Сергеј Лукјанов, 60-годишњи пензионер из Санкт Петербурга, потпуно сам је обишао пешке Земљу за 22 месеца, преваливши 23.000 километара. Његово пешачење око света било је изазов за оне који су сматрали да то није могуће и говорили да је то „сувише компликовано“, „сувише тешко“ и „прескупо“. Сада он има свој фан клуб у коме корисници дискутују о томе да ли је нормално у шездесетој години сваког дана јести „сникерсе“ и пити кока-колу, или се хранити шпагетама и кондензованим млеком, и уједно преваљивати огромна растојања.
Чим је Лукјанов завршио свој грандиозни поход новинари су одмах повукли књижевну и филмску паралелу и прозвали га „руски Форест Гамп“. Само што он не трчи него хода. До поласка на пут око света Лукјанов је већ успео да током живота пређе 300.000 километара. Ако се томе додају и сви каснији напори, може се рећи да је скоро прешао растојање од Земље до Месеца.
Сергеј Лукјанов. Фотографија: Руслан Шамуков/RBTH
– Колико дуго сте се припремали за пут?
– Целог живота. Нисам ништа посебно предузимао уочи старта. Био сам сигуран да ћу успети, и то је сва припрема“, прича Лукјанов док пије кафу и кроз прозор посматра како пада мартовски снег.
Изашао је из куће 1. априла 2015. године, а вратио се 4. фебруара 2017. За то време је обишао „вероватно“ двадесет земаља. Из неког разлог Лукјанов не може одмах да се сети колико их је било. Све се, каже, дешавало некако спонтано. Спонтано је решавано чак и питање визе: „Дођем, на пример, на кинеску границу. Проверим на интернету – има гранични прелаз. Одем тамо, а испостави се да је он само за Кинезе и Вијетнамце. Сви остали морају да оду 500 километара даље, на други гранични прелаз. А мени виза већ истекла. Морао сам да обилазим, и платио сам казну“.
Од визе је у великој мери зависио и темпо кретања. Вијетнам је требало прећи за две недеље, а Сингапур за три дана. „Све је то доста компликовано. Треба да постоје посебни стручњаци који се тиме баве“, каже Лукјанов.
У Петербургу су његови ближњи формирали координациони центар. Пријатељ Михаил Соколовски је „преживљавао“ заједно са њим сваки дан током 22 месеца, писао му је поруке на коју страну треба да иде и тражио људе који су спремни да га дочекају или приме на преноћиште. „Никада не бих помислио да се у Кини може 24 часа живети у одличној сауни за 300-350 рубаља (5-6 долара), да ме тамо није одвео један Рус. Тамо сам добио кревет, пижаму за једнократну употребу и пешкир. На располагању су телевизор, рачунар, поврће и масажа“, прича он.
Ту се све врти око новца. Сергеј Лукјанов није поседовао имовину помоћу које би могао две године да живи а да ништа не ради, да одседа у хотелима и ужива у специјалитетима локалне кухиње. Пре одласка у пензију радио је као тренер (рекордер СССР-а и Русије у ходању на 100 километара). Дневни буџет му је био 500 рубаља, а дневно растојање 50-60 километара. Укупно је на путовање око света потрошио око милион рубаља (17.000 долара), и то је најмање колико се могло потрошити.
Фотографија: Руслан Шамуков/RBTH
Лукјанов је ноћивао на аутобуским станицама, у парковима и на аеродромима. „У Европи је безбедно, али је са хотелима проблем, јер је преноћиште 50 евра. Због тога сам са врећом за спавање одлазио у градски парк око 22:00, пре затварања. Сакријем се од полицајаца испод смреке, удобно ми је и у добром сам заклону. У хотелу сам одседао, на пример, у Белорусији, када је било -40 степени Целзијуса“, каже он.
Лукјанов се хранио некаквом локалном храном, понекад кикирикијем, тако да је изгулио све зубе. Али углавном је јео сир, димљено месо, маслац и хлеб. Ништа вруће, и све без воде. „Сваки дан сам био у другом граду, вода се свуда разликује, а организму треба недељу дана да се навикне. Одмах бих добио стомачне проблеме. Зато сам пио само ’колу’, она је свуда иста. У једној лименци има 8 кашичица шећера, то је довољно за 5 километара. Ако бих појео чорбу, то би ми обезбедило енергију само за један километар пешачења“, прича он, и уз то отвара торбу и вади из ње кока-колу.
