Чудо природе или древна Шамбала на северу Русије?

Стена Кујва изнад језера Сејдозеро. Фотографија: Lori / Legion Media.

Стена Кујва изнад језера Сејдозеро. Фотографија: Lori / Legion Media.

На северозападу Русије је откривена појава која личи на рушевине древне опсерваторије и тајанствене петроглифе. Многи истраживачи сматрају да су то остаци древне Хипербореје, тајанствене земље налик на Шамбалу или Атлантиду, док научници тврде да су рушевине настале природним путем и да нису дело људских руку.

Сејдозеро је једно од најтајанственијих језера на северозападу Русије. Окружено  планинама, оно је скривено у самом срцу Колског полуострва. Његов назив на језику староседелаца Лапонаца значи „свето језеро”. Они га поштују као посебно место које се сме посетити само ако је потребно успоставити везу са „великим духом”, тражити савет или заштиту. Истина је да ће се ретко ко одлучити да посети Сејдозеро из чисте радозналости, јер пут до њега води кроз мрачну клисуру и преко опасног планинског превоја.

Чак и данас туристи осећају страхопоштовање према овом језеру. За њега је везано стотине прича о необичним, мистериозним појавама и посебној, умирујућој атмосфери. Сејдозеро чува Кујва – џиновска људска фигура која се види на стени изнад језера. Њено тачно порекло још увек није утврђено. Легенде Лапонаца кажу да су злог дива казнили богови, погодили га муњом и претворили у стену. Многи истраживачи, склони мистици, сматрају да су управо на овом месту сачувани трагови Хипербореје, митске цивилизације налик на Шамбалу и Атлантиду, која се спомиње у старогрчким текстовима.

Грчки митови можда имају реалну основу

У старогрчким легендама се наводи да је земљу Хиперборејаца, народа који је био близак боговима и поседовао тајна знања, често посећивао сам Аполон, отеловљење Сунца. Присталице ове теорије потврду траже у језичким аналогијама.

Недавно су откривени остаци опсерваторије: камење са издубљеним жлебовима који су усмерени тачно према Северњачи. А на многим стенама су уписани древни словни знаци или руне.

Валентина Шарипова, председница грађанске организације „Хипербореја”

„Наше полуострво се назива ’Колско’. Тај назив је сличан имену словенског бога сунца Кољаде, а ’Хипербореја’ у преводу са старогрчког значи ’иза северног ветра’”. То су примери које наводи Валентина Шарипова, председница управе мурманске грађанске организације „Хипербореја”.

Туристи и истраживачи мистериозних феномена на подручју Сејдозера често проналазе камење необично правилног облика, налик на делове рушевина неких древних грађевина.

„Недавно су откривени остаци опсерваторије: камење са издубљеним жлебовима који су усмерени тачно према Северњачи. А на многим стенама су уписани древни словни знаци или руне”, каже Шарипова за Russia Beyond.

На Колском полуострву су откривени и други налази који изненађују истраживаче. Још почетком прошлог века научник Александар Барченко је на подручју Сејдозера пронашао улаз у „подземни свет”. Подаци његове експедиције су склоњени од јавности, улаз у пећину више нико није видео, а Барченко је стрељан. Данас је његова истраживања наставила руска организација цивилног друштва „Космопоиск”. Чланови експедиције су такође открили неколико пећина, али засад само најобичнијих.

„На ово питање ћемо моћи да ставимо тачку тек када откријемо све пећине”, сматра руководилац ове организације, руски истраживач аномалних појава Вадим Чернобров. „Спреман сам за најразличитија открића. Што се тиче древних градова, сматрам да, ако буду нађене грађевине, онда ће то бити под земљом или под водом. Надам се да ће се испоставити да су неке легенде истините”.

Поруке богова или експерименти геолога?

Научници се само добронамерно смешкају посматрајући ентузијазам са којим неки људи на руском северу траже тајанствену земљу. Занимљива легенда привлачи туристе у регион, што  значи и да доноси приходе.

„Недавно смо имали необичан случај”, присећа се директор геолошког института Колског научног центра, професор Јуриј Војтеховски. „Запослени у овдашњем рударско-прерађивачком комбинату испитивали су нову бушилицу из Финске. У камењу су избушили неколико рупа, а људи који трагају за Хиперборејом помислили су да је то древно ’рупичаво’ писмо, у којем се смисао преноси помоћу дубине рупа. Ти чудаци су пар година дизали прашину око поменутих рупа, док им неко није објаснио о чему се заправо ради. Али овакви примери ништа не мењају у њиховом приступу”.

Према речима научника, појава камења правилног облика и „цртежа” на стенама објашњава се особинама овдашњих стена. Стена таквог састава распада се по одређеним линијама у зависности од тога како је формирана. Тако настају плоче и блокови, које неки људи доживљавају као остатке древне опсерваторије. Осим тога, у камену се под различитим утицајима образују пукотине које су понекад веома егзотичног облика.

„Једном сам направио мали експеримент”, наставља Војтеховски. „Отишао сам у планине и фотографисао једну веома сложену мрежу пукотина у стени. Затим сам у том узорку пронашао све руне скандинавског писма!”

Постоје сањари који верују у земљу вечите среће, и они се не могу разуверити оваквим аргументима. За њих Хипербореја постоји, ако не као реално место, онда барем као земља духа – Шамбала, која се не може пронаћи у материјалном свету.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“