Пет знаменитих историјских места око Санкт Петербурга

1. Петерхоф

Фото: Shutterstock/Legion-Media

Најраскошнији град у близини Петербурга је Петерхоф, или „Петрово двориштанце”. Смештен је на обали Финског залива. Можда је у време Петра Првог заиста личио на обично двориште. Царски дворац Монплезир и данас изгледа као скромни павиљон, док Велики дворац више личи на касарну. Дворац је био окружен сеоским земуницама, направљеним на брзу руку.

Петар је, међутим, волео овде да борави. Говорио је да га морски ваздух лечи боље од било којих лекова. Ради естетике је наредио да се направе фонтане и посеју травњаци, као у Европи, коју је толико волео. Ту је доводио стране изасланике и своје најближе сараднике, организовао пијанке и после одмора им наређивао да се прихвате секире и лопате и да уређују парк „ради рекреације”, заједно са обичним сељацима, тј. да ископавају пањеве, копају канале, саде грмове и дрвеће.

Своје чувене „версајске” обрисе Петерхоф је добио тек после цареве смрти. Његова ћерка, царица Јелисавета, преуредила је Велики дворац и украсила га. Тај нови изглед дворца очуван је до данашњег дана.

2. Пушкин

Фото: Lori/Legion-Media

Главна знаменитост града Пушкина је завичајни музеј Царско Село. Управо тако се звао град пре него што је преименован. У центру града се налази Катаринин дворац – летња резиденција руских царица. Чувена Ћилибарска одаја опустошена је за време Другог светског рата, али је касније реконструисана и отворена за посетиоце.

Фото: TAСС / Евгениј Асмолов

У лето, посебно о празнику или викендом, дворац је препун туриста, али је најлепши зими. Окружен је Катарининим парком са павиљонима, галеријама и декоративним пећинама. Од октобра до априла је улаз слободан. Одмах уз дворац је саграђен Царскоселски лицеј, у коме се школовао познати руски песник Александар Пушкин.

Фото: Photoxpress

У срцу Катарининог парка је Александровски дворац, свадбени поклон царице Катарине II своме унуку Саши, касније крунисаном Александру Првом. Поклон се допао и њему и његовом рођеном брату Николају Првом, и уопште свим руским монарсима. Чак је и последњи међу њима, Николај Други, царовао управо ту, и одатле је као заточеник одведен у Сибир.

3. Павловск

Фото: TAСС / Ирина Афонскаја

Цео град Павловск са његовим парковима и дворцима царица Катарина II је поклонила своме сину Павлу. Павел је, међутим, више волео Гатчину (о њој ће такође бити речи) и мајчин поклон је поклонио својој супрузи. За њу је подигао Павловски дворац, а за себе замак Бип у виду минијатурне тврђаве са бастионима и покретним мостом. После Павлове смрти ту је отворена прва школа за глувонеме у Русији.

За време Николаја Првог је изграђена прва руска железничка пруга, и она је водила директно до Павловског парка. Железничка станица у Павловску је тада постала главни културни центар Русије, а и назив јој је био одговарајући: Музичка железничка станица. Јохан Штраус је овде свирао виолину, Шаљапин је певао арије, композитор Прокофјев је свирао клавир, балерина Ана Павлова је играла, а Достојевски, Балзак и Дима су овде читали одломке својих дела (не истовремено, наравно). Нажалост, музичка железничка станица је уништена у Другом светском рату, а сада се на њеном месту налази само украсна улична светиљка.

4. Кронштат

Фото: Руслан Шамуков

Град-тврђава на острву, лука и база ратне морнарице, у совјетско време затворена за странце. То је град топова, сидара и споменика морнарима. Овде су чак и храмови припадали ратној морнарици. Најлепша црква на острву је Никољски морски храм. За ведрог времена се види његова сјајна купола, а звоно му се чује у Петербургу. Најружнија знаменитост Кронштата (али ипак на свој начин занимљива) је утврђење „Александар I” – бивша лабораторија за проучавање куге. До утврђења се може стићи само чамцем.

5. Гатчина

Док је Руском империјом управљала Павлова мајка Катарина II, он се „играо царева” у Гатчини. Командовао је минијатурном „армијом”, одевеном на пруски начин, измишљао ордење и њиме награђивао војнике који су се истакли у марширању.

Главне знаменитости града су Гатчински дворац са тргом за параде и Дворски парк са Грбавим мостом и остацима арене у којој је Павел организовао „витешки рингишпил”. Гости су се вртели око стуба на дрвеним коњићима и трудили се да копљем погоде циљ – велики висећи прстен или нацртану карикатуру Мауританца.

Павле је толико волео мистику и свредњевековну витешку тематику, да је касније као император био покровитељ Малтешког ордена хоспиталаца који су страдали од Наполеона. Постао је и велики магистар тог ордена, а у Гатчини је за Малтежане саградио Приоратски дворац.

Росијскаја газета. Сва права задржана.