Савремени Сочи – све мање трагова совјетске прошлости

Фотографија: РИА „Новости“

Фотографија: РИА „Новости“

Још пре пет година приликом шетње по Сочију не би вас напуштало осећање да ћете сваког часа иза ћошка, као у стара добра совјетска времена, наићи на аутомат са газираним пићима и стакленим чашама. Архитектура, келнерице, читава атмосфера главног совјетског летовалишта као да је била конзервирана у Сочију. Захваљујући Олимпијади све се драстично променило. Па ипак, да ли баш све?

Фотографије: РИА „Новости“

Као место рођења у мом пасошу је наведена земља која већ четврт века не постоји на карти света. Раније, када би ме ухватила носталгија за детињством, увек сам могла из родне Москве да отпутујем на југ Русије. Да ли је и данас тако? Кренула сам у постолимпијски Сочи са намером да проверим да ли је у њему остало ишта за љубитеље совјетске романтике.

Руска Ница

Фотографија: РИА „Новости“

Чим воз напусти станицу, одмах сви путници по совјетском обичају повадише храну, печено пиле које су понели од куће, и одмах љуште тврдо кувана јаја и траже од послужитеља чај, и то обавезно у чаши у филигрански израђеном металном држачу. Спонтано се ствара атмосфера жала за временима Совјетског Савеза. Међутим, долазак у Сочи растерује вео носталгије. Град више нимало не подсећа на совјетску прошлост.

Обновљена зграда железничке станице је и даље споменик совјетске архитектуре, али атмосфера је већ сасвим другачија, савремена. На међународном аеродрому, који је у потпуности преуређен у складу са светским стандардима, све информације се објављују на неколико језика.

Прошетах се Приморским кејом, главним градским шеталиштем, и затим стигох до зграде пристаништа, где су привезани бродићи за туристичке туре. Блистави шиљак висок 70 метара на врху зграде пристаништа и скулптуре четири годишња доба – то је све што је остало од совјетског периода.

Фотографија: РИА „Новости“

Град више личи на Ницу, са којом се налази на истој географској ширини, него на совјетско летовалиште. У пристаништу је много скупих јахти, шеталишта су препуна ексклузивних ресторана. Као и у француском летовалишту, свуда се може чути руски језик (што је, наравно, очекивано).

Најпопуларније место за одмор у Русији данас је потпуно прилагођено особама са посебним потребама и слабовидима. Градоначелник Сочија је чак организовао специјалну акцију: сео је у инвалидска колица и у њима обишао град, како би се лично уверио да ли је све добро урађено. На пешачким прелазима могу се на два језика чути обавештења о промени светла на семафору. Путеви су савршени (што, како је познато, није карактеристично за Русију, а још мање за Совјетски Савез).

Фотографија: ТАСС
Град више личи на Ницу, са којом се налази на истој географској ширини, него на совјетско летовалиште.

Сочи је 2015. године један од најбезбеднијих руских градова. Највише ме је изненадило што овдашњи житељи без страха од лопова остављају своје ајпеде у колима. На сваком ћошку налази се камера или полицајац који воде рачуна о безбедности.

Чак је и стари хотел „Родина” у Сочију, у којем су некад одседале све виђеније личности Совјетског Савеза, укључујући Јурија Гагарина, претворен у модерни ексклузивни хотел.

Совјетска Ривијера

Фотографија: РИА „Новости“

Међутим, на путу до сеновитог парка Ривијера наилазим на огроман мозаик са Лењиновим ликом и кроз главу ми пролази мисао: изгледа да совјетска егзотика ипак није сасвим напустила Сочи. 

У парку се налази луна-парк са савременим забавним садржајима, али и са рингишпилом који личи на онај из совјетског времена. Посетиоцима парка се као у стара добра времена нуди могућност да се фотографишу са припитомљеним мајмунима, папагајима и гуштерима. У парку Ривијера, исто као некад, деца не желе само једну ствар: да иду кући. Посебно им се допадају океанаријум и делфинаријум, као и представе за децу. Мада споља све изгледа углађеније и модерније, совјетска атмосфера је и те како присутна.

Фотографија: Lori/Legion-Media

Исти је случај и са циркусом у Сочију, у којем можете не само погледати представу, него и јахати коња, фотографисати се са слоновима и видети како живе животиње иза кулиса.

Током даље шетње градом открила сам да и на другим местима у граду можете уживати у реновираној совјетској архитектури. Ту су Зимски и Летњи театар и Фестивалска концертна дворана. Али у ова здања можете ући само за време концерта или представе. Иначе их можете посматрати само споља.

Фотографија: Lori/Legion-Media

Други леп парк који је био веома популаран у совјетско време је дендраријум у Сочију. Егзотично дрвеће са Крима и Кавказа, из Немачке, Јапана, Кине, Аустралије, Средоземља, Северне и Јужне Америке овде је зелено преко целе године, а у пролеће се можете дивити цветовима јапанске трешње. У доба СССР-а међу туристима је посебно била популарна висећа гондола отворена 70-их година. Иако у Красној пољани данас постоје много савременије успињаче, совјетска гондола у дендраријуму и даље је популарна као раритет.

Совјетски ваздух у планинама

Фотографија: Lori/Legion-Media

Међу ексклузивним хотелима и ресторанима елитног скијалишта Красна пољана некако се сакрила јавна менза „СССР”. Атмосфера у њој је у складу са називом, али ово место вам не могу препоручити, јер сам пронашла длаку у својој супи.

Ако пожелите да доживите истинску совјетску егзотику, идите линијским таксијем до станице „Зелени гај”  и посетите Стаљинову резиденцију. Жене које раде у овом музеју изгледају као из средине 20. века. Оне настоје да оживе тајанствену атмосферу карактеристичну за тај период.  

Фотографија: ТАСС

Водич ће вам показати просторије у којима је совјетски вођа гледао филмове, играо билијар, примао госте и „читао буквицу” члановима владајуће номенклатуре. Али из неког разлога посетиоце не пуштају у његову радну ни спаваћу собу, што само још више подстиче њихову радозналост.

Једну од најконтроверзнијих личности прошлог века музеј покушава да представи као обичног човека, наводећи следеће податке: лева рука и нога су полако почеле да му отказују и да се „суше”, био је висок 161 центиметар, имао је страх од воде. Сарадници музеја притом не успевају да сакрију дубоко поштовање које осећају према генералном секретару комунистичке партије.

На овом некада забрањеном месту из ташне сам извукла стари термос, „захватила” у њега овдашњи ваздух и понела га са собом у Москву. Ако некад пожелим да осетим дах детињства, могу да отворим термос и удахнем. Стаљинова резиденција је ипак најверније сачувала дух совјетског времена. 

Препорука: ако вам је потребан водич по Сочију или другим лепим местима Русије, који говори на вашем језику (енглески, француски, немачки, италијански, шпански, кинески, јапански или други), као и добар возач или организатор тематског обиласка по вашој жељи, обратите се, на пример, компанији Southern Comfort - Tours to South of Russiawww.russiansc.com 

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“