Нориљскa железница: изолована линија дубоко унутар поларног круга

Локомотиве и вагони допремани су овамо истим путем као и затореници, јер не постоји директна железничка веза са остатком Русије.

Локомотиве и вагони допремани су овамо истим путем као и затореници, јер не постоји директна железничка веза са остатком Русије.

Извор: Lori/Legion Media
Смештена далеко изнад поларног круга, Нориљска железница није повезана са железничком мрежом остатка Русије. Возови једном допремљени бродом, овде остају трајно.
Нориљска железница представља једну од најекстремнијих транспортних траса на свету. Пролази кроз неприступачну тундру, а повезује рударске градове Нориљск и Талнах са луком Дудинка на реци Јенисеј.
Смештена унутар поларног круга, ова пруга је посебан пример изоловане линије, одвојене од остале руске железничке мреже.
Клима у Северном Сибиру је брутална. Зиме овде трају 8 до 9 месеци. Температуре често падају испод минус 40 степени Целзијуса, а јаки ветрови живот чине готово неподношљивим. Међутим, железнички радници приморани су да раде и у таквим условима.
Пруга полази из лучког града Дудинка. Лучке дизалице уклањају се са пристаништа у време високог водостаја.
,,Више од 20 година ја сам сањао да путујем Нориљском железницом'', каже Сергеј Болашенко, заљубљеник у железничке пруге. Он је путовао на скоро свим железничким линијама у Русији.
„Ова мистериозна изолована линија, хиљадама километара далеко од мог дома, дуго времена је подстицала моју машту“. – наставља Болашенко.
Преко две деценије Сергеј прав прецизне фото извештаје са руских пруга. Своје путовање Нориљском железницом из јуна 2010. описује као једно од најинспиративнијих.
Историја Нориљске железнице почиње у 30-им годинама прошлог века, када совјетске власти доносе одлуку да овде отворе рудник.  За потребе рудника изграђена је пруга са уским колосеком. Почетком 50-их пруга је реконструисана и направљен је стандардни за Русију размак између шина од 1,52 метра.
Већина градитеља пруге били су заточеници ГУЛАГ-а, који су у ову област довожени бродом преко луке Дудинка на реци Јенисеј. // Околина станице Складскаја поред Нориљска.
 Стаљин је имао планове да продужи поларну железницу и директно повеже стратешки важне нориљске руднике са Москвом. Ови планови пропали су након Стаљинове смрти 1953. године. // Поглед на Нориљск.
Крајем 60-тих спорведена је електрификација пруге, што је створило услове за редовни превоз путника.
Нови међуградски возови били су веома популарни међу локалним становништвом, посебно зими када је друмски саобраћај у честом прекиду због неповољних временских услова.
Међутим 1998. путнички саобраћај Нориљском железницом је обустављен као неисплатив.// Котларница у околини Нориљска.
Електрични погон возова је демонтиран, од момента када је власник пруге решио да активира дизел локомотиве. // Станица Голиково, околина Нориљска.
Дуж пруге могу се видети олупине некадашњих међуградских возова. У овом региону не постоје фабрике за прераду метала, а превоз ових вагона до најближе такве фабрике био би прескуп.
Линија Нориљске железнице завршава се у рударском граду Талнаху.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“