Јамал – полуострво пуно гаса и ирваса

Јамалско полуострво се налази 2317 километара североисточно од Москве. Овај регион Русије је најбогатији гасом и нафтом. На територији Јамало-ненецког аутономног округа постоји 232 позната налазишта која садрже око 78% укупних руских резерви гаса и 18% резерви нафте. Од укупне годишње производње у Русији овде се добија око 80% гаса и око 8% нафте. Јамало-ненецки аутономни округ је интересантан и по томе што у њему заједно живи двадесетак малих староседелачких народа руског Крајњег Севера. Свима им је заједнички традиционални номадски начин живота. Ханти, Ненци, Коми-Ижемци и Сељкупи углавном гаје ирвасе и баве се риболовом. Међутим, услед интензивне експлоатације гаса и нафте смањује се површина под пашњацима за бројне ирвасе.

Проблеми староседелаца

Млади брачни пар из Санкт Петербурга, антрополог Александра Терјохина и археолог Александар Волковицки, планирају да проведу годину дана са овдашњим староседеоцима и живе њиховим, номадским животом. Домаћини су им узгајивач ирваса Константин Серотето и његова велика породица. Сви заједно живе у чуму (традиционалном конусном шатору од ирвасове коже). Млади научници су добили и своја задужења: Александру је поверено ложење пећи, а Александра ради као васпитачица у номадском дечјем вртићу. На интернету воде дневник у коме, између осталог, пишу о односима староседелачког становништва и компанија за експлоатацију нафте и гаса.

Сјај сибирских дијаманата
Град Удачни се налази на северу Сибира, 17 km од Поларног круга, и данас је један од северних центара експлоатације дијаманата.

«Да бисмо стигли до одредишта, из најближег града, центра овог подручја, путовали смо целу ноћ на моторним санкама по дубоком снегу. За 16 сати смо прешли око 260 километара», прича Александра и додаје да ирвасе ускоро треба превести на нове пашњаке, па ће они зато са својим домаћинима кренути ка обали Карског мора, удаљеног неколико стотина километара. На делу пута изграђена је железничка пруга са једним колосеком да би се лакше стизало до налазишта нафте и гаса.

Овдашњи пастир Њадма Худи каже да је за испашу ирваса најпогоднија западна обала Јамала, где се гас и нафта још увек не експлоатишу, али да би дотле стигли, номади и њихова стада морају да пређу преко индустријализоване територије. «Док стада туда пролазе, путнички и теретни возови морају да се крећу веома споро», прича пастир.

Земља ватре и леда

За раднике на нафтним и гасним налазиштима пролазак стада ирваса је својеврсни шоу, попут трке са биковима на улицама неких шпанских градова. Бројне ирвасе који прелазе преко железничке пруге и гасних налазишта често снимају страни телевизијски канали. За пастире је овакво необично гоњење стада јавни испит брзине и спретности. Председник националног удружења «Харп» Александар Серотето читав живот гони ирвасе од места до места на овако необичан екстреман начин и верује да је на Јамалу могуће одржати баланс између интензивне индустријализације и традиционалног начина живота какав се овде води вековима. «Када на конференцијама у Скандинавији говорим о томе, остали учесници не могу да верују да ирваси прелазе железничке пруге и путеве», Каже Александар. Његов презимењак, предузетник Алберт Серотето, има другачије мишљење: он сматра да ће због експлоатације природних богатстава ирваси на Јамалу ускоро нестати.

Све више људи и ирваса

Јамалско полуострво има површину Грчке, али на њему живи свега 16,5 хиљада људи у специфичним условима. Пошто се ти људи углавном баве номадским сточарством, они на полуострву имају све мање простора за испашу стада. Током последње деценије природни прираштај међу староседелачким народима износи 11,5%. Поред тога, већ 15-ак година територија полуострва се интензивно насељава и индустријализује: граде се путеви и гасоводи. И поред индустријализације на Јамалу се још увек на номадски начин гаји велики број ирваса. После распада Совјетског Савеза број ирваса на полуострву се удвостручио, при чему је од 1980. године проценат индивидуалних узгајивача са 37% порастао на 82%. Биолози са Института за екологију биљака и животиња закључују: стотине хиљада ирваса више немају довољно хране јер се маховина коју пасу и газе не обнавља тако брзо.

Руска земља тигрова, ајкула и лијана
Ледено доба је у своје време заобишло територију данашњег Приморског Краја, крајњег југоистока Русије, кога умивају воде Тихог океана. Зато су ту опстале животињске и биљне врсте карактеристичне за знатно јужније регионе планете.

Власти Јамало-ненецког аутономног округа и староседеоци схватају да су промене неопходне. Према речима председника друштвене организације «Јамал» Јурија Худија, засада већина узгајивача ирваса не жели да смањи број стада. Међу староседеоцима има много младих људи који одлично познају и воле свој посао и чувају матерњи језик. Човек се увек лако навикава на комфор, али је пракса показала да прекид номадског начина живота код староседелаца често изазива депресију и друге психолошке проблеме.

Уралски научници сматрају да се број ирваса не мора смањивати уколико се они ефикасније узгајају и користе, и да узгајивачи могу наставити свој номадски начин живота. Научници предлажу да узгајивачи ирваса оснују акционарско друштво или предузеће за високотехнолошку прераду меса ирваса, да развију великопродајну и малопродајну мрежу и формирају сопствени возни парк.

Росијскаја газета. Сва права задржана.