Заборављени народи Русије: Карели, инспирација за „Господара престенова“

Карели су заиста врло мали народ, али варате се ако мислите да никад нисте долазили у додир са њим и да ништа о њему не знате. Управо је непоновљиви карелски епос надахнуо Толкина да створи „Господара прстенова“. Поред тога, овај загонетни етнос који одвајкада живи на граници двеју цивилизација – руске православне и северноевропске католичке и лутеранске, одиграо је важну улогу у историји Русије и Скандинавије.

Прототипи „Господара прстенова“

Први пут се у историји „корели“ помињу у летопису из 11. века записаном на брезовој кори и пронађеном приликом археолошких ископавања у Великом Новгороду. Скандинавци су, међутим, знали за овај етнос и пре тога, и њихову територију су називали „Карелски заливи“ или хридине Ладошког језера. Управо ту, на уској превлаци између Оњешког и Ладошког језера настао је овај етнос.

Вепси – народ сувише отпоран да би нестао

После Смутног доба у Русији (Пољска интервенција крајем 16. и почетком 17. века) Карелска превлака је припала Шведској. Један део Карела остао је да живи у Финској и постепено се асимиловао са финским народом. Многи се ипак нису помирили са таквом ситуацијом:

„Карели су били православни, и мада је северна обала Ладошког језера припала Шведској, они нису желели да живе под влашћу лутерана и масовно су бежали у Русију. Тако су ови простори опустели, а део Карела се населио у Тверској области где се касније формирао субетнос ’тверски Карели’. Узгред, неки чак тврде да управо од њих води порекло данашњи председник Русије Владимир Путин“, прича професор историје Петрозаводског државног универзитета Александар Пашков.

Други део Карела је нашао уточиште на обали Белог мора. Људи који воде порекло из тог краја одиграли су огромну улогу у светској култури. На пример, данас је мало људи који нису упознати са Толкиновом трилогијом „Господар прстенова“. Сам аутор је у више наврата говорио о томе како га је у стварању тог дела надахнуло познанство са епосом „Калевала“. „Калевалу“ је записао фински етнограф Елијас Ленрот у селима Беломорске Карелије где су се још певале руне, и где је у усменој традицији сачуван древни епос угрофинских народа. И данас у насељу Калевала постоји чувени Ленротов бор, под којим је етнограф седео док је слушао и записивао древне песме.

Девојке у народним карелским ношњама / Interpress/PhotoXPress

У Карелији и Финској

Данас Карела има све мање. Према попису из 2010. године у Русији живи нешто више од 60.000 представника овог етноса. Један број Карела живи у Финској. Судећи по саопштењима медија, постоји још увек око 5.000 људи који памте карелски језик и могу да разговарају на том језику.

„Срећом, у Финској такође постоји Карелија, где сам ја провео већи део свог ’финског живота’. Фински Карели су комуникативни и увек добро расположени, док су западни Финци, они из руских вицева, што су увек намргођени и не причају много“, прича писац Арви Перту који се крајем 1990-их преселио из Петрозаводска у Финску.

Реп на карелском језику

То што Карела нема много уопште не значи да ће они ускоро нестати са лица земље. Нова генерација тежи да пронађе своје место у свету који се све више глобализује, тако да се ови млади људи све више окрећу својим коренима и труде се да идентитет Карела учине популарним и модерним. Отварају се курсеви карелског језика, а популарни лик масовне културе у овом региону је постао „карелски Деда Мраз” без браде, тј. млади Пакајне. У Карелији је 2016. године први пут снимљен реп албум на карелском језику. Његов аутор, музичар и глумац Националног театра Карелије Ondrei (Андреј Горшков) овако је објаснио своју идеју:

„Главни циљ репа на карелском је очување и развој језика. Тим примером ја желим да покажем да на карелском не разговарају само баке и деке, него се на њему може чак певати реп“.

Пакајне / Михаил Фомичев/РИА Новости

Развој и очување карелског језика може постати и фактор економског развоја руске Карелије, сматра Алексеј Цикарев, члан Експертског механизма организације УН за права аутохтоних народа:

Последњи Карели, мали али поносан народ

„Има много пројеката, али најзанимљивији су по мом мишљењу они који су усмерени на рад са младима. На пример, већ трећу годину заредом у региону се популаризује карелска игра Kyykkä (слична руској игри ’городки’). Већ сада наше екипе учествују у руским турнирима у игри ’городки’, а ми организујемо карелско-финске сусрете посвећене игри Kyykkä. Други занимљив пројекат је стварање двојезичне средине у старом карелском селу Ведлозеро. Све табле са натписима су преведене на карелски, а са локалном продавницом смо се договорили да се и називи намирница напишу на оба језика, а они који са продавачицама разговарају на карелском ће имати попуст. Људи су се заинтересовали и почели да учествују. И то није само један у низу културних пројеката, то је и својеврсни мамац за туристе. Предност Русије је у непоновљивости њених региона, и ми немамо право да изгубимо ту предност“, уверен је Цикарев.

Росијскаја газета. Сва права задржана.