Чујски ауто-пут, или „Чујски тракт“, пружа се у дужини од око 1.000 km. Почиње у Новосибирску (2.812 km од Москве) и прелази преко територије Алтајског краја и Републике Алтај, све до границе Русије са Монголијом. Ово је најлепши пут у Сибиру и импресионира чак и оне који су много пропутовали: дуж њега призоре локалних села смењују задивљујући планински пејзажи. Када се угледају снегом прекривени врхови планине Белухе, већ почиње права степа.
Руско издање магазина „National Geographic Traveler“ уврстило је прошле године путовање Чујским трактом на листу 10 најлепших путовања ауто-путем на свету. Аутори листе сматрају да овај пут стоји раме уз раме са ауто-путем Далтон у САД и Националном рутом 40 у Аргентини, и истичу да „ко прође Чујским путем, као да је обишао целу Русију.“
Сибирски Пут свиле
Овај пут је тесно повезан са историјом Алтаја, јер је Чујски ауто-пут главна трговачка траса и најпрометнија саобраћајница у овим крајевима. Још 3000 година пре наше ере трговци стоком у јужном Сибиру путовали су са штаповима у рукама, пратећи караване натоварене робом из целе Азије. Касније је ова рута постала северни крак Великог пута свиле.
До самог почетка 20. века Чујски тракт био је опасна планинска стаза којом су трговци могли да прођу само на коњима. Тек 1901. је почела изградња правог пута. Од 1930. године у изградњи су поред мештана учествовали и осуђеници из оближњег логора.
Наравно, данас је ауто-пут М-52 (што је званичан назив ове саобраћајнице) асфалтиран. Сваке године њиме прође више хиљада трговаца из Азије и Сибира, али и других путника из целе Русије и иностранства.
Авантуре странаца у Сибиру
Упркос удаљености Алтајског краја од руске престонице, овамо долазе бројни странци. Једна од њих је фотограф Хајди Бреднер, позната по фото-есејима Сибира, Аљаске и Чеченије. Она је учествовала у руском фотографском истраживању Чујског ауто-пута под називом „Људи на граници“.
Посебно је занимљиво путовање по Алтајском крају на које су кренули Брајан Дупи и Занд Б. Мартин. Они су Чујским трактом путовали бициклима у мају 2014. и наставили даље према Монголији, Казахстану и Кини. На свом блогу су написали следеће:
„Пут се нагло спушта наниже, са висоравни силазимо до долине и враћамо се до реке Катуњ и хладне суве степске климе. Пут је добар и само треба да пратите испуцали асфалт – ако скренете са њега, можете се изгубити. Ова траса дуга 500 km пролази кроз средиште планинског венца. Идући њоме прелазимо преко превоја и путујемо кроз мала села са дрвеним кућицама, груписана око шљунковитих речних обала. Стада оваца и коза заједно се крећу падинама на којима се топи снег, а прате их овчарски пси и пастири на мотоциклима. Краве и свиње лутају по ограђеним пашњацима близу кућа, али је број свиња све мањи како се приближавамо насељима где живи муслиманска мањина: етничка мапа Русије, Алтаја и Казахстана није једнолична. У погледу религије овај део Алтаја је шаролик – заступљени су православље, ислам, тенгризам, тибетанска верзија будизма, као и систем веровања без чврсте организације познат као шаманизам, који је заправо пре мешавина анимизма и култа поштовања предака. Док коначно напуштамо долину реке Катуњ и почињемо успон до Чује, пролазимо поред последње цркве у селу Акташ и улазимо у Чујску степу – суву, пусту, травом обраслу висораван окружену планинама. На уласку у погранични град Коч-Агаш наилазимо на прву џамију, скромну зелену дрвену грађевину на чијем врху се налази лимени полумесец.“
Без обзира да ли путују бициклима или аутомобилима, туристи би требало да бар једну недељу посвете путовању Чујским ауто-путем, јер има много тога да се види. У граду Бијску треба посетити „Музеј Чујског тракта“, док се у селу Сростки налази музеј смештен у три зграде, посвећен чувеном руском филмском редитељу, глумцу и писцу кратких прича Василију Шукшину, који је овде рођен и одрастао. Путујући овом рутом, можете се зауставити и код Тавдинских пећина и Телецког језера, највећег на Алтају. Предиван поглед на пут и планине пружа се са Семинског превоја, док у селу Жана-Аул можете посетити музеј посвећен казашкој култури, смештен у аутентичној јурти. Чујски ауто-пут помоћи ће вам да разумете на који начин се овде преплићу руска, казашка и алтајска култура и да осетите дух дивљег Сибира.
Видео који су Дупи и Мартин начинили током путовања Чујским ауто-путем можете погледати овде.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
