Мистичне знаменитости Сочија

Фотографија: Photoxpress

Фотографија: Photoxpress

Сочи се налази у суптропском појасу, на југу Русије, у Краснодарском крају. У граду има више мистичних места за која су везане древне легенде и предања, а током изградње спортских објеката за Зимске олимпијске игре одржане 2014. године појавила су се и нова археолошка налазишта.

Све необјашњиво и невероватно у овом мистичном граду на југу Русије догађа се у планинама, а скоро свака знаменитост Сочија крије неку легенду или трагичну причу. Искусни туристички водичи знају око триста легенди и предања везаних за најзначајније локације у овој познатој руској бањи и радо их причају туристима.

Орлове стене и мит о Прометеју

Фотографија: ТАСС

За Орлове стене у близини Сочија везана је позната и сурова легенда о Прометеју. Верује се да је старогрчки бог Зевс управо за те стене приковао младог титана како би га казнио што је од богова украо ватру и подарио је људима. Девојка по имену Агура трудила се да олакша Прометејеву судбину и тајно га је појила водом. Видевши то, Зевс ју је претворио у узбуркану реку која протиче у подножју Орлових стена. У овој легенди се старогрчки мит преплиће са предањем Адигејаца (како себе називају Черкези). Симбол те везе је камена статуа Прометеја на врху Орлових стена, где планински орлови и данас свијају гнезда.

Олимпијско археолошко благо

Фотографија: РИА „Новости“

У планинском делу Сочија, у насељу Красна Пољана, при изградњи олимпијских објеката откривено је ново археолошко налазиште.Из Москве је стигло чак сто археолога који су почели обимна ископавања. Током изградње скијашких стаза и хотела, на дубини од неколико десетина метара пронађени су темељи древних храмова и око 4000 артефаката: грнчарија, оружје, сребрни накит и новац. Након процене вредности ови археолошки предмети су изложени као музејски експонати и посетиоци их могу видети у Музеју историје Сочија и у Историјском музеју у Красној Пољани.

Волконски долмен - мистична моћ камена

Фотографија: Lori/Legion Media

Најмистичнија знаменитост Сочија је Волконски долмен (древни мегалит) познат по својој снажној и мистичној енергији: овде казаљке сата иду у обрнутом смеру, мења се хемијска структура воде, не раде уређаји за мерење, а човек се ослобађа осећања узнемирености и зловоље. Волконски долмен се налази усред шуме са необичним дрвећем и начињен је од комада стене, а не од камених плоча као већина сличних споменика. Многи посећују ово место да би поправили здравље и прикупили енергију древног мегалита. Посетиоци који чврсто верују у мистичну моћ Волконског долмена остају унутар грађевине и по неколико дана у нади да ће се излечити од тешких болести.

Дух невесте са Ахуна

Фотографија: Lori/Legion Media

Сви становници Сочија су чули причу о настрадалој невести која се појављује као привиђење, а неки тврде да су је видели. Верује се да она скоро 15 година обитава на планини Ахун. На интернету се могу пронаћи аматерски видео снимци и фотографије на којима се назире провидна силуета девојке. Кажу да су возачи који су се овде заустављали из радозналости нестајали без трага заједно са аутомобилом. Дух невесте на Ахуну је почео да се појављује после саобраћајне несреће која се догодила 2001. године. Младожења је преживео, а његова млада невеста је погинула. Планина Ахун је одавно једно од омиљених места за организацију свадби. Младенци се пењу на врх Ахуна желећи да сниме што боље фотографије са Кавказким планинама и морем у позадини.

Тајне старог парка

.Фотографија: ТАСС

Парк „Дендрариј” у Сочију, обрастао лијанама и маховином, постоји више од сто година. Житељи Сочија верују да парк крије многе тајне и мистичне приче, а бројним скулптурама приписују магичну моћ. Најмистичнија знаменитост је барељеф „Лавља чељуст”, начињен по узору на познати рељеф „Уста истине” у Риму. За овај барељеф је везана страшна прича: једном се лавља чељуст склопила и откинула шаку неверној жени. Од тада жене које желе да докажу своју верност долазе у „Дендрариј” да на овом мистичном месту провере истинитост легенде.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“