Шест меморијалних комплекса у Русији посвећених Другом светском рату

Музеј одбране и опсаде Лењинграда. Фотографија: ТАСС

Музеј одбране и опсаде Лењинграда. Фотографија: ТАСС

Након четири године рата Совјетски Савез је 1945. практично био у рушевинама. Москва је у бомбардовањима непријатељске авијације претрпела велика разарања, Лењинград је након глади под опсадом остао готово без становника, две трећине Стаљинграда је порушено. Данас на местима историјских сукоба налазе се меморијални комплекси, које посећују туристи из целог света.

У данашњој Русији је тешко пронаћи град на коме Други светски рат није оставио трага. Док су неки градови били попришта борби, у друге су евакуисани цивили и предузећа. Девет градова који су током рата претрпели највећа разарања и жртве данас носе звање града-хероја. То су: Москва, Санкт Петербург (Лењинград), Волгоград (Стаљинград), Тула, Смоленск, Мурманск, Керч, Новоросијск и Севастопољ. „Russia Beyond” је посетила неке од ових градова и преноси вам утиске са најзанимљивијих и најпотреснијих места војничке славе.

Волгоград: скулптура „Мајка Отаџбина” и меморијални комплекс на Мамајевом кургану

Скулптура „Мајка Отаџбина”. Фотографија: Lori/Legion-Media

Волгоград (913 км од Москве), који је у време Совјетског Савеза носио име Стаљинград, место је најкрвавије битке у светској историји, битке која је однела готово милион и по људских живота. Црвена армија је у јулу 1942. године, после 200 дана борбе на Мамајевом кургану, поразила Хитлерову војску на Источном фронту. Био је то преломни тренутак Другог светског рата. Меморијални комплекс и споменици подигнути на местима ових догађаја и данас су најзначајнија знаменитост овог града.  

Већина споменика посвећених Великом отаџбинском рату, како се у Русији назива борба народа СССР-а за одбрану земље од хитлеровске агресије, концентрисана је око три локације: у Алеји хероја која води од обале Волге до Трга палих бораца, поред музеја-панораме „Стаљинградска битка” и на Мамајевом кургану. Пут између њих је најлакше прећи лаким метроом.

Музику на Мамајевом кургану у одређеном интервалу прекида минут ћутања. У тим тренуцима заглушујућу тишину ремети само одјек корака посетилаца. Потресне чињенице о Стаљинградској бици можете пронаћи у књигама или на интернету. Међутим, ако хоћете да доживите дубину трагедије рата и схватите невероватне размере жртава које су поднели народи Совјетског Савеза, потребно је да посетите Мамајев курган и пређете 200 степеника, који симболично представљају број дана колико је трајала битка за овај град и који воде од споменика „Сећање генерација” преко зидина рушевина до подножја статуе „Мајка Отаџбина”.

Ова дивовска статуа, која као да из висине посматра посетиоце, у време свог настанка 1967. године унета је у Гинисову књигу рекорда као највећа статуа на свету (85 метара без постоља). Ради поређења наводимо да је Кип слободе у Њујорку висок 46 метара, а статуа Христа Спаситеља у Рио де Жанеиру 38 метара.

Санкт Петербург: Трг Победе и Музеј одбране и опсаде Лењинграда

Трг Победе у Санкт Петербургу. Фотографија: Lori/Legion-Media

Док су становници и бранитељи Стаљинграда гинули у биткама, становници Лењинграда су прошли друго тешко искушење. Опсада њиховог града је трајала 872 дана (од 8. септембра 1941. до 27. јануара 1944. године). 97% људи који су у опсади изгубили живот нису били рањени, нити су страдали у борбама, него су умрли од глади и болести. Како истиче амерички политички филозоф Мајкл Волцер у својој књизи „Праведни и неправедни ратови”, „у опсади Лењинграда је страдало више цивила него у паклу Хамбурга, Дрездена, Токија, Хирошиме и Нагасакија заједно”.

Споменик посвећен херојским бранитељима Лењинграда налази се у центру Трга Победе у Санкт Петербургу. То је најпознатији споменик посвећен подвигу становника града за време трагичне опсаде. Испод њега се налази подземна музејска Меморијална дворана са два монументална мозаика који носе називе „Опсада” и „Победа”. У дворани се чује позивни знак Москве за радио-комуникацију, који се смењује са откуцајима метронома. На два видео-екрана појављују се обриси града под опсадом. Десетоминутни документарни филм „Сећање на опсаду” уз фрагменте из Седме симфоније Дмитрија Шостаковича посетиоцима омогућава да јасније доживе трагедију Лењинграда и стекну представу о величини подвига његових бранилаца.

