме враћали војници-победници.

Станица метроа „Мајаковска“ 

Да би сте са Белоруске железничке станице стигли до станице метроа „Мајаковска“, уђите у метро на станици „Белоруска“ и сиђите на другој станици. 

„Мајаковска“ је отворена још 1938. године, пре Другог светског рата. Исте године пројекат ове станице је награђен гран-пријем на међународној изложби у Њујорку. Током рата „Мајаковска“ је, као и остале станице московског метроа, служила као склониште за време бомбардовања града. Управо овде је 6. новембра 1941. године Стаљин изговорио чувену реченицу: „Москва није пала, народ Совјетског Савеза није поражен!“ То његово обраћање преношено је преко радија у целој земљи.

За време рата у московском метроу грађани су могли да добију храну и лекарску помоћ, па чак и да погледају неки филм. На станици „Курска“ (на плавој линији метроа) била је привремено отворена читаоница Лењинове библиотеке (чувене „Лењинке“, данас Руске државне библиотеке). Током интензивног бомбардовања града у московском метроу је, у више наврата, склониште нашло 15 милиона људи, а за време ваздушних опасности у метроу је рођено 150 нових житеља престонице.

Споменик маршалу Георгију Жукову на Мањежном тргу 

До споменика маршалу Жукову ћете стићи метроом ако се од „Мајаковске“ возите још две станице, до станице „Театрална“ или „Охотни рјад“. Споменик се налази на Мањежном тргу, крај самог улаза на Црвени трг.

Георгиј Жуков је потицао из сељачке породице и није био високо образован, али је због својих ратних заслуга добио чин маршала Совјетског Савеза, а у народу је после рата добио надимак „Маршал Победе“. Управо је Жуков почетком Великог отаџбинског рата зауставио немачку офанзиву надомак Москве и тако покварио Хитлеров план, по коме је у муњевитом нападу немачких трупа СССР требало да падне за две недеље. „Када ме питају чега се највише сећам из протеклог рата, увек кажем: битке за Москву“, говорио је Жуков. 

Споменик Георгију Жукову је на Мањежном тргу постављен 1995. поводом 50-годишњице Победе над фашизмом. Маршал Жуков је приказан на коњу јер је, на Стаљинов предлог, јашући извршио смотру совјетских јединица на првој Паради Победе 1945. Савременици се сећају да су пет дана широм земље тражили одговарајућег коња за маршала. Одабран је коњ сребрно-сиве длаке по имену Кумир. Жуков га је јахао месец дана пре параде. 

„Вечни пламен“ у Александровском парку 

Од споменика маршалу Жукову крените Мањежним тргом и наићи ћете на стражарско место бр. 1, лево од улаза у Александровски парк.

Стражарско место бр. 1 налази се крај Гроба незнаног јунака. Руси га једноставно зову „Вечни пламен“. После Великог отаџбинског рата овакви меморијални комплекси су подигнути у свим руским градовима у знак сећања на погинуле војнике. На стражарском месту бр. 1 испод зидина московског Кремља крај „Вечног пламена“ свакодневно, без обзира на временске прилике, стоји почасна стража, од 8.00 до 20.00 часова. Гардисти елитног Председничког пука смењују се на сваки сат, уз севање блицева фотоапарата бројних туриста. Гардисти на стражи стоје тако непомично, да туристи и пролазници често пожеле „да их покрену“ и насмеју. Неки туристи праве разне гримасе, испуштају необичне звуке, или причају војницима вицеве. 

Меморијални комплекс на Поклоној гори

До Поклоне горе можете стићи метроом. Од станице „Арбатска“ (на Арбатско-покровској плавој линији) возите се још три станице до „Парка Победе“. Припремите се за дугу шетњу.

Меморијални комплекс је отворен 1995. поводом 50-годишњице Победе. Главна алеја, названа „Ратне године“, налази се испред Централног музеја Великог отаџбинског рата, а красе је бројне фонтане. Пет година рата симболизује пет каскада са 225 фонтана, јер је толико недеља трајао рат за совјетски народ. 

У Парку Победе је на отвореном постављена јединствена изложба војне технике и инжењерско-фортификацијских објеката из Великог отаџбинског рата. Овде се налази преко 300 примерака војне технике СССР-а и његових савезника, а такође Немачке и њених савезника. Поред тога, Парк Победе је одличан рекреативни центар и идеално место за вечерње шетње по лепом времену.

Росијскаја газета. Сва права задржана.