Шта треба знати о пет најважнијих храмова Санкт Петербурга?

Shutterstock
Сваки од њих је трајно уградио себе у историју чувене „северне престонице“ Русије.

1. Петропавловска црква: царска гробница и „заштитни знак“ града

Илустрација: ShutterstockИлустрација: Shutterstock

Петропавловска црква је најстарији храм Петербурга (темељ је изграђен 1712. године) и уједно највиши у старом делу града. Заједно са оштрим позлаћеним шиљком висок је 122,5 м. У центру града по закону не може да се гради објекат који би имао већу висину.

Први руски император и оснивач Санкт Петербурга Петар I хтео је да храм нове руске престонице буде виши од звоника Ивана Великог у старој руској престоници, тј. у Московском кремљу. Петропавловска црква још није била завршена када је Петар Први преместио у њу из Москве гробнице руских царева. Овде су сахрањени готово сви руски императори, почев од самог Петра I па све до Николаја II кога су бољшевици мучки убили 1918. године.

Илустрација: ShutterstockИлустрација: Shutterstock

Позлаћени анђео на врху шиљка је један од најпрепознатљивијих симбола Санкт Петербурга и нека врста његовог заштитног знака. Висински радници су 1997. године рестаурирали ветроказ и том приликом су у њему пронашли цедуљу коју су оставили њихови претходници, рестауратори из 1960-их. Цедуља садржи јадиковке због кратких рокова и малих плата. После тога је уведен обичај да висински радници сваки пут када поправљају врх Петропавловске цркве оставе на висини од 122 метра цедуљу колегама из будућности.

Савет: У поноћ и у подне зидни сат на црквеном звонику свира националну химну, а током лета на тргу испред цркве можете слушати „концерте“ са мелодијама црквених звона.

2. Исакијевска црква: Најбољи видиковац у Петербургу

Илустрација: ShutterstockИлустрација: Shutterstock

Храм светог Исакија је најпрепознатљивији објекат Петербурга, између осталог и због огромних размера. То је по висини трећи храм у Европи. Његова позлаћена купола се види на десетине километара унаоколо. Храм је грађен 40 година (1818-1858) и за то време су Петербуржани негодовали због тога што је сувише гломазан и несразмеран са околним објектима, али су га на крају прихватили, тако да се данас Петербург не може замислити без „Исакија“.

Туристи се неће покајати ако уложе труд и „освоје“ 262 степеника до колонаде. То је галерија са стубовима која опасује куполу отприлике на висини 15. спрата или на 44 метра од подножја. Одатле се на све стране види Петербург избраздан рекама и каналима. На каси музеја и у аутоматима на улазу у колонаду продаје се посебна карта. У сезони „белих ноћи“, тј. од јуна до августа, у колонаду се може ући до 4 часа ујутро.

Илустрација: ShutterstockИлустрација: Shutterstock

Савет: Најбољи поглед на Исакијевску цркву се пружа из центра Исакијевског трга где је статуа цара Николаја I на коњу.

3. Храм Васкрсења Христовог на Крви

Илустрација:  ShutterstockИлустрација: Shutterstock

Овај храм је познатији као Спас на Крви. Као основа за његов архитектонски облик послужили су средњовековни храмови, а скице мозаика и ентеријера сликали су мајстори руског романтизма с краја 19. века. Темељ је постављен 1883. године на месту где су терористи убили цара Александра II.

Унутрашњост храма је осликана мозаицима који заузимају површину од 7 квадратних километара. Христов лик у мозаику испод централне куполе приказан је тако да увек гледа право у вас, независно од тога у ком делу храма се налазите. А у западном делу храма, супротно олтару, испод киворијума од јасписа чува се фрагмент калдрме на коју је експлозија бомбе одбацила цара Александра II.

Илустрација: ShutterstockИлустрација: Shutterstock

Савет: Немојте се задовољити само обиласком храма споља. На касама музеја се за 200 рубаља нуди аудио-водич на разним језицима. Он ће вам помоћи да више сазнате о уметничким техникама и коришћеном материјалу. Сваког дана у 7:30 ујутру улазак у храм на богослужење је бесплатан.

4. Казанска црква: Православна светиња уоквирена „ватиканским“ стубовима

Илустрација:  Lori/Legion-MediaИлустрација: Lori/Legion-Media

Колонада која прави полукруг око Казанске цркве личи на ону у ватиканској базилици светог Петра, али је заправо тако маскирана чињеница да је црква окренута бочно према Невском проспекту – главној улици Петербурга. То је зато што према црквеним канонима олтар треба да буде окренут према истоку.

Колонада данас није отворена за шетаче, али је црква отворена од ране зоре и улаз је бесплатан, с обзиром да је то храм у коме се свакодневно врше богослужења.

Казанска црква је освештана 1811. године, а годину дана касније је постала симбол победе коју је Русија однела над Наполеоном. Статуе двојице главних војсковођа из тог рата постављене су у паркићу испред цркве. Са западне стране је споменик Барклају де Толију, а са источне Михаилу Кутузову, јунаку Толстојевог „Рата и мира“.

Илустрација: ShutterstockИлустрација: Shutterstock

Савет: Најбољи поглед на Казанску цркву се пружа са супротне стране Невског проспекта, кроз прозор кафе-бара „Зингер“ на спрату књижаре „Дом књиге“ (Невски проспект 28).

5. Смољни храм: Црква предивних боја, која је лепа са сваке стране

Илустрација:  Lori/Legion-MediaИлустрација: Lori/Legion-Media

Смољни храм се налази изван старог центра града. Понекад је тешко доћи до њега, јер се реч „Смољни“ у Петербургу користи и као назив зграде градске владе која се налази у суседству. „Прави Смољни“ ћете препознати најпре по великом броју паркираних туристичких аутобуса испред њега и по младенцима који пију шампањац (свака петербуршка породица која држи до себе има у свом албуму свадбену фотографију са овог места).

Илустрација:  Lori/Legion-MediaИлустрација: Lori/Legion-Media

Архитектонска особеност храма састоји се у томе што он нема чеону фасаду, тј. свака фасада му је чеона, тако да је храм подједнако леп са сваке стране, па чак и из правца савременог рејона на супротној обали реке Неве. Смољни је окречен тако да се утапа у боју неба изнад града – прелива се у јарко плавим нијансама на сунцу, а када је време тмурно постаје сивкаст. Од ћудљиве петербуршке климе зависи у каквом ћете га „руху“ ви затећи.