У Меморијалном музеју одбране и опсаде Лењинграда кустоси су ове трагичне догађаје покушали да дочарају из угла обичног становника Лењинграда. Ту можете видети реконструкцију собе типичног лењинградског стана из времена опсаде, чути сигнал за ваздушну опасност, видети фотографије, моделе наоружања, личне ствари становника Лењинграда и бранитеља града, као и храну из времена опсаде, коју су од расположивог материјала правили становници града. На пример, парче хлеба из опсаде тешко 125 грама од ражаног крупно млевеног брашна и хидроцелулозе.

Курск: Меморијални комплекс „Курски продор” (Тријумфална капија)

Меморијални комплекс „Курски продор”. Фотографија: Lori/Legion-Media

Стаљинградска битка је била прекретница у Другом светском рату, али њен успех не би био осигуран без битке код Курска (457 км од Москве) у јулу 1943. године. Геополитички значај Курске битке превазишао је совјетско-немачки фронт. Она је ставила тачку на режим Бенита Мусолинија, приморавши Италију да изађе из рата. Курски продор је ушао у историју као највећа тенковска битка. У њој је учествовало око 2 милиона људи, шест хиљада тенкова и четири хиљаде авиона.

Монументални парк у знак сећања на Курску битку у северном предграђу града саграђен је у облику алеје дуге око километар, у којој се налазе Тријумфална капија, споменик маршалу Црвене армије Георгију Жукову – једном од највећих совјетских војсковођа Другог светског рата, Црква св. Ђорђа и Гроб незнаног јунака са курске земље са вечним пламеном. Ту се налази и споменик из 2010. године у облику дорског стуба са картушем (украсом у облику развијеног листа хартије) на којем је уклесан текст Указа председника РФ о додељивању Курску звања града-хероја. Део меморијалног комплекса чини и изложба војне технике: топови, хаубице, тенк Т-34, самоходни артиљеријски систем „Зверобој” (у преводу са руског: кантарион) и, наравно, чувена борбена артиљеријска возила „Каћуша”.

Новоросијск: меморијални комплекс „Мала земља”

Меморијални комплекс „Мала земља”. Фотографија: Lori/Legion-Media

Драматични догађаји Другог светског рата нису се дешавали само у европском делу земље. Сећање на њих живи и на југу Русије. Најпознатија епизода са овог дела фронта била је десантна операција Црвене армије у фебруару 1943. године, у којој је јужно од Новоросијска (1466 км од Москве) формирано бојиште под називом Мала земља. Херојска одбрана овог дела  територије трајала је 225 дана и окончана је 16. септембра ујутро, када је Новоросијск ослобођен од фашиста. Управо из ове одбране је кренула контраофанзива на овом крилу фронта, што је одиграло кључну улогу у целокупној борби за руски Кавказ.

Архитектонски ансамбл Новоросијског историјског завичајног музеја „Мала земља” налази се на Кеју адмирала Серебрјакова на обали Црног мора. Централни споменик „Мале земље” је огромна просторна композиција у облику стилизованог прамца ратног брода који је у пуној брзини излетео на обалу. Са овог места се поглед пружа на чувени Цемески залив око којег су се водиле најжешће борбе. У близини овог споменика и данас можете наићи на остатке битке из 1943. године: шанчеве, ровове и канале обрасле травом, осматрачнице и командне пунктове. Унутар споменика се налази музеј-галерија ратне славе, а недалеко од меморијалног комплекса изложени су војна техника и оружје из времена Другог светског рата.

Севастопољ: меморијални комплекс „Сапун Гора”

Војноисторијска реконструкција напада на Сапун Гору. Фотографија: ТАСС

Замислите: 7. мај 1944. године, послеподне. Севастопољ је са југа заштићен брдом Сапун Гора, обраслом ниским растињем, које се налази скоро 7 км од тиркизног залива града Балаклаве. Замислите јуриш на брдо, који траје већ преко 7 сати. Врх је близу, али последњи кораци до њега су најтежи. Борбе се воде за сваки шанац, за сваки испуст у стени. На непријатељска утврђења јуришају пешадија, инжењерија, тенкисти и артиљерци. У ваздуху – окршај ловачких авиона, а на мору совјетске корвете уз подршку поморске авијације уништавају непријатељске бродове.

Више о Великом отаџбинском рату

Управо ова слика дочекује посетиоце када уђу у осматрачницу највеће диораме (тродимензионалног модела) на свету „Јуриш на Сапун Гору 7. маја 1944. године” у Севастопољу (1273 км од Москве). Утисак појачава предњи план, који чини осам метара растојања од осматрачнице до осликаног платна. Ту је реконструисан оригинални рељеф терена, изрован гранатама, у природној величини су саграђена непријатељска склоништа, ровови, распоређено је оригинално трофејно оружје, крхотине граната и чауре.

На Сапун Гору се вреди попети не само због диораме, него и због изузетног погледа на околину. Недалеко од кружне зграде диораме уздиже се Капела св. Ђорђа у облику гранате, а испред ње су изложени модели војне технике и наоружања из периода Другог светског рата.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“