Немојте пропустити: Пет чаробних станица московског метроа

Комсомолска / Legion Media

Московски метро је у целом свету познат као највећи подземни музеј. Многе станице су у доба „стаљинског ампира” раскошно украсили водећи сликари и вајари СССР-а са циљем да се покаже моћ и богатство „земље совјета”.

У центру карте московског метроа је кружна линија са 12 станица која прави својеврсни „прстен” око центра главног града. Њоме непрекидно саобраћају возови. Саграђена је после Другог светског рата, и зато се у ентеријерима углавном велича ратни подвиг руског народа. Готово све станице „прстена” су добиле статус споменика архитектуре. Ако желите да их погледате довољно је да једном уђете у метро и да без прелазака на друге линије једноставно изађете из воза на жељеној станици, осмотрите је и наставите пут следећим возом (возови наилазе један за другим у размаку од пар минута). Ево неколико најзанимљивијих станица које не треба пропустити у тој „музејској екскурзији”.

Парк културе

Парк културе / Legion Media

Ова станица излази на главни московски парк „Горки”. У њеној изградњи коришћено је пет врста мермера – од светлосивог прошараног жилама до црног. Станица има лустере у стилу ампир, а такође мермерне барељефе урађене по скицама Исака Рабиновича који је осмислио павиљон СССР-а на Светској изложби у Њујорку 1939. године. На барељефима је приказан одмор совјетских грађана. То је све оно чиме су се људи у оно доба могли забавити у чувеном парку – од прављења модела авиона и плеса до фудбала и тениса.

Илустрација: Legion Media

Илустрација: Legion Media

Таганска

Таганска / Константин Кокошкин/Global Look Press

Средњевековна архитектура је основна тема дизајна ове станице. Пресеци на сводовима у облику крста могу се срести у руским бољарским одајама од 13. до 16. века. Стубови су богато украшени паноима у мајолици који изгледају као да их је у своме атељеу у Фиренци радио чувени скулптор 16. века Андреа дела Робија, само што су на њима уместо Богородице приказани емајлирани и позлаћени профили хероја совјетске армије у ореолу тријумфалних застава и бајонета – морнара, тенкиста, пилота и многих других.

Илустрација: Legion Media

Илустрација: Николај Галкин/ТАСС

Комсомолска

Комсомолска / Legion Media

Станица је замшљена као „капија” Москве. Налази се испод три велике железничке станице, и због тога је у њој достигао врхунац „стаљински ампир” са велелепним бронзаним лустерима, мермерним аркадама и монументалним мозаицима од смалте. Данас има осам паноа са мозаиком урађеним античком техником. На њима су приказани чувени руски витезови и војсковође, као и вођа руске револуције Владимир Лењин како држи говор на Црвеном тргу.

Илустрација: Николај Галкин/TASS

Илустрација: Legion Media

Новослободска

Новослободска / Legion Media

Ово је једна од најсвечанијих станица московског метроа. Она има 32 велика витража, и сви су урађени по цртежима познатог совјетског сликара монументалисте Павла Корина, који је правио скице и за мозаике на овој станици. Витражи су направљени у Летонији од стакала намењених за изградњу католичких храмова, јер у Русији није било ни такве традиције ни одговарајућих мајстора. Занимљиво је да су архитекте пре отварања страховале да ће станица асоцирати Московљане на католичке храмове, али се испоставило да их подсећа на бајковите слике из подводног света. На шест витража су схематски приказани људи различитих професија – архитекта, агроном, сликар и други, а на осталима су орнаменти и кремаљске звезде.

Илустрација: Николај Галкин/ТАСС

Илустрација: Legion Media

Кијевска

Кијевска / Legion Media

Илустрација: Legion Media

Илустрација: Руслан Кривобок /РИА Новости

Ово је последња саграђена станица у „прстену”. Грађена је под личним надзором генералног секретара Никите Хрушчова, за кога је везан период „отапања” у СССР-у и борбе против „култа” Стаљинове личности. Сматра се да је Хрушчов у раскошном декору инсистирао на цртама својственим његовој постојбини, тј. Украјини, да би после отварања станице исти тај Хрушчов „објавио рат” сувишном детаљисању у архитектури како се ниједна друга станица метроа не би могла мерити са овим „подземним дворцем”.

Хол је, као и у другим станицама, урађен од мермера и гранита, а стубове краси 18 паноа са мозаиком урађеним у флорентинском стилу и уоквиреним барељефима. Пано приповеда о односима између Русије и Украјине од доба Перејаславске раде 1654. године, када су се козаци заклели на верност руском цару, до Октобарске револуције 1917. године. Називи су довољно речити: „Пушкин у Украјини”, „Совјетска армија ослобађа Кијев 1943. године” и „Пријатељство руских и украјинских колхозника”.

Московски метро: Подземни споменик архитектуре

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!