Велика сибирска енциклопедија: Водич кроз регион

Илустрација: Антон Агарков

А – Алтај

Алтај се открива постепено када се крећете Чујским ауто-путем. То је главна магистрална саобраћајница где има и наглих заокрета, и пејзажа ради којих ћете пожелети да се зауставите, и чобана са њиховим специјалитетима националне кухиње.

Илустрација: Lori/Legion-Media

„Марсовски“ рељеф платоа Укок може се истражити у организованим путовањима на коњима, а ако вам треба миран одмор, одседните близу Телецког језера, у одмаралишту „Бирјузоваја Катуњ“.

Да бисте се ближе упознали са културом и житељима јужног Сибира посетите Барнаул, Горно-Алтајск или арт-село Аскат.

Б – Бајкал

Најлакши и најбржи начин да се сретнете са Бајкалом је да одете у Листвјанку, до које се од Иркутска стиже за један сат. Ту можете шетати обалом Бајкала, на пијаци можете купити димљени омуљ (coregonus autumnalis), а са видиковца се пружа поглед на Ангару, једину реку која извире из Бајкала. На путу према Листвјанки налази се музеј сибирске дрвене архитектуре на отвореном. Зове се Таљци.

Илустрација: Shutterstock/Legion-Media

Ако желите да се ближе упознате са Бајкалом, посетите острво Ољхон, где можете одсести у комфорним кућицама и одатле одлазити у пешачке или бициклистичке походе. Спортска и необична варијанта познанства са Бајкалом је учешће у међународном Бајкалском маратону на леду, или посета Бајкала зими, када прозирни бајкалски лед необично изгледа, али и необично звучи.

У Иркутску вреди погледати сибирски барок и пробати локалне специјалитете: цујван (печене резанце са месом) и бузе (пељмене куване на пари) уз тарасун (двапут дестиловану вотку од млека). Гледајте испред себе док ходате, јер је у центру града на асфалту нацртана „зелена линија“ којом се може пешке стићи од једног архитектонског споменика до другог уз истовремено упознавање историје града и његових житеља. А ако желите да видите целу Русију кроз прозор купеа, путујте на Бајкал Транссибирском железницом.

Д – Дрвена архитектура

Илустрација: PhotoXpress

Сибирски град Томск је највећи светски резерват дрвене архитектуре. Од укупно 2.000 дрвених кућа 700 имају статус архитектонског споменика. Преузмите на интернету карту Томска и шетајте се према тој карти цео дан: од Воскресенске Горе, где почиње древни град, до Татарске Слободе са стамбеним кућама које имају изрезбарене украсе на прозорима, од Куће са жар-птицама до Немачке куће. А и сами ћете пронаћи доста тога занимљивог.

Н – Национална кухиња

У Сибиру живи 30 различитих народа и народности, и сви припремају јела у складу са својом оригиналном кулинарском традицијом.

Илустрација: Антон Петров

Укус западног Сибира чине пите од сремзе и шорски пељмени са семенкама сибирског кедра. Та јела припремају аутохтони народи тајге. У северном Сибиру се праве ледени листићи „строганине“, „сибирски тартар“ или „сугудај“ од свеже рибе и долгански хлеб који се пече на тигању. Гостопримљиви потомци номада источног Сибира износе на трпезу миришљаве пељмене куване на пари са сланим чајем од млека, а издашна чорба „бухљор“ и златасте крофнице „баурсаки“ у огромним порцијама се нуде гостима на југу Сибира.

П – Планински походи

У планинска подручја Сибира организују се походи различите тежине. На Ергаки одлазе почетници и они који воле да лутају по планинама најдуже недељу дана, без сувишног адреналина. То је планински венац у истоименом парку природе.

Илустрација: Сергеј Филинин

Алтајске планине су погодне за вас ако волите походе са пратиоцем и коњем који носи ранчеве. Искусни алпинисти, који воле да ходају са дерезама по ледницима, треба да се отисну на Белуху – највишу планину Сибира.

Подручје Кузњецког Алатауа зими се може готово у целини проћи на скијама. Ту постоје удаљена шумарска газдинства у којима путници успут одседају. Планински ланац Кодар је место за путнике који воле адреналин. Малобројне групе туриста долазе овамо да се прошетају сибирском пустињом Чарска пешчара, где има доста медведа.

Р – Резервати

Територију Сибира чине планине, шуме, река и тундра, тј. места где је тешко стићи без хеликоптера или џипа, или ако човек није навикнут на преживљавање у екстремним условима. Дивљину сибирске природе можете осетити у резерватима где постоје туристичке еко-стазе.

Илустрација: Shutterstock/Legion-Media

У Централном сибирском резервату ћете се пробијати кроз непроходну тајгу, спавати у удаљеним шумарским газдинствима, пловити низ бурне планинске реке или преваљивати огромна растојања хеликоптером како бисте осетили дух северне природе.

На Бајкалу, највећем слатководном језеру на свету, тачније у њему и око њега на територији резервата, живи 360 ендемичних врста животиња и птица. Планинске и орнитолошке експедиције Великом бајкалском стазом омогућавају вам да посматрате птице које се гнезде и стидљиве сибирске фоке.

Најнеобичнији резерват у Сибиру је Тунгуски. Он се налази око места где је пао Тунгуски метеорит. Тамо се усред тајге налази огромна мочвара која покрива кратер древног вулкана. Групе туриста иду трагом првих истраживача метеорита који је пао 1908. године. Експлозија је била толико силна да је оборила све дрвеће у радијусу од 2.000 квадратних километара.

У Сајано-Шушенском резервату на југу Сибира можете организовати „фотографски лов“ на козороге и сазнати све о снежном леопарду – једној од најређих грабљивица из породице мачака, док у националном парку Столби у Краснојарску можете прошетати тајгом и пентрати се на литице.

Ф – Фестивали

Лето је у Сибиру доба фестивала и националних празника, када се лепо можете провести у шуми и у граду, без страха да ћете се смрзнути.

Илустрација: Михаил Маклаков

„Свет Сибира“ је највећи фестивал етничке музике, познат и у иностранству. Одржава се у јуну и јулу близу села Шушенско у Краснојарском крају. Посетиоци долазе да чују музичаре из Хакасије, Туве и Бурјатије, да пробају специјалитете националне кухиње и да купе сувенире: дромбуље, народну ношњу и чај степских номада.

На национални фестивал Алтаргана (јун-јул) у главни град Бурјатије Улан Уде долазе Бурјати и Монголи из целог света да учествују у конкурсу за најбољу фотографију и најбољи филм, да се такмиче у борилачким вештинама, певању и лепоти.

Празници Тун Пајрам у Хакасији (јун-јул) и Ел Ојин на Алтају (одржава се једном у две године у јуну или јулу) организују се за „своје људе“, а не за туристе, и зато музичке групе пажљиво шију костиме и бирају хитове које ће изводити, а за гастрономске ђаконије набавља се најсвежија овчетина, док редитељи приказују филмове који се најчешће могу видети само овде.

 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!