Пет ствари које не треба пропустити у Санкт Петербургу

Можда вам се чини да сте у Петербургу видели све што сте могли, јер сте чекали у реду за улазак у Ермитаж, видели сте како се подижу мостови на Неви, покисли сте и одгледали балет „Лабудово језеро” у Маријинском театру. Испричајте то рођеном Петербуржанину. Он ће се вероватно осмехнути и рећи да то није довољно да би се схватио дух северне престонице Русије.

1. Град треба видети са воде

Приликом оснивања Петербурга Петар I је био надахнут Амстердамом и Венецијом. Вода још увек заузима око 10% укупне површине града. Обавезно се пријавите за екскурзију по рекама и каналима, или изнајмите бродић или јахту за цело ваше друштво. Љубитељи музике могу да изаберу туристички „џез-брод”, који је први пут запловио још у комунистичком Лењинграду 1967. године.

OnegoSurfing

Најзанимљивије је истраживати реке и канале на даскама за једрење. „Такозване SUP-surfing туре смо први пут организовали пре годину дана, а ове године планирамо да их организујемо до краја октобра”, рекла је за „Руску реч” инструкторка школе „Onego Surfing” Марија Степанец. „’Шетња на дасци’ почиње у 6 сати ујутру. Пролазимо поред Храма Спаса на крви, Казанске цркве и Невског проспекта. То је нешто много боље од било какве медитације: сунце, вода у којој се одражавају зграде и мостови, тишина, никог живог унаоколо...”

2. Истражите атријуме

Фотографија: Роман Вежењин

У шетњи кроз центар обавезно зађите у атријуме великих зграда, који се у народу популарно зову „бунари”. У њиховим лавиринтима можете видети како живе обични Петербуржани. Атријуми су настали у „грађевинском буму” током друге половине 19. и почетком 20. века. Приликом куповине земље власници зграда са становима за издавање захтевали су од архитекте да максимално увећа стамбени простор, а заједнички простор да сведе на минимум. Често се такви атријуми протежу неколико стотина метара. На пример, када уђете у атријум „Толстојеве куће” на бучној Рубинштајновој улици (зграда бр. 15-17), одатле можете изаћи на тихи кеј реке Фонтанке.

3. Погледајте град из птичије перспективе

Фотографија: Lori/Legion-Media

У Петербургу нема много видиковаца, тј. места одакле би се могла видети панорама целога града. Има само око 20 зграда које су више од 100 метара, а први небодер висок 462 метра биће подигнут тек 2018. године.

Фотографија: TAСС/Руслан Шамуков

Најбољи поглед се пружа са колонаде Храма светог Исакија (рус. „Исаакиевский собор”), која је лети отворена до 4:30 ујутру. У Петропавловској тврђави туристима се нуде 15-минутне екскурзије хеликоптером за 5.000 рубаља по особи, а само за 300 рубаља можете прошетати по врху бедема.

Фотографија: Lori/Legion-Media

Уживање у Петербургу можете спојити са укусном вечером. Ресторан „Этаж 41” налази се на југу града, на висини од 145 метара. Са терасе ресторана „Макаронники” пружа се најлепши поглед на Неву, а кафе „Solaris Lab” на крову са куполом обрадоваће вас својим дезертима.

4. Прошетајте кроз центар у рану зору

Фотографија: TAСС/Антон Ваганов

То је посебно актуелно у туристичкој сезони, која у Петербургу траје од маја до септембра. Нађите снаге да устанете рано и упознате Петербург у коме нема гужве. Пређите преко Дворског моста пре осталих, чим се спусти у 4:55. Провозајте се бициклом по пустим кејовима Неве, а затим приредите себи доручак на плажи Петропавловске тврђаве, која се отвара у 6:00.

Фотографија: Lori/Legion-Media

Менаџер културних пројеката из Петербурга Оксана Кузменко сматра да се само у зору може видети сва лепота Невског проспекта: „У шест сати ујутро ћете доживети Невски проспект сасвим другачије. Испоставиће се да он може бити тих, опуштен, са ретким пролазницима који никуда не журе. Један од најчаробнијих момената у Петербургу је када свиће зора и гасе се улична светла. То је прелазак из ноћи у дан. Тај моменат није лако ухватити. Због таквих тренутака ја и волим овај град”.

Фотографија: TAСС/Антон Ваганов

5. Посетите станове руских писаца, претворене у музеје

Меморијални музеј Ане Ахматове / press photo

Петербург не треба откривати по туристичким водичима, него по руској класичној књижевности. У роману „Злочин и казна” Фјодора Достојевског и Пушкиновој поеми „Бронзани коњаник” Петербург игра важну улогу – он утиче на мисли и судбине јунака.

„Свакако треба посетити Музеј Достојевског”, каже Американац Даг Кардамон, који већ 10 година живи у Петербургу. „Када уђете унутра, то је као да сте прошли кроз капију која води у 19. век. Мене су увек привлачила дела Достојевског, али сам доживео посебну везу са руским писцем када сам видео његов шешир, његове цигарете и поједине његове белешке. Ретко кад се човек за пола сата толико духовно обогати”.

У Петербургу су живели и радили Владимир Набоков, Ана Ахматова, Јосиф Бродски, Сергеј Довлатов и многи други писци. Ове године ће од 2. до 4. септембра у Петербургу први пут бити организован „Дан Д”, посвећен Довлатову.

Росијскаја газета. Сва права задржана.