Сватови, пуцњеви у ваздух и лезгинка: Како изгледа обична чеченска свадба?

Владимир Севриновски
На обичној чеченској свадби се не краду младе, а невеста се само претвара да је тужна, објашњава Владимир Севриновски, руски стручњак за Кавказ, аутор водича кроз Грозни.

Руски медији често пишу о чеченским свадбама у вези са грубим кршењем права жена, неравноправним браковима или полигамијом. Читаоци воле језиве догађаје, а у Чеченији их, нажалост, има доста. Па ипак, за већину кавкаских младића и девојака свадба је радостан празник, а многе чеченске породице живе у хармонији на којој им се може позавидети. Једна од таквих је и свадба Ислама Батајева и Елине Шамељханове из насеља Гикалово (недалеко од Грозног).

Припрема за свадбу

Припрема за свадбу почиње неколико месеци раније. Родитељи будућег супруга се распитују о девојци и о њеној родбини до ко зна којег колена, понекад чак и детаљније него што би то урадили истражни органи. Тек када дођу до сазнања да је она достојна њиховог мезимца, они директно или преко рођака просе девојку. Обичај налаже да будућа невеста најпре одбије, и да пристане тек пошто добро размисли. По традицији млада и младожења не контактирају пре свадбе. Међутим, данас млади Чечени често замоле пријатеља да набави телефон будуће жене, па се дописују путем СМС порука, а понекад чак себи дају нечувену слободу да контактирају са њом преко Скајпа или друштвених мрежа. Ако девојка има неодољиву жељу да види будућег супруга, онда се они састану пре свадбе, али само у друштву многобројних сведока.

Фотографија: Владимир СевриновскиФотографија: Владимир Севриновски

Славље у младиној кући

После многих месеци припрема наступа дуго очекивани празник. Најпре се приређује гозба у младиној кући. Рођаке и другарице припремају посластице, а млада у венчаници позира пред фотографима. Другарице се веселе и радо и саме позирају, што је ретка прилика за новинара, с обзиром да најчешће није лако наговорити Чеченку да се слика. Само мајка и бака уздишу, јер породицу напушта једино женско чељаде.

Младожењин рођак улази у кућу да преузме младу, а затим је уводи у ауто, и то је обавезно Toyota Camry. Тај аутомобил је невероватно популаран у Чеченији. Стиче се утисак да сви богати Чечени теже да купе црни Camry, и то обавезно са два ауспуха.

Toyota Camri / Владимир СевриновскиToyota Camri / Владимир Севриновски

Сватови са пуцњавом

На степеништу се окупе многобројне рођаке. Ауто креће, али се капија не отвара. Жене инсистирају да младожењин рођак „купи” младу. Чим добију симболичну суму, капија се отвара и сватови јуре младожењиној кући, пуцајући кроз прозоре из свег расположивог оружја. У Чеченији је одавно цивилима формално забрањено да носе оружје, и утолико пре да пуцају на свадбама, али изван Грозног се таквим „изгредницима” често гледа кроз прсте. Сви возачи се труде да заузму друго место, одмах иза аутомобила који вози младу. Сматра се да је то добар знак. Прича се како је на једној богатој свадби у Северној Осетији у борби за то „срећно место” слупана читава гомила аутомобила марки Porche и Infiniti.

Понекад млада и младожења иду у општину да се региструју, али се сматра да је обред по шеријату далеко важнији. Има и случајева полигамије. За њу се као оправдање наводи чињеница да после рата нема довољно мушкараца, а није упутно да се Чеченке удају за представнике других националности и поготово других религија. Међутим, ретко која жена дозвољава мужу да доведе још једну жену. Донедавно се практиковала и крађа младе. Таквих случајева је било и у совјетско време, а током 1990-их је то постала готово уобичајена појава. Сада је то строго забрањено. Хоџи који је регистровао такав брак одузима се духовни чин, а младожења мора да плати казну од милион рубаља.

Фотографија: Владимир СевриновскиФотографија: Владимир Севриновски

Празник у младожењиној кући, али без младожење

Славље се наставља у младожењиној кући. Мушкарци и жене једу у посебним собама. За мушким столом служе искључиво мушкарци. Пију се само безалкохолна пића. Додуше, мени је шапатом понуђен алкохол (ваљда за сваки случај, јер можда гост из Москве не сматра да је био на свадби ако не дрмне неку).

Док старешине и почасни гости држе пригодне говоре, млада се уводи у кућу где је свечано примају жене и девојке из нове породице и младожењине фамилије. Према обичају, млада мора да се прави као да је много тужна, и да скромно гледа у земљу, чак и ако би певала од среће и ако се једва уздржава од осмеха.

Младожења није присутан на сопственој свадби. Такав је обичај. Ако је ипак неподношљиво знатижељан, он вири кроз прозор, а гости се праве као да не примећују тако неморалан поступак.

Фотографија: Владимир СевриновскиФотографија: Владимир Севриновски

Нема свадбе без лезгинке

После ручка гости одлазе код комшија, јер је њихово пространо двориште згодније за лезгинку. Сви народи Кавказа играју лезгинку. Чак се и стил разликује од републике до републике, па чак и од области до области. Познавалац лезгинке лако препозна да ли је онај што игра Авар, Ингуш или Лезгин. Међутим, главне улоге су једнаке у свим варијацијама: мушкарац је горди орао, а жена гипка лабудица која грациозно измиче устремљеном грабљивцу. А њему је и иначе забрањено да током игре дотакне „лабудицу”.

Фотографија: Владимир СевриновскиФотографија: Владимир Севриновски

Трешти музика из моћних звучника смештених у гепек аутомобила Lada Priora (популарна руска марка коју производи фабрика „АвтоВАЗ” – прим. „Руска реч”). Чак и скромне жене у хиџабима се њишу тако да нико не остане равнодушан гледајући их, а момци дају све од себе. Неко доживљава лезгинку као плес парова, скоро као танго, а неко, опет, игра тако да се свима допадне.

Фотографија: Владимир СевриновскиФотографија: Владимир Севриновски

Најјогунастији играчи су они најмлађи. Они играју или једни са другима, као одрасли, или са мајком. А негде из прикрајка, седећи у удобним фотељама, веселу омладину посматрају они који су одавно одплесали своје. Међутим, чак и они понекад уђу у круг, тако да није реткост да младић игра у пару са седокосом Чеченком.

Фотографија: Владимир СевриновскиФотографија: Владимир Севриновски

После славља брачни пар најзад може да се састане. Пред њима је прва брачна ноћ, разгледање многобројних поклона и сандука са миразом које је млада донела у своју нову кућу.

Росијскаја газета. Сва права задржана.