Седам чаробних двораца Русије које нећете наћи у туристичким водичима

1. Воронцовљев дворац у Алупци

Извор: Shutterstock/Legion-Media 

Воронцовљев дворац у подножју планине Ај Петри претрпео је метаморфозу из енглеског архитектонског стила у маварски, па чак и у арапски. Ова резиденција је изграђена 1848. године, и од тада до револуције 1917. у њој су живеле три генерације племићке породице Воронцов.

Извор: Shutterstock/Legion-Media

Унутрашњост је раскошна. Овде је, између осталих, боравио и Винстон Черчил за време конференције на Јалти 1945. године.

Дођите у мају и јуну да бисте могли прошетати по парку у стилу италијанске ренесансе и утонути у обиље процветалих рододендрона.

2. Дворац Дјулбер у Јалти

Извор: Lori/Legion-Media

Петар Николајевич, стриц последњег руског императора Николаја II, толико је био очаран архитектуром Блиског истока и земаља Магреба, да је по повратку са свог пропутовања наредио да му се изгради дворац према његовим сопственим скицама. Данас је Дјулбер елитни санаторијум Јалте.

Призоре из бајки Истока могу видети и туристи. Од Кеја Јалте до санаторијума саобраћа аутобус, а унутар дворца се организују екскурзије.

3. Масандровски дворац на Криму

Извор: Lori/Legion-Media

Масандровски дворац подсећа на декорације из бајки о Пепељузи. Права лепеза епоха и стилова: неимари разних периода и националности приступали су његовој изградњи, али нису стизали да реализују своје пројекте.

Владари су се башкарили у овом замку. Цар Александар III хтео је да од дворца направи ловачку кућицу, а совјетски лидер Јосиф Стаљин претворио је архитектонски споменик у државни летњиковац.

Дворац је удаљен 5 км од Јалте, на станици „Горња Масандра” (рус. „Верхняя Массандра”). Можете стићи редовном линијом минибуса и тролејбусом.

4. Школа „Обично чудо” у Јошкар Оли

Извор: mirkrasiv.ru

Обична школа у Јошкар Оли постала је замак „из бајке” захваљујући напорима бизнисмена Сергеја Мамајева. Сергеј је хтео да испуни жељу својој жени, а она је желела да ради као учитељица у школи у коју би деца долазила са задовољством. Чаролија је, по свему судећи, успела.

Од 1998. до 2001. године градитељи су подигли замак за мале принчеве и принцезе, и то са базеном и теретаном, па чак и са сопственим коњичким спортским центром – све у витешком духу.

5. Кирицки замак у Рјазањској области

Извор: Lori/Legion-Media

Замак је удаљен 50 км од града Рјазања. Пројектовао га је руски архитекта Фјодор Шехтељ. Ово бајковито имање је прославило младог архитекту, али је зато током 1910-их довело до просјачког штапа свога власника, грофа фон Дервиза.

У „Кирицком замку” или летњиковцу породице фон Дервиз смештен је санаторијум за децу оболелу од туберкулозе костију. Однедавно је улазак у ово здање забрањен, те зато будите спремни да куле из бајке посматрате са одређене дистанце.

6. Замак „Гарибалди” у Самарској области

Извор: Lori/Legion-Media

На обали Кујбишевског језера (које се популарно зове и Жигуљовско море) у селу Хрјашчовка у Самарској области уздиже се замак „Гарибалди”, будући туристички комплекс. Туристи ће моћи да одседну у краљевским одајама већ 2018. године, а тренутно грађевинари „ударају гланц”. Свратите да се фотографишете у средњовековном амбијенту.

Ако вам више одговара активан одмор, послушајте савет локалних сурфера и пријавите се у школу једрења на дасци „Снага ветра”, а пункт „Пијани рт” („Пьяный мыс”) обезбедиће вам сву неопходну опрему.

7. Замак-фабрика у Москви

Извор: Lori/Legion-Media

Намена овог замка у долини реке Јаузе није нимало бајковита. Овде је током 1930-их била фабрика електричних лампи, а данас су у здању смештене пословне просторије стилизоване као галерије. Ту су и кафе-барови, фотографски атељеи и мањи производни погони. По ходницима овог замка подигнутог у стилу „индустријске готике” можете се возити и бициклом.

У првобитној замисли архитекте Георгија Јевланова фигурирале су високе куле и украсни прозори-розете, али тај пројекат није реализован. Међутим, чак и ова „поједностављена” варијанта се упечатљиво издваја међу осталим знаменитим готичким здањима Москве.

Прочитајте још: Животне приче људи који су напустили велике градове и престижно радно место ради новог живота на Криму

Росијскаја газета. Сва права задржана.