Шармантан град Торопец: Окружен језерима, црквама и легендама

Док се шетате кроз град Торопец свуда осећате дах прошлости. У њему ћете видети древну градску архитектуру и чути неколико прича о прошлим вековима које мештани радо причају.

Црква Рођења Пресвете Богородице. У Торопцу је пре револуције 1917. године било преко 50 цркава, а данас је остало само 12. Извор: Пеги Лозе

Готово је неизводљиво да без чамца пређете преко језера Соломеноје које дели град на два дела. Потребно је више од пола сата да се оно обиђе пешке, и због тога Торопчани (тако житељи овога града себе зову) већ вековима сањају о тунелу испод језера.

У средњем веку је Торопец коришћен као погранични град између Русије, Краљевине Пољске и Велике кнежевине Литваније. Једна градска легенда каже да је постојао подземни тунел од Црвеног острва до манастира и да су се у случају напада цивили и монаси тамо скривали. Чак и данас поједини житељи Торопеца, а нарочито деца, траже тај „тајни пут који води у онострано“.

Залазак сунца на језеру Соломеноје. Шта вам још треба за романтично вече? Уствари, требаће вам спреј против комараца. Извор: Пеги Лозе

Торопец је малени провинцијски градић у западном делу Тверске области (480 км западно од Москве). Градић има око 15.000 становника који живе између 300 језера и међу мноштвом цркава. То је један од оних амбијената у Русији где се стиче утисак да је време стало. Мештани су врло побожни православни хришћани, а уједно имају доста развијену грађанску свест. На пример, они сами воде бригу о улицама јер нису све асфалтиране.

Центар духовног живота Торопца је храм посвећен икони Пресвете Богородице „Корсунске” и локални историјски музеј. Оба се налазе у центру језера Соломеноје. Извор: Пеги ЛозеОвде многи траже благо средњевековних трговаца и водено чудовиште у суседном језеру Удбишче. То језеро је дубоко 20 метара и неисцрпни је извор локалних легенди. Као и у случају са чудовиштем из Лох Неса, овдашњи рибари тврде да су видели огромног рептила сличног диносаурусу како плива у језеру. Понекад се прича и да рибари у језеру с времена на време улове чудне летеће рибе. Ове легенде се не могу лако ни потврдити ни оповргнути – можда зато што је Удбишче омиљено место за одмор мештана, а после великог пикника са пивом, квасом и шашликом лакше се верује у све те приче.

Извор: Пеги Лозе У 18. и 19. веку Торопец је био део Псковске губерније и успешан трговачки град. Трговци су долазили у њега са истока, са Балтика и са запада. О том добу сведоче широка тржница у центру града и главна градска улица. Савремена легенда такође каже да су Наполеонове трупе приликом повлачења сакриле у околини Торопца небројено благо и многе товаре са златом.

Ове легенде потхрањују и поједине чињенице. На пример, када је 1812. године Наполеон гонио трупе руског војсковође Петра Витгенштејна зауставио се само неколико километара од Торопца. Када су француске трупе јуришале на Смоленск велики конвој са провијантом за руску армију пронађен је близу града. У августу 1812. године је командант париског гарнизона, генерал Жан Андош Жино, доведен у Торопец као заробљеник. Нико не може са сигурношћу рећи зашто се претпоставља да је Наполеон сакрио плен у близини Торопца. Углавном, трагачи за скривеним благом данас налазе инспирацију и у историјским чињеницама, и у склоности ка романтици и високом адреналину.

На пример, када су током 1990-их локалне новине 1. априла објавиле вест да је „откривено“ Наполеоново благо мештани су били узбуђени и веома озбиљно су разматрали ову „хитну вест“. Замислите њихово разочарање када су у следећем броју прочитали саопштење редакције да је то била првоаприлска шала.

Стиче се утисак да сваки житељ Торопца има велики плац, а улице су превише дугачке за шетњу. Можда је лакше на бициклу? Извор: Пеги ЛозеТрагачи за благом у Торопцу су често у потрази за још једним артефактом. Према једној од најпопуларнијих овдашњих легенди, неки трговци су својевремено добили од Катарине Велике огромну медаљу изливену од гвожђа. Царица је била веома љута на њих, што се може закључити и по тежини медаље. Наиме, медаља је била тешка 1,474 килограма. Катарина је била револтирана тиме што су торопечки трговци преварили своје немачке колеге и узели им велику суму новца. Немци су се обратили царици и покренута је истрага, али су овдашњи трговци успели да збуне иследнике, тако да нису пронађени никакви докази.

На крају је императорка платила дуг од свог сопственог новца. Касније је послала у Торопец тешку гвоздену медаљу са алузијом. Од тада Торопчани имају обичај да кажу: „Хоћеш ли да добијеш медаљу од ливеног гвожђа?“, што значи „Немој мислити да си много паметан јер ћеш стварно добити ту медаљу“.

Како стићи?

Из Москве крените возом који саобраћа до Велике Луке и сиђите на станици Стара Торопа. Одатле за 15 минута таксијем стижете до Торопца. Згодан је и регионални воз Ласточка који саобраћа на линији Москва – Твер. Од Твера до Торопца свакодневно саобраћају линије аутобуса и минибуса.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!