Шест необичних руских храмова

Lori/Legion-Media
Како постати упадљив међу мноштвом дрвених цркава и златних купола?

1. „Храм свих религија“ у Казању

Извор: Wikipedia.orgИзвор: Wikipedia.org

На врху овог архитектонског објекта су куполе са муслиманским полумесецом и хришћанским крстовима, али „Васељенски храм“ није замишљен као место где ће се заједно молити људи различитих вероисповести.

Казањски уметник хуманиста Иљдар Ханов градио је свој храм у нади да ће доћи крај верским сукобима и да ће народи целог света усвојити монотеизам, и зато се овде не врше службе и обреди. После уметникове смрти 2013. године необичан објекат је постао место које привлачи туристе и полако се дограђује новцем од прилога.

2. Владимирски храм у Бикову

Извор: Lori/Legion-MediaИзвор: Lori/Legion-Media

Готички замак на спрат у селу Бикову, 40 км од Мосве, уопште не личи на обичну сеоску цркву. Крајем 18. века је саграђен по наредби генерала Михаила Измајлова, власника имања Биково. Градио га је архитекта Василиј Баженов, онај исти који је наљутио императорку Катарину II изградивши за њу дворац Царицино у Москви. Храм је током 1930-их разорен, а у готичким просторијама је најпре било смештено складиште, а затим шивара. Откако је обновљен 1989. године храм је свакодневно отворен, а суботом и недељом се у њему врше богослужења.

3. Храм Знамења Пресвете Богородице у Дубровицама

Извор: Lori/Legion-MediaИзвор: Lori/Legion-Media

Васпитач будућег императора Петра I, кнез Борис Голицин, подигао је 1703. године на свом имању Дубровице (60 км од Москве) знаменски храм који личи на џиновску круну. Храм је вршњак Санкт Петербурга. Почетком 20. века је претворен у музеј, затим су током 1930-их дигнути у ваздух и храм и звоник, а 60 година касније је храм обновљен и у њему се поново врше богослужења.

4. Костомаровски женски манастир-пећина

Извор: РИА Новости / Иља ПитаљевИзвор: РИА Новости / Иља Питаљев

Историчари још увек дискутују о томе ко је ископао пећине и саградио храмове у кречњачким стенама Вороњешке области (800 км од Москве) – да ли овдашња заједница монаха-отшелника у 17. веку или хришћани из Византије који су овде нашли уточиште у доба иконоборства у 8. веку. Костомаровски манастир је један од најстаријих центара ширења хришћанства на територији савремене Русије.

Манастир је затворен после револуције 1917. године, али су многи подвижници наставили да тајно живе у пећинама. Две и по деценије касније почео је Други светски рат. Житељи овог краја су били окупирани 1942. и 1943. године, и тада су се многи скривали у манастирским пећинама.

Од 1997. године у манастиру се поново врше богослужења: лети у пећинском Спаском храму, а зими у Храму иконе Пресвете Богородице.

5. „Кулич и пасха“ у Петербургу

Извор: Wikipedia.orgИзвор: Wikipedia.org

Нестандардно архитектонско решење Тројицког храма из 18. века не припада пројектанту него наручиоцу – кнезу Александру Вјаземском. Звоник и храм у архитектонском ансамблу представљају имитацију јела која се у Русији спремају само за Васкрс. У питању су „пасха“ (традиционални слатки десерт од младог растреситог сира) у облику пирамиде и „кулич“ (високи васкршњи хлеб од млечног теста са маслацем и јајима) са заобљеним врхом.

6. Бисерни храм Анастасије Узорешитељнице на Криму

Извор: mitrofanova-m.livejournal.comИзвор: mitrofanova-m.livejournal.com

У кланцу Таш-Аир на обронцима планине близу пећинског града Качи-Каљона на Криму (1.500 км од Москве) крије се мали планински скит посвећен светој великомученици Анастасији Узорешитељници. До њега се од подножја планине стиже за 15 минута стазом од старих аутомобилских гума која се вије кроз растиње на ивици литице.

И овај храм је прошао кроз тежак период, као и већина цркава на територији СССР-а. Дигнут је у ваздух 1932. године, а обнављање је почело тек 2005. Рушевине храма су деценијама биле напуштене, у њима је било влажно, а боја се није држала на зидовима и сводовима. Због тога су монаси ручно украсили пећински храм хиљадама перли и разнобојних камичака. Сваки од тих украса је непоновљив.

На Криму су се смењивали житељи и владари, али храм свете Анастасије подигнут у 8. веку је остао до данашњег дана. О њему су писали путописци 19. века, а не заобилазе га ни данашњи љубитељи кримских стаза.