Врх Черског.
Lori/Legion-MediaУ Иркутској области, недалеко од насеља Листвјанка (5.200 км источно од Москве), налази се планински врх који је добио име по истраживачу Сибира Ивану Черском.
Врх Черског је на надморској висини нешто већој од 700 метара. До њега се може доћи од Бајкалског музеја пешке стазом дугом око 2 км, или успињачом локалног ски-центра.
Са овог видиковца се отвара величанствена панорама језера Бајкал. Назиру се врхови планинског масива Хамар Дабан, почетак тока Ангаре, једине реке која извире из језера, као и Шаман-камен, где према легенди обитава мистични господар реке. Добро се виде и Бајкалска опсерваторија и лука Бајкал.
За шетњу по Куршској превлаци, националном парку близу Калињинграда (1.200 км западно од Москве), осмишљено је петнаестак стаза. Туристи могу да виде „шуму која плеше“ (то јест аномалију изувијаних стабала), језера, цркве и светионике. Једна од таквих шетњи почиње код насеља Марско (42. километар Куршске превлаке) и води до дине која се зове Ефа.
Дина Ефа. Фотографија: Lori/Legion-Media
Назив је добила по имену немачког инспектора Франца Ефе који се бавио заустављањем пешчаних дина. Због њих је у 18. веку оближње насеље било принуђено да се неколико пута „помера“, а крајем 19. века песак се поново покренуо. Тада је Ефа одлучио да овде обнови шуму и на тај начин заустави кретање дине.
Највиша тачка дине Ефа висока је само 64 метра, али са ње се види и Балтичко приморје, и Куршски залив, и Старосељска Гора где су крсташи у 13. веку саградили утврђење. На врху се може чути и како песак „пева“, јер сваки покрет изазива тај карактеристичан звучни ефекат.
Наследно имање руских царева, Коломенско, било је у суседству са селом Дјаковом. Ово село је познато од давнина, а у 17. веку овде су одгајени царски вртови где су расле јабуке, вишње, крушке и шљиве.
Фотографија: Дарија Гонсалес
Током 1960-их Дјаково је постало део Москве, а последњи његови житељи су га напустили током 1990-их. Сада је та територија део музејског комплекса Коломенско.
Из правца Дјакова се отвара прелеп поглед на водоплавно земљиште реке Москве и на југоисточни део главног града Русије.
Врх Мишенаја. Фотографија: Lori/Legion-Media
Сматра се да је врх Мишенаја највиша тачка Петропавловска Камчатског (11.900 источно од Москве). Висок је 382 метра. Вреди се попети на овај врх и видети како излази или залази сунце обасјавајући својим зрацима град, као и активне вулкане Авачински и Корјакски, а такође велики Авачински залив. До овог видиковца се може стићи аутомобилом по серпентинама.
Ова литица се помиње у многобројним легендама. Налази се на реци Волги, на обали Волгоградског језера. Сматра се да је на њеном врху био улогорен предводник прве сеоске буне у Русији 1670-1671. године, Степан Разин. Тако је и добила назив. Претпоставља се да је он ту одузео живот персијској принцези бацивши је у таласе, што се помиње и у чувеној песми о њему.
Литица Степана Разина. Фотографија: Lori/Legion-Media
Поред Степана Разина, прошлост ове литице је везана и за староверце (прогоњене вернике који су средином 17. века одбили да прихвате реформе Руске православне цркве). Ту се наиме, налазе пећине у којима су они живели.
Литица Степана Разина је висока 35-40 метара, и сада је то део природног парка Шчербаковски (950 км југоисточно од Москве). Са ове литице се отвара живописан поглед на бескрајну речну долину.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу