У марту ове године на леду Бајкала поново су се појавили загонетни прстенови. Открили су их стручњаци за сателитски мониторинг из холдинга Scanex приликом анализе снимака територије близу рта Нижње Изголовје на јужној обали полуострва Свети Нос. Прстенови се одавно појављују на леду овог језера, и то по правилу у пролеће. Научници су дуго претпостављали да се они стварају под дејством метана, али најновија истраживања побијају ту хипотезу.
NASA, Scanex, Irkutsk EOStation
Загонетни прстенови су обично пречника 5-7 километара. Први пут су откривени у априлу 1999. године на подручју рта Крестовски. На истом месту су се појавили и у априлу 2003. и 2005. године, да би 2008. били откривени на два места: поново близу Крестовског и на подручју насеља Турка.
Прстенови су тумачени на све могуће начине: од деловања ванземаљаца до магичних шаманских ритуала. Научници су тек 2009. године обратили пажњу на овај феномен. Од тада се на захтев Министарства природе Русије организује свакодневни космички мониторинг. Академија наука Руске Федерације покренула је интеграциони пројекат у коме су ангажовани стручњаци из различитих области науке. Међу њима су физичари, математичари и лимнолози, тј. стручњаци за слатководна језера.
Током истраживања научници су претпоставили да кругове на леду ствара метан који се почетком пролећа ослобађа из слојева воде у тектонској удолини језера.
Анализа снимака, направљених ове године са сателита Sentinel-1A, показала је да се прстенови праве на истим местима, и то често управо близу полуострва Свети Нос. Тамо се често јављају антициклонски вртлози са топлом водом у центру. Направљене су и карте температуре површине језера.
ESA, Scanex
Према опису који су дали научници, процес формирања прстенова се одвија на следећи начин: лед постаје тањи, натапа се водом и мало се спушта, услед чега настају пукотине, а структура леда у области прстена се мења.
Другим речима, загонетни кругови се појављују услед антициклонских вртлога који настају испод леденог покривача Бајкала због карактеристика циркулације воде у језеру, подводног рељефа и контура обале. „Врло је могуће да сличан механизам може да функционише и на другим местима језера”, сматрају експерти из холдинга Scanex.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу