Сведок историје: Храм Свете Тројице у Ипатјевском манастиру

Кострома. Ипатјевски манастир Свете Тројице. Са леве стране: Храм Свете Тројице, храм Рођења Пресвете Богородице; звоник. Поглед са северне стране. 13. август 2017.

Кострома. Ипатјевски манастир Свете Тројице. Са леве стране: Храм Свете Тројице, храм Рођења Пресвете Богородице; звоник. Поглед са северне стране. 13. август 2017.

Вилијем Брамфилд
Манастир повезан са династијом Романов преживео je совјетски период.

Почетком 20. века руски хемичар и фотограф Сергеј Прокудин-Горски осмислио је сложену фотографску технику за живописне и детаљне фотографије у боји. Његов поглед на фотографију као на облик образовања и просветљења јасно је приказан на његовим фотографијама архитектонских споменика на историјским сајтовима широм централне Русије.

Рад Прокудина-Горског је добио логистичку подршку од Министарства саобраћаја. То му је олакшало прављење фотографија дуж руских железница и водених путева, укључујући и Волгу. Кострома је један од многих историјских градова дуж Волге које је Прокудин-Горски посетио. По лепоти својих цркава и историјском значају овај град је сличан свом суседу Јарослављу.

Ипатјевски манастир Свете Тројице. Храм Свете Тројице, северозападни угао са тремом и степеницама које воде на западну галерију. Лето 1910.

Прокудин-Горски је 1910. године први пут отпутовао у Кострому, а затим опет 1911. године. Посебно га је интересовао чувени Ипатјевски манастир, који је играо важну улогу у историји породице Романов почетком 17. века. Прокудин-Горски је већ био упознат са царском породицом и посетио је манастир неколико година пре 1613, која ће обележити три века владавине династије Романов.

У 16. веку главни доброчинитељи манастира били су Дмитриј Годунов и његов нећак, будући цар Борис Годунов (1552-1605). Годунови су сматрали да је манастир основао њихов татарски предак Мурза Чет који је 1330. године напустио Златну хорду да би ступио у службу московског кнеза Ивана Калите. У Москви је примио православље и добио хришћанско име Захариј.

Ипатјевски манастир Свете Тројице. Храм Свете Тројице, северозападни угао са тремом и степеницама које воде на западну галерију. 13. август 2017.

Иван Калита му је поклонио велика имања близу Костроме као знак своје наклоности. Према легенди, Захариј-Чет је чудесно исцељен од болести када му се јавила Богородица у пратњи Светог Филипа и Светог Ипатија, епископа града Гангре који је живео у првој половини 4. века. У знак захвалности, Захариј је одлучио да учествује у оснивању манастира посвећеног Светој Тројици и Светом Ипатију.

Уточиште Романових

Након смрти Бориса Годунова 1905. године, Русију је захватио разарајући период друштвених нереда, грађанског рата и стране интервенције – поготово од стране пољских сила. Почетком 1613. године, манастир је био уточиште младом Михаилу Романовом (1596-1645) и његовој мајци, док су пљачкашке банде и пољска коњица лутали селом. Упркос ризику, Михаил је крунисан у јулу 1613. и тако постао први цар династије Романов.

Ипатјевски манастир Свете Тројице. Храм рођења Пресвете Богородице; звоник. Поглед са северне стране. Лето 1910.

Када је Русија у 17. веку за време владавине Романових повратила стабилност, Ипатјевски манастир је примио знатне донације. Тиме је потврђена његова улога у ступању династије на власт. Централна манастирска грађевина, Храм Свете Тројице, поново је изграђена 1650-52. године.

Као што је било уобичајено у раном средњем веку, првобитна структура манастира, укључујући и главну саборну цркву, била је дрвена. Средином 16. века Дмитриј Годунов је саградио прву верзију храма од камена, која је озбиљно оштећена 1649. године услед експлозије барутног складишта у подруму. Цар Алексеј Михаилович Романов, Михаилов син, пристао је на обнављање храма 1650. године.

Ипатјевски храм Свете Тројице. Са леве стране: Храм Свете Тројице, западна галерија; Храм рођења Пресвете Богородице; звоник. Поглед са северне стране. 13. август 2017.

Традиционални дизајн храма обухвата пет купола. Храм је, међутим, необичног облика зато што је главна фасада окренута северу, са гиздаво украшеним тремом у северозападном углу. Ту се налазе камене степенице које воде ка ограђеној галерији. У склопу са галеријом налазе се и главна врата на западној страни, што је уобичајено за руске православне цркве.

