Источњачка бајка на Криму: Шест података о Бахчисарајском дворцу

Кримски Татари у Бахчисарају.

Кримски Татари у Бахчисарају.

Станислав Красилников/ТАСС
Бахчисарајски дворац, један од бисера Крима, једини је сачувани споменик кримскотатарске архитектуре. Резиденција татарског кана стара је око 500 година.

1. Једини на свету

То је једини сачувани споменик кримскотатарске дворске архитктуре. Подигнут је средином 16. века. Најстарије грађевине на територији читавог комплекса датирају из 1530. године. То су парна купатила Сари-Гузељ и велика Канска џамија. Специјално за владара је била направљена ложа, украшена витражима и керамичким плочицама из Изника. Џамија се и данас користи за муслиманске обреде. „Бахчисарајски дворац није био једина резиденција татарског кана”, прича Ана Полканова, заменица директора за науку Бахчисарајског завичајног музеја. „Постојало је још пет такозваних ’малих двораца’. Дворац у Бахчисарају је био главна резиденција кримских владара. Подигнут је по наредби Сахиба I Гираја”.

Бахчисарајски дворац. Илустрација:  Lori / Legion-MediaБахчисарајски дворац. Илустрација: Lori / Legion-Media

2. Центар политичког живота каната

Преко 200 година дворац је био центар политичког живота Кримског каната. Сваки владар је градио нове објекте по којима је остао познат, и уједно је учествовао у формирању данашњег изгледа дворског комплекса. Многобројне фонтане и паркови упућују на сам назив дворца, јер „бахчисарај” на кримскотатарском језику значи „дворац-врт”. Место створено за одмор у хладовини као да оваплоћује представу о рају на земљи.

Илустрација: Lori / Legion-MediaИлустрација: Lori / Legion-Media

3. Непоновљива архитектура и витражи из 16. века

„Дворски комплекс је направљен у архитектонском стилу типичном за Крим у поменутом периоду. Поред административних зграда у њему су биле и личне одаје татарског кана и његове породице, библиотека, џамије и други објекти”, каже Ана Полканова. На пример, Сала Дивана је једна од најупечатљивијих у дворцу. Ту су решавана најважнија питања управљања канством. Кан је седео на трону пресвученом наранџастом чојом и украшеном златним везом. Најближим сарадницима је било дозвољено да седе на ниским диванима, а кановим саветницима на клупама поређаним дуж зида. У одаји су сачувани витражи и таваница са рељефним украсима из 16. века.

У дворцу је радио познати неимар Омер. Његови ликовни украси су сачувани на Великој канској џамији и у Летњиковцу. Он га је у 18. веку прерадио додавши још један спрат – Златни кабинет.

Ликовни украси  неимара Омера су сачувани на Великој канској џамији и у Летњиковцу. Илустрација:  Alamy / Legion-MediaЛиковни украси неимара Омера су сачувани на Великој канској џамији и у Летњиковцу. Илустрација: Alamy / Legion-Media

4. Спаљен у 18. веку

За време Руско-турског рата Бахчисарај је заузела руска војска 1736. године. „Под командом фелдмаршала Миниха руска армија је први пут ушла на Крим”, прича старији научни сарадник москвског Историјског музеја Генадиј Марштупа. „Миних је са армијом дошао до Бахчисараја и спалио дворац и канску престоницу. Затим је Катарини Другој послао рапорт о „потпуној викторији”, тј. победи. Касније је дворац обновљен, али је сачуван опис старог изгледа дворца, који је састављен по Миниховој наредби.

Илустрација: Alamy / Legion-MediaИлустрација: Alamy / Legion-Media

5. Славан захваљујући Александру Пушкину

Један од најпознатијих споменика на територији дворца је фонтана суза. Према легенди, она је подигнута по наредби кримског кана Гираја у знак сећања на његову вољену, Диљару Бикеч, поред њеног маузолеја. Вода која капље била је симбол суза, а пехари симбол туге којим је испуњено срце.

Фонтана је 1787. године, уочи доласка Катарине II, пренета у засебно двориште са фонтанама. Бахчисарај је 1820. године посетио чувени песник Александар Пушкин. Неколико година касније он је написао поему „Бахчисарајска фонтана” („Чесма Бахчисараја”) и стихове по којима је овај дворац постао чувен: „Чесмо љубави, чесмо жива! / Донех ти на дар две руже ове...” Већ годинама постоји обичај да се свакодневно у пехар фонтане стављају по две руже.

Украси у Бахчисарајском дворцу. Илустрација: Alamy / Legion-MediaУкраси у Бахчисарајском дворцу. Илустрација: Alamy / Legion-Media

6. У дворцу су одседали руски цареви

Често су Бахчисарај посећивали руски монарси. За време једног путовања Катарина II је овде провела 3 дана. У знак сећања на ту посету постављен је знак поред пута (такозвана Катаринина миља), којим је обележен царичин пут из Петербурга на Крим. Касније су овде боравили Александар I и Александар III, a 1912. године је Бахчисарај посетио и Николај II. У знак сећања на посете руских царева у Бахчисарају су постављани споменици. На пример, поводом 300-годишњице дома Романов од новца који су прикупили житељи Бахчисараја 1913. године је подигнута фонтана. То је био први у низу споменика подигнутих тим поводом.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“