Како српски навијачи могу да фантастично проведу време у Калињинграду

1. Ако нисте баш при парама

Знате ли да је Калињинград „пивска престоница“ Русије?

Legion Media

Садржај:  Пивара, руска кухиња, морска обала, бар који је назван у част првог председника Русије, шампионат у стоном фудбалу и градска тржница.

Калињинград је познат по добром и јефтином пиву. У средњевековном Кенигзбергу пиво су пили сви, чак и труднице и мала деца. Оно је додавано у супу, тесто, рагу, итд. Многи локални пабови и ресторани још увек имају сопствене мале пиваре.

Пивара „Брецель“ нуди четири ексклузивне врсте пива по 240 рубаља ( 3,2 евра) за криглу, и дегустациони сет за 100 рубаља (1,3 евра). Као закуску наручите класичну слану перецу уз пиво. Ова пивара је део великог комплекса у предграђу који се зове „Резиденција краљева” (имитација средњевековног замка).

Свеже пиво можете попити и у пивници „Хмель“ у центру Калињинграда одакле се пружа поглед на централни градски трг и „Руску кухињу” (где је на менију обавезно димљена риба из сопствене сушнице). Овде је пиво још јефтиније: литар кошта око 1,3 евра.

У истој згради поред „Хмеља“ налази се ресторан „Боршч и сланина“, где се припремају класична јела руске и украјинске кухиње. Посебно је специфичан по огромним и јефтиним порцијама. Овде се прави најукуснија „харинга под бундом“ у граду, изврстан борч, строганина и кавијар од печурака. У просеку оброк кошта 600 рубаља ( око 8 евра).

Ако хоћете да се лепо прошетате, можете отићи до мора. Бивше рибарско насеље Зеленоградск налази се свега 35 минута вожње приградским превозом. Данас је то модерни приморски градић који поред стандардне туристичке инфраструктуре може да се похвали и нудистичком плажом, боровом шумом и националним парком „Куршска превлака“. На обали можете купити кувани кукуруз, а у хладно доба године кувано вино за мање од 2 евра.

По повратку у Калињинград свратите у паб који носи назив у част првог председника Русије Бориса Јељцина, где стоји и његов портрет преко целог зида. Овде је најбољи избор руског крафт пива. Четвртком је паб препун овдашњих љубитеља стоног фудбала. Играју екипно, а награда је, наравно, пиво. Обично немају ништа против да играју против почетника.

Шта понети кући: Руско крафт пиво и димљену рибу купљену на пијаци.

2. За љубитеље раскоши

Поглед на реку Прегољу из Рибарског насеља.

Руслан Шамуков/TASS

Садржај:  Доручак са погледом на цркву из 14. века, посета спа салона, ресторан са најбољим бифтеком, руска храна са одличним коктелима, лов на античко благо.

Чак и просечном Европљанину није тешко да у Калињинграду задовољи сваки свој каприц. Према текућем курсу ни раскош не кошта много. Постоји хотел Radisson са погледом на главни градски трг, али да би осетили пруску естетику посетиоци обично одлазе у реконструисано рибарско насеље предратног Кенигзберга. Тамо је хотел „Кајзерхоф“, један од најбољих у Калињинграду. Он има спа комплекс и ресторане са погледом на главну знаменитост града – цркву из 14. века на острву Кнајпхоф где је сахрањен чувени немачки филозоф Имануел Кант.

Приземље ресторана „Мадам Буше“ у Рибарском насељу је застакљена тераса са погледом на обалу мора, а на првом и другом спрату је мали светионик. Готово сваки предмет у ресторану је историјски артефакт, а са светионика се види црква и њена околина. Па ипак, најбоље место за традиционалну домаћу кухињу је суседни ресторан „Хофбург“. Ту се нуди рибља чорба „сољанка“, бакалар са кромпиром, балтичке папалине у оригиналном сосу и фасцинантан списак вина.

Град је познат углавном по пивницама, а не по баровима. Али изузетак представља бар „Улица“, који посећује овдашња „златна омладина“. Овде коктеле праве најбољи бармени Калињинграда, а на менију су паста и брускети. Организују се плесне вечери викендом и средом, и „руски сто“ (вотка са ледом за 100 рубаља (1,3 евра) и традиционална јела – сендвичи од папалина, форшмак и пељмени).

Шта понети кући: совјетске и пруске старинске предмете из антикварница у центру града. То су добрим делом разни немачки производи који се могу купити за мале паре: од значке са натписом „Mercedes-Benz“ до средњевековне универзитетске мастионице, од медаља Трећег рајха до маказа немачке теренске болнице, новчаница и часовника за камин. Адресе појединих антикварница можете пронаћи овде.

3. За љубитеље уметности

Часовник „Епоха“ у Музеју ћилибара.

Руслан Шамуков./TASS

Садржај:Стара Фридландска капија, Музеј сира, Музеј ћилибара, кафе-бар у коме се нуде традиционална јела Кенигзберга.

Калињинград је мали град, али има преко десет музеја. Постоји локални историјски музеј, музеј лобања и скелета, музеј нацистичких бункера у коме је реконструисана свакодневица из доба Трећег рајха. На реци је укотвљен легендарни научноистраживачки брод „Витез“. Он је некада припадао Британској краљевској морнарици, да би затим постао главни брод експедиционе флоте, а сада је отворен за посетиоце.

Ипак, музеја има превише за један дан, тако да је најбоље посетити најпознатији међу њима, и успут још пар оближњих музеја.

Око 90% светског ћилибара производи се у Калињинградској области. Ако желите да видите крајње ретке примерке, посетите Музеј ћилибара који се налази у тврђави из средине 19. века. Близу њега се налази музеј „Фридландска капија“ у коме је реконструисан свакодневни живот из доба Трећег рајха, а такође историјат овдашње производње сира и система за одвод отпадних вода, који је један од најразвијенијих у Европи. Ако наставите даље улицом наићи ћете на Краљевску капију (мала тврђава). Многи долазе овамо због минијатурне статуе мачке која, наводно, доноси срећу ако је помазите. Председник Владимир Путин је једном помазио ту мачку, после чега је она постала посебно популарна.

У кафеу Blütgericht можете пробати адаптирану варијанту средњевековног ручка. Кафе је реконструкција најпознатијег кенигзбершког ресторана друге половине 19. века који је носио исти назив. Због тога у њему има много предратних флаша, а на менију су кенигзбершке ћуфте и овдашња верзија класичне немачке кромпир салате са мајораном који расте у овој области.

Шта понети кући: ћилибар, наравно. Ручни радови од ћилибара продају се у сваком већем трговачком центру, али најбољи однос цене и квалитета је код локалних продаваца на тезгама близу Музеја ћилибара, и у одмаралиштима као што су Зеленоградск и Светлогорск.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!