Иако у колекцији Конгресне библиотеке нема оригиналног негатива на стаклу, на фотограмима се види да је Прокудин-Горски фотографисао северозападни трем и степениште, који су касније коришћени за време посете Николаја II 1913. године. Поређење са мојом фотографијом из августа 2017. године показује изузетну очуваност ових елемената.

Када је 1652. године завршена изградња, започео је рад на великом иконостасу. Након две године, 1654. уметници из Костроме су почели са сликањем унутрашњих фресака. Рад је заустављен 1656. године због епидемије куге која је погодила град. Ентеријер је коначно завршен на лето 1656. године. Осликала га је група истакнутих дворских сликара међу којима су били Гуриј Никитин и Сила Савин.

Ипатјевски манастир Свете Тројице. Звоник храма са врха северног улаза. Лето 1910.

Рушење и поновна изградња храма

Једна од мојих фотографија приказује цео комплекс храма са северне стране, укључујући и звоник из 17. века и у средини Храм Рођења Пресвете Богородице. Њега је 1860-64. поново изградио Константин Тон у руско-византијском стилу. Налази се у југозападном углу галерије храма Свете Тројице. Нови храм је отворен од стране Александра II поводом прославе 250. година од почетка владавине династије Романових.

Храм Рођења Пресвете Богородице је имао бурну прошлост. Манастир је затворен 1922. године када су бољшевици дошли на власт, а просторије манастира су преуређене за друге активности. Храм је срушен 1932. године.

Ипатјевски манастир Свете Тројице. Звоник храма са северноисточне стране. 13. август 2017.

Државни врх је 2008. године донео одлуку да се Храм Рођења Пресвете Богородице реконструише у руско-византијском стилу Константина Тона. Основни радови су завршени 2013. године, када је обележена 400-годишњица успостављања руске државности. Радови на унутрашњости још увек трају.

Прокудин-Горски је из близине фотографисао северну фасаду храма. То сам учинио и ја, али са ширим сочивима, тако да је мој снимак обухватио и источну галерију са леве стране. На нашим фотографијама се са десне стране види главни звоник, чији је темељ 1603. године поставио бојар Дмитриј Годунов, рођак цара Бориса Годунова. Наредних пола века грађевина је проширена, а у 19. веку је изграђена декоративна кула.

Ипатјевски манастир Свете Тројице. Звоник храма, горњи део, поглед са источне стране. 13. август 2017.

Прокудин-Горски је направио још један снимак звоника из правца северне манастирске капије. На оба снимка виде се зидови звоника осликани сценама из Христовог живота. У совјетско време ове фреске су уклоњене, јер су сматране додатком из 19. века у западном академском стилу који је промовисао хришћанство и упропастио првобитан изглед звоника. На мојим фотографијама звоник је приказан као бела монолитна грађевина са импресивном игром сенке и светлости.

У јануару 1991. године у манастиру је поново одслужена литургија. Током наредне три године договорено је да манастир истовремено испуњава функцију државног музеја и активне монашке институције. Крајем 2004. године цео манастир је постао својина Костромске епархије.

Ипатјевски манастир Свете Тројице. Слева надесно: Храм Рођења Пресвете Богородице; звоник. Поглед са истока, са друге стране реке Костроме. 13. август 2017.

Почетком 20. века руски фотограф Сергеј Прокудин-Горски смислио је сложен процес за добијање фотографија у боји. Од 1903. до 1916. он је путовао по Руској империји и направио преко 2.000 фотографија помоћу процеса који је подразумевао три експозиције на стакленој плочици. Он је у августу 1918. године напустио Русију са већим делом своје колекције стаклених негатива и настанио се у Француској. После његове смрти у Паризу 1944. године његови наследници су продали колекцију Библиотеци Конгреса САД. Почетком 21. века ова библиотека је дигитализовала колекцију Прокудина-Горског и тада су фотографије постале доступне јавности. Сада многи руски сајтови имају верзије ове колекције. Историчар архитектуре и фотографије Вилијем Брамфилд је 1986. године организовао прву изложбу фотографија Прокудина-Горског које се чувају у Библиотеци америчког Конгреса. Док је радио у Русији, почев од 1970-их Брамфилд је фотографисао већину пејзажа и објеката које је посетио Прокудин-Горски. Ова серија чланака пореди виђење архитектонских споменика очима и снимцима Прокудина-Горског са фотографијама које је Брамфилд направио много деценија касније.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“