Суздаљ.
Lori/Legion-Media„Златни прстен Русије” је туристичка маршрута дуга 740 километара. Чине га древни градови који су одиграли важну улогу у историји Русије. Око свакога од њих постоје и мањи, локални „прстенови”. Све то заједно представља крајње занимљив пресек руске културе и историје од 12. до 18. века, у коме се виде трагови драматичних догађаја, борбе за политички и верски утицај, слабљење једних градова и процват других...
Догађаји минулих векова оставили су око Москве толико културноисторијс
Љубитељи старе руске архитектуре свакако треба да посете град Владимир (190 км од Москве). У њему је сачувано највише архитектонских споменика саграђених од белог камена. То су цркве из 12. века које се налазе на листи светског наслеђа Унеска: Дмитријевски храм са фасадом од резбареног камена, Успенски храм (најважнији културноисторијс
Град Владимир је добро место на које човек може „побећи” из Москве преко викенда, али је и одлична „база” из које се могу обићи мањи градови и села у околини.
Само петнаестак минута вожње аутомобилом од града Владимира, на ушћу реке Нерле налази се малено историјско насеље Богољубово са 4.500 становника. Тамо вреди отићи због чувене знаменитости коју неизоставно треба да види свако ко посети овај крај. То је Храм Покрова на Нерли, саграђен у 12 веку од белог камена. Под заштитом је Унеска. До храма води сеоски пут кроз Богољубовске ливаде. Црква има сопствене кошнице, тако да можете пробати овдашњи свежи мед у саћу. Можете га чак и понети са собом.
Друга велика знаменитост малог Богољубова је Свето-Богољупски женски манастир са плавим куполама и снежно белим зидовима. Обавезно пробајте манастирски хлеб и квас који се продаје на улазу, а затим посетите Храм иконе Пресвете Богородице са ваздушастим фрескама осликаним у пастелним тоновима. Ако волите да фотографишете, саветујемо вам да дођете пред залазак сунца.
У древном Мурому, граду основаном 862. године, један до другог стоје лепо уређени манастири и храмови из 11-13. века. На пример, лепо рестаурисани Свето-Тројицки женски манастир, Николо-Набережна црква и Спасо-Преображен
Суздаљ је град-музеј, удаљен 26 км од Владимира. Од 16. века овде је подигнуто 11 манастира, а на путу према овдашњем кремљу (градској тврђави) налази се тржница са које су се путујући трговци од почетка 18. века отискивали по целој Русији. Немојте заборавити да на тржници купите дрвене украсе за јелку које праве локални мајстори, и да у Спасо-Јефимијево
У повратку из Суздаља у Владимир свратите у село Кидекша. Тамо већ три столећа стоји локална варијанта торња у Пизи – звоник из 18. века који припада Храму св. Бориса и Глеба. За разлику од италијанског торња, у овај звоник је забрањено улазити, из безбедносних разлога. Звоник заиста само што се није срушио.
Овај историјски градић са свега 19.000 становника основао је 1152. године кнез Јуриј Долгоруки, исти онај кнез који је основао Москву (1147) и неколико других градова Златног прстена. Прошетајте се по центру старог града, почев од споменика Јурију Долгоруком, иза кога се налази Михајло-Архангел
Од древног кремља у Јурјеву Пољском остао је само земљани бедем. Дуж њега треба прођи до Георгијевског храма, главне градске знаменитости. То је изванредан примерак црквене архитектуре 13. века. Цела фасада му је покривена изрезбареним каменом. Поред хришћанских мотива приказана су чак и иранска митска бића – птице са канџама и четвороножне животиње са крилима. Тражење слона међу изрезбареним приказима на фасади Георгијевског храма уобичајена је забава туриста, који из Јурјева Пољског као сувенир носе кући магнет у облику ове животиње.
Историја града Александрова је везана за драматичне догађаје 16. века. Александровски кремљ је фактички био седиште опричника у Руском царству 1564-1581, тј. политике цара Ивана Грозног усмерене на радикалне методе борбе против издајника, укључујући конфискацију имовине и погубљења.
Данас је Александровски кремљ лепо уређен туристички комплекс са православним храмовима у којима се врше богослужења. Сви објекти овог комплекса могу се погледати изнутра у склопу екскурзије. Такође се можете попети на звоник Распјатске цркве, одакле се пружа леп видик.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу