У походе „Алтајској принцези” – колевка древних култура на висоравни Укок

Планински Алтај (3134 км од Москве) је, заједно са Бајкалским језером, најпопуларнији туристички регион у Сибиру. Како за локално становништво, тако и за становнике централног дела Русије и странце, овде још увек постоје „беле мрље” на карти, као што је, на пример, неистражена територија висоравни Укок, која за путнике крије неочекивана открића и изванредне доживљаје.  

Алтајска принцеза

Висораван Укок је уврштена у списак Светске баштине УНЕСКО-а као део природног комплекса „Златне планине Алтаја”. На карти Руске империје била је само делимично обележена. Данас, захваљујући археолошким открићима 20. века, ову природну територију на самом југу Републике Алтај, на граници са Монголијом и Казахстаном, сибирски научници називају „срце Евроазије”. У различитим епохама у овом делу Сибира су живели Скити, Хуни и турански народи, који су се бавили номадским сточарством, занатима и земљорадњом.

Висораван Укок је светску славу стекла након открића „Алтајске принцезе”. Новосибирски научници су заједно са колегама из Немачке и Монголије 1993. године почели ископавања на кургану на граници између Републике Алтај и Монголије. Открили су нешто неочекивано. На дубини од 19 метара пронађена је древна гробница са мумијом младе жене коју су локални становници назвали „Алтајска принцеза”. Овај проналазак је био сензација у руској археологији. Поред тога што су у гробници пронађени одећа и предмети високе уметничке вредности, „принцеза Укока” је захваљујући анализи ДНК пружила нове податке о древној култури епохе Скита. Недавно је швајцарски  антрополог Марсел Нифенегер реконструисао изглед пронађене мумије (http://www.praeparator.ch/150_d_rekonstruktionen.htm) и на тај начин археолошком открићу дао глобалан значај.

Амбијент као у космосу

Висораван Укок је специфичан музеј древних времена. Осим кургана „Принцезе Укока” на овом месту је откривен велики број петроглифа (цртежа на камену). На пример, на подручју око реке Јелангаш у Чујској степи сачуван је веома вредан комплекс петроглифа, који обухвата око 30 хиљада цртежа. Један број цртежа су начинили још Монголи када су караванима пролазили кроз Сибир.

Древно камење сведочи о животу пашњака: на њему приказани јелени, камиле, бикови и дивље козе, као и запреге, митолошке сцене и сцене из лова. Приликом посете овом крају туристи радо обилазе и Бертекске петроглифе, где је такође много цртежа на стенама, као и „јеленово камење” у Џолину (гранитне стене које су за староседеоце Алтаја представљале светињу).

Поред тога што се упознају са сибирском археологијом и историјом древног Алтаја, туристи посећују висораван Укок и због пејзажа који изгледају као да су са друге планете, као да је Стенли Кјубрик на овом месту могао да сними своју „Одисеју у свемиру”. Ту се могу видети тамножуте висоравни, степе, шуме ариша и снежнобели планински врхови (један од највиших је висок 4374 метра, и зове се Табин-Богдо-Ола, што на монголском значи „Пет светих врхова”).

Руска земља тигрова, ајкула и лијана
Ледено доба је у своје време заобишло територију данашњег Приморског Краја, крајњег југоистока Русије, кога умивају воде Тихог океана.

Путовање на висораван Укок подразумева упознавање са зоном природе у којој се тесно преплићу алтајска, монголска, казашка и сибирска култура. Висораван је заиста дивље место, без савремених путева. Зато туристи за превоз обично користе џипове производње Уљановског аутомобилског завода (УАЗ). Успињу се на врхове или превоје, где могу наићи на црне лешинаре који круже небом. Упечатљив је и колорит овдашње степе. Овде можете боравити у јуртама (шаторима староседалачких номада), срести алтајске Казахе и староседелачки народ Теленгите, којима је ова територија једини дом.

Росијскаја газета. Сва права задржана.