Камчатка – седам изненађења за туристе

Овакав пејзаж више личи на Исланд, него на руски Далеки исток. „Руска реч“ својим читаоцима открива шта највише изненађује туристе који посете Камчатку, један од најудаљенијих и најнеприступачнијих региона Русије, по чему је ово полуострво јединствено и зашто привлачи десетине хиљада туриста годишње, упркос баснословно високим ценама и тешкоћама које човек мора савладати да би уживао у овој руској далекоисточној бајци.

Полуострво медведа

Камчатка је прави рај за медведе. Процењује се да их овде има између 15 и 30 хиљада. Толико медведа на једном месту нема више нигде на свету. Камчатске медведе најбоље и најбезбедније можете посматрати у околини Курилског језера удаљеног 200 километара од Петропавловска Камчатског, главног града полуострва. Фотограф Сергеј Горшков је управо на овом месту ухватио у панорамски кадар чак 17 медведа! Курилско језеро је део Кроноцког природног резервата (http://kronoki.org). Туристи се овде могу кретати искључиво у пратњи наоружаних чувара резервата.

Живот крај вулкана

Туристи са неверицом слушају како житељи Петропавловска Камчатског без икаквог страха говоре о Корјакском, Авачинском и Козељском вулкану који се, када је ведро, јасно виде из свих делова главног града полуострва. Два вулкана су још увек активна и повремено „кашљуцају” и „пуше се“ на врховима, па се у граду осете благи потреси.

Мада су житељи Камчатке навикли на живот у близини вулкана, многе стамбене зграде и куће у Петропавловску Камчатском су ојачане посебним конструкцијама, отпорним на потресе и опремљеним сеизмолошким уређајима који региструју сваку промену у „понашању“ опасних огњених суседа. Оближњи вулкани се најбоље виде са врха Мишенаја, а у хотелу „Петропавловск” по цени од 5 хиљада рубаља може се изнајмити соба са погледом на неки од вулкана. Са локалног аеродрома Јелизово туристи могу хеликоптером стићи до осталих камчатских вулкана, међу којима је и калдера вулкана Узон. Неизоставно треба посетити Долину гејзира и Долину смрти (име је добила због отровних вулканских испарења). На Камчатки има око триста вулкана који се налазе на Унесковој листи светске баштине.

Баснословно високе цене

Путовање на Камчатку себи могу да приуште само богатији туристи, јер авионска карта из Москве кошта 20 хиљада рубаља (а у јеку летње сезоне чак 60 хиљада). Вожња хеликоптером до Долине гејзира кошта 90 хиљада рубаља. За литар бензина треба платити најмање 45 рубаља. Просечан рачун за ручак у локалном ресторану износи хиљаду рубаља.

Према томе, туристе ће на Камчатки изненадити и неочекивано високе цене. Рецимо, у супермаркетима продајног ланца „Вега“ килограм краставаца кошта 700 рубаља, бугарска слатка паприка 800 рубаља, а јогурт „Даноне“ 200 рубаља. Просечна плата становника Камчатке је између 15 и 20 хиљада рубаља, мада има и оних који зарађују знатно више (рецимо, запослени у војсци чија се месечна примања крећу од 50 до 80 хиљада рубаља). Одмор на Камчатки кошта као сафари у Танзанији или крстарење око Аустралије. Због тренутног пада курса рубље цене туристичких аранжмана су ниже, па је Камчатка сада доступнија него раније.

Камчатски деликатеси: лосос и црвени кавијар

Житеље Камчатке су донедавно ноћу често будили необични звуци. Допирали су из воде, а испуштали су их лососи који су овде у великом броју долазили у време мрешћења.

Камчатка је слабо насељена, па је овдашња природа незагађена, а вода изузетно чиста. Специјалитети камчатске кухиње су различите врсте тихоокеанског лососа: нерка, горбуша, кижуч (сребрни лосос) и чавича, као и плодови мора: морски чешљеви, чувене камчатске крабе и лигње. Током летње сезоне риболова туристи могу да пробају деликатесни црвени кавијар „пјатиминутка». Кавијар се може припремити и одмах на обали реке од тек упецане рибе. Ако на Камчатку дођете зими, не брините за кавијар – он је овде преко целе године свежији него на континенту (како овдашњи житељи зову остали део Русије), јер је припремљен свега неколико месеци раније, током летње сезоне. На камчатским рибљим пијацама цена овог својеврсног јестивог сувенира је око 2000 рубаља, уз бесплатну дегустацију.

Лепота нетакнуте природе

Камчатка је право место за све оне који су спремни да савладају бројне тешкоће да би својим очима видели необичну лепоту нетакнуте природе: језера пуна живота покрај смртоносних вулкана, леднике из којих избијају термални извори, тајгу, тундру и дивље животиње које живе у непосредној близини људи. Ево како овај диван и невероватан свет описује Игор Шпиљенок, фотограф природних лепота полуострва, у својој књизи „Камчатка коју волим”: „Док у мирно јутро са камером седим на обали Курилског језера и гледам излазак сунца изнад Иљинског вулкана, чини ми се да сам окружен непроменљивим, вечним пределима и пејзажима, да је све ово постојало много пре мене и да ће постојати заувек. Онда ме изненадни земљотрес подсети да је Камчатка једно од најнесигурнијих места на планети и да се овде у сваком тренутку може догодити нешто непредвиђено и грандиозно”.

Неоткривени свет

Иако је Петропавловск Камчатски основан када и Санкт Петербург, многим посетиоцима Камчатке се чини да људи овде живе тек педесетак година. На полуострву живи 350 хиљада људи, а у главном граду са 170 хиљада становника нема бљештавог осветљења ни ноћног живота као у другим великим градовима.

Све до 1990. посета Камчатки је странцима била забрањена, а грађанима Русије је требала специјална дозвола. Сада је Камчатка отворена за све. Овде ће вам се, као ретко где на планети, чинити да откривате један сасвим непознат свет – долине и реке са термалним гејзирима, калдере вулкана дуге по неколико километара и рељеф који се мења после сваке вулканске ерупције. Иако је Камчатка откривена пре више од 300 година, о њој се до данас мало зна.

Кримски рат на руском Далеком истоку

Тешко је поверовати да је Кримски рат (1853-1856) стигао чак до далеке Камчатке. Мада је Русија изгубила овај рат, у Петропавловску Камчатском је извојевала значајну победу над англо-француском коалицијом. Малобројни гарнизон Петропавловска Камчатског одбио је напад далеко надмоћније англо-француске ескадре која је напала луку у камчатској престоници – главно далекоисточно упориште Русије.

Росијскаја газета. Сва права задржана.