У походе „Алтајској принцези” – колевка древних култура на висоравни Укок

Фотографија: Lori Legion-Media

Фотографија: Lori Legion-Media

Висораван Укок у Сибиру је јединствено место на којем царује звонка тишина. Са ње се поглед пружа на Чујску степу која изгледа као предео са друге планете, а над њом се уздижу планински врхови. Туристи могу посетити галерију древних цртежа под отвореним небом, боравити у јурти, видети камиле и црне лешинаре и доживети дух номадске слободе. Туристичка индустрија још увек није изменила овај специфичан и неприступачан предео.

Фотографија: Lori Legion-Media, РИА „Новости

Планински Алтај (3134 км од Москве) је, заједно са Бајкалским језером, најпопуларнији туристички регион у Сибиру. Како за локално становништво, тако и за становнике централног дела Русије и странце, овде још увек постоје „беле мрље” на карти, као што је, на пример, неистражена територија висоравни Укок, која за путнике крије неочекивана открића и изванредне доживљаје.  

Алтајска принцеза

Висораван Укок је уврштена у списак Светске баштине УНЕСКО-а као део природног комплекса „Златне планине Алтаја”. На карти Руске империје била је само делимично обележена. Данас, захваљујући археолошким открићима 20. века, ову природну територију на самом југу Републике Алтај, на граници са Монголијом и Казахстаном, сибирски научници називају „срце Евроазије”. У различитим епохама у овом делу Сибира су живели Скити, Хуни и турански народи, који су се бавили номадским сточарством, занатима и земљорадњом.

Фотографија: Lori Legion-Media, РИА „Новости

Висораван Укок је светску славу стекла након открића „Алтајске принцезе”. Новосибирски научници су заједно са колегама из Немачке и Монголије 1993. године почели ископавања на кургану на граници између Републике Алтај и Монголије. Открили су нешто неочекивано. На дубини од 19 метара пронађена је древна гробница са мумијом младе жене коју су локални становници назвали „Алтајска принцеза”. Овај проналазак је био сензација у руској археологији. Поред тога што су у гробници пронађени одећа и предмети високе уметничке вредности, „принцеза Укока” је захваљујући анализи ДНК пружила нове податке о древној култури епохе Скита. Недавно је швајцарски  антрополог Марсел Нифенегер реконструисао изглед пронађене мумије (http://www.praeparator.ch/150_d_rekonstruktionen.htm) и на тај начин археолошком открићу дао глобалан значај.

Амбијент као у космосу

Како доћи

Висораван Укок је тешко доступно место. Под заштитом је државе. У јужном делу висоравни основан је Парк природе „Зона мира Укок”. Део парка је заштићен као резерват, тако да се морају користити услуге локалних туристичких агенција које познају овај терен и посетиоцима обезбеђују водиче и превоз. Туристи који путују самостално могу аутомобилом доћи до туристичког ауто-кампа „Тидтујарик – Golden Camel” (http://camp-altai.ru/) у Кош-Агачком рејону Републике Алтај (на 871. километру Чујског пута). У кампу могу изнајмити јурту и изабрати одмор по жељи: екскурзије бициклом или џипом, риболов (који је дозвољен на делу територије парка природе), археолошке екскурзије или пешачење (цене се крећу од 2500 до 6000 рубаља, што је око 50 до 120 евра). Камп има своју кухињу и руску „бању” (руско парно купатило), а организује и концерте етно-музике.

Висораван Укок је специфичан музеј древних времена. Осим кургана „Принцезе Укока” на овом месту је откривен велики број петроглифа (цртежа на камену). На пример, на подручју око реке Јелангаш у Чујској степи сачуван је веома вредан комплекс петроглифа, који обухвата око 30 хиљада цртежа. Један број цртежа су начинили још Монголи када су караванима пролазили кроз Сибир.

Древно камење сведочи о животу пашњака: на њему приказани јелени, камиле, бикови и дивље козе, као и запреге, митолошке сцене и сцене из лова. Приликом посете овом крају туристи радо обилазе и Бертекске петроглифе, где је такође много цртежа на стенама, као и „јеленово камење” у Џолину (гранитне стене које су за староседеоце Алтаја представљале светињу).

Поред тога што се упознају са сибирском археологијом и историјом древног Алтаја, туристи посећују висораван Укок и због пејзажа који изгледају као да су са друге планете, као да је Стенли Кјубрик на овом месту могао да сними своју „Одисеју у свемиру”. Ту се могу видети тамножуте висоравни, степе, шуме ариша и снежнобели планински врхови (један од највиших је висок 4374 метра, и зове се Табин-Богдо-Ола, што на монголском значи „Пет светих врхова”).

Путовање на висораван Укок подразумева упознавање са зоном природе у којој се тесно преплићу алтајска, монголска, казашка и сибирска култура. Висораван је заиста дивље место, без савремених путева. Зато туристи за превоз обично користе џипове производње Уљановског аутомобилског завода (УАЗ). Успињу се на врхове или превоје, где могу наићи на црне лешинаре који круже небом. Упечатљив је и колорит овдашње степе. Овде можете боравити у јуртама (шаторима староседалачких номада), срести алтајске Казахе и староседелачки народ Теленгите, којима је ова територија једини дом.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“