– Увек је носим са собом. Испоставља се у њој може да се направи чак и „доширак“ (врста полуготове хране од тестенина).
– То му дође нешто попут макарона на кока-коли?!
– Кад загусти, и то човек поједе. Укус није лош. Само што се у хладној „коли“ не раствара 3 минута, него цео сат.
Током путовања Сергеј Лукјанов је ослабио 14 килограма.
Фотографија: Руслан Шамуков/RBTH
Још пре него што је Лукјанов прошао попреко целу Русију, негде код Кемерова је морао на операцију киле. Требало је да се опоравља годину дана, али он је већ након 45 дана изашао из болнице и узео свој ранац (18 кг) и два стезника.
У Јужној Америци (у том тренутку је већ прошло годину дана од почетка путовања) напали су га људи са пиштољима и ножевима. Узели су му торбу, платне картице и телефон са свим фотографијама. „Морао сам да одем код пријатеља у Буенос Ајрес и да тамо сачекам да ми пошаљу све што је потребно. Провео сам тамо три недеље“, каже Лукјанов.
За све то време се у више наврата извлачио из незгодних ситуација, али сваки пут се све добро завршило и путовање се настављало. Чак је на време стигао на Олимпијаду у Рио. „Ја сам тамо био једини атлетичар од свих совјетских грађана [због допинг афере једина представница Русије била је скакачица Дарја Клишина – „Руска реч“], јер наши нису учествовали. Али ја сам много поранио“, прича он уз осмех.
„Међутим, најтежи је психолошки моменат. Најтеже је изаћи из куће. Сам си, потпуно сам дуге две године, и не знаш ниједан језик осим руског, споразумеваш се гестикулацијом. На ранцу ми је писало да путујем око света. Имао сам и папирић на седам језика који сам качио када уђем у кафе-бар да напуним батерије на уређајима“.
Како обићи Земљу? Осам корисних савета Сергеја Лукјанова
1. Пронађите спонзора
Пут око света је доста скупо задовољство. Боље је пронаћи оне који су спремни да учествују у трошковима. На пример, неко може да купи патике. Лукјанову је патике послао пријатељ из компаније Mizuno. Поцепао је отприлике десет пари патика, по један пар на 3.000 километара, односно месец дана пута.
2. Набавите навигацију која ради без интернета
Мобилна веза није увек у домету, а обичне папирне карте не могу да помогну у свакој ситуацији. Ако не желите да правите обиласке од 500 км, решите проблем навигације.
3. У Европи ноћивајте у парковима и на аеродромима, а у Кини у парним купатилима.
Ако нећете у парним купатилима, можете и у хотелима. Они у Азији нису скупи, за разлику од Европе, али се, како каже Лукјанов, не разликују много од парних купатила.
4. Често гледајте куда газите, наћи ћете много тога занимљивог
Лукјанов је на своме путу налазио мобилне телефоне, новац, па чак је нашао и један лаптоп. Отприлике на сваких хиљаду километара нешто нађе. Али у Русији, каже, нећете наћи ништа: „Само ситнину у Бурјатији, јер тамо је људи бацају за срећу. Ако нисте Бурјат, можете то да покупите“.
5. Избегавајте воду
Треба пити оно што је свуда отприлике исто. Лукјанов, на пример, воли кока-колу.
6. Треба да имате координаторе код куће
Човек сам не може све да сазна. Боље је имати „у бази“ неколико људи који увек могу да вам јаве неку адресу, продавницу или да помогну да пронађете некога, ако имате домет.
7. Немојте ходати разголићени
Треба ходати тако да се не ознојите, 5-6 км/ч. Носите одело са рукавима и ногавицама, да не бисте били изложени директним сунчевим зрацима. „Можете ићи и разголићени, али ће организам више да се троши, јер треба и да се расхлади“.
8. Немојте почети од путовања око света
Ако хоћете на пут око света, не треба од тога да почнете. Лукјанов је у тако доброј форми да за 6 дана може да стигне од Москве до Санкт Петербурга, а то је 700 километара. Ако баш имате јаку жељу, размислите о помоћним средствима попут електричног скејта.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
