На најсевернијим руским острвима: Авети совјетске прошлости и ледени дах Арктика

Фотографија: Наталија Богородскаја

„На Арктику смо се нас двоје бранили од белих медведа, а за време буре умало нисмо потонули у мору. Али само у напуштеним арктичким пределима ми снажно осећамо укус живота и стварност смрти. Постојање без тих осећања је бљутаво, као храна без соли“, причају Наталија и Петар Богородски, љубитељи адреналинског туризма из Петербурга.

Фотографија: Наталија Богородскаја

Они путују Арктиком од 2008. године. На лаком чамцу и на катамарану и тримарану ручне израде они су пловили преко Белог, Баренцовог и Карског мора од Ладоге до Нове Земље истражујући напуштена арктичка насеља.

Земља Франца Јосифа, острво Грејам Бел

Фотографија: Наталија Богородскаја

„Прво што пада у очи је бескрајан снег, равница и заслепљујућа светлост са свих снага. Допловили смо на Грејам Бел у току поларног дана. Прво што смо осетили била је хладноћа која продире до костију – 15 степени Целзијуса испод нуле и ледени ветар“, каже Петар.

Фотографија: Наталија Богородскаја

Земља Франца Јосифа је најистуренија копнена територија на северозападу Русије. Иза ње је само Северни пол. Грејам Бел је напуштен 1993. године. Пре тога су се на њему налазила два војна насеља и аеродром на леду.

Наталија и Петар су дошли на ово острво 2013. године са групом из националног парка „Руски Арктик“. Били су позвани да помогну у чишћењу острва од старог гвожђа и објеката који немају историјску вредност.

Фотографија: Наталија Богородскаја

На острву су Богородски тражили артефакте везане за историју авијације: авионске моторе и авионе, објекте аеродромске инфраструктуре, стару аутомобилску и тракторску технику и радарску опрему. Све што су пронашли добро су прегледали, фотографисали и обележили траком која значи да тај објекат не треба уништити.

Фотографија: Наталија Богородскаја

Напуштени објекти Грејам Бела су све што је остало од аеродрома на леду и војних насеља. Арктичка клима деценијама чува у „конзервираном“ стању куће и металне контејнере за становање, који споља личе на огромну бурад, куће на саоницама, складишта теретних возила и авион АН-12 који се срушио.

Насеље Амдерма

Фотографија: Наталија Богородскаја

Од некадашњег совјетског насеља Амдерма остали су само костури неколицине кућа на спрат и инфраструктуре на обали Северног леденог океана. Ниједан пут не води на ову страну. Наталија и Петар су стигли у Амдерму лаким чамцем током пловидбе дуж обала Баренцовог и Карског мора 2010. године.

У Амдерми живи око 300 људи, али поред стамбених зграда свуда има и доста напуштених објеката. По насељу су разбацане монтажне вишестпратнице, као и стара техника из доба СССР-а. У напуштеним војним објектима играју се деца, срећна што имају сопствени напуштени град. Испред продавнице се одмара запрега ирваса на којима је њихов узгајивач, по националности Ненец, дошао да купи намирнице. Дуж обале, близу насеља, шетају се бели медведи.

Наталија и Петар су недалеко од насеља пронашли напуштене објекте у облику купола у којима су некада били смештени радари „Лена-М“. То су огромне беле „печурке“ усред баршунасто-зелене површине тундре.

Фотографија: Наталија Богородскаја

Двоспратна зграда „Лена-М“ још увек је заштићена челичним ватросталним вратима, а унутрашњост станице је препуна каблова и вентилационих цеви. Наши путници су дуго лутали по овом објекту, проучавали просторије за посаду, складишта, командно место, апаратуру и просторије за обуку. И после 20 година сачуване су старе траке са негативима фотографија људи који су овде боравили, као и њихови радни документи.

„Пустињаци“ и медведи – једини становници напуштених арктичких села

Фотографија: Наталија Богородскаја

Индустријска насеља из прошлог века на Новој Земљи су претворена у напуштена села са трошним избама. Брвна од којих су направљене толико су трула да се могу пробушити прстом. У напуштеним селима нема живе душе, али Наталија и Петар су стално носили оружје бојећи се медведа. Већ су се сретали са белим медведима и знају да човек у њиховим очима није опасан, него јестив.

Фотографија: Наталија Богородскаја

У насеља близу напуштених објеката долазе на одмор људи који су се родили и одрасли на Арктику. Неко долази на острво преко лета да се бави ловом и риболовом и да се одмара. Таквим „пустињацима“ рођаци достављају резерве горива и намирница.

Острвски „пустињаци“ растурају полусрушене објекте у арктичким селима јер им је потребан материјал за своју кућу.

Рт Свети нос

Фотографија: Наталија Богородскаја

Наталија и Петар се нису дуго задржали на рту Свети нос јер је било опасно. На каменој обали нису могли да се усидре, тако да је њихов катамаран односила јака струја. Могли су остати без превоза и могућности да се врате.

Стрма камена литица уз коју су се попели на рт делује језиво. За време буре огромни таласи бију у њу и спирају обалу.

Није било трагова недавног боравка људи. Трава је висока до колена и није угажена, а у напуштеним кућама влада мртвачка хладноћа. У електричној централи су пронашли стаклене четвртасте посуде од 20 литара за акумулаторе. Чак су и оне биле нетакнуте, иако житељи ових крајева у њима маринирају месо или их користе као акваријум.

На путу ка светионику прошли су поред депоније онога што је остало од трактора са гусеницама. Гвоздена врата на светионику су била отворена и љуљала су се на ветру. Стрме спиралне степенице су брујале под ногама док су се Петар и Наталија у полутами пењали на висину осмоспратнице да би погледали кроз прозор. Уски рт је био окружен леденим сивим морем. Петар је уздрхтао када је само помислио како су се усамљени радници на светионику борили овде са буром, чак и ноћу, када су хладни таласи претили да сруше камену литицу испод светионика.

Фотографија: Наталија Богородскаја

Овде одавно не живе људи који су у совјетско време освајали сурову природу Арктика, али су сачувани објекти које су ти људи напустили – куће, светионици и аеродромска инфраструктура. Наталија и Петар у походима и биткама са стихијом путују трагом тих пионира и поново откривају арктичке земље. Извештаје и фото-репортаже о својим открићима они објављују на сајту свог пројекта „Севпростор“ на руском језику. Они сматрају да је објављивање материјала са путовања по напуштеним објектима Севера просветитељска мисија, јер ће опет доћи време када Арктик неће више бити terra incognita, а напуштени објекти ће заживети као историјски артефакти.

Концерт на Северном леденом океану

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!