„Радио сам на бензинској пумпи и гледао како пролазе путници из разних земаља. А ја сам бивши рукометаш, остао сам у снази, и ту почео да сам тражим себе. И дошао сам на идеју да возим бицикл по свету.
Прво сам кренуо у Острог у Црну Гору, без икаквог искуства. Натоварио сам ствари и кренуо. И заразио сам се, ушло ми је то у крв. За 12 дана обишао сам цео Балкан и одлучио сам да идем до Москве.
Прошлу годину за 17 дана прешао сам 2700 километара. Али 17 дана брзо прође, мало ми је тога, онда сам решио да кренем за Пекинг кроз Русију. Ево, сад сам близу Улан Удеа и мени је предивно!
Месец дана возим и буквално уживам сваки дан! Руски људи су тако добри! Свуда сам био, никад, ниједном нисам имао проблем са никим, сви се труде да помогну, нахране, дају кров. Само добре ствари су ми се десиле овде.
Вукло ме у Чеченију. Код нас људи мисле да је тамо рат. Говорили су ми, где ћеш, шта ћеш!? А мени је било предивно тамо! Људи су ме заустављали, звали ме у кућу, давали ми храну, новац. Само предивна искуства носим из Русије!
Са сваким са ким сам се срео сада сам у контакту на Фејсбуку и Инстаграму. Све нове пријатеље из Русије звао сам у Србију да их угостим, да они виде како је лепа и наша земља и наши људи! А и позивам да подрже нашу српску децу оболелу од рака која се лече на одељењу онкологије и радиологије слањем СМС-а 7175 на број 7175.
Најлепше је када пролазим руским селима и видим оне праве руске дрвене куће, шарене, плаве, зелене, и одмах ме то враћа у детињство, кад смо то гледали у уџбеницама у школи, кад смо учили руски.
И тамо живе прави, добри, срдачни људи! Кад пролазим градовима у гужви невидљив сам, а у селу сам у центру пажње, и лепо се дружимо, причамо. Они одмах кажу: Ти си наш православни брат! Кад туристи дођу у Русију њих аутобус доведе у музеј, на тргове, у ресторан, и они не виде другу страну, а ја видим прави живот најобичнијих људи и уживам у овоме.
Сад сам стао у једном селу, човек продаје краставце, пала је киша, ја сам му помогао да склони поврће да не покисне. Причали смо онако, просто и то ми је ужитак. Навикао сам на храну. У Русији скоро сваки други-трећи дан једем боршч са сметаном (павлаком - прим.ред.), кувану хељду, пирошке са кромпиром и купусом, и то ми највише одговара!
Јуче сам спавао у Тројицком манастиру, ручао сам са монасима, они су ме као брата православца лепо примили. Нажалост, не могу да понесем из Русије неке сувенире због тога што ми је битан сваки грам на бициклу и морам да имам залихе воде и хране, јер Русија је огромна, има раздаљине, и понекад возиш 400 километра, а нема ни дрвета, ни куће, ни продавнице, само ја и камиони. Тако да најлепши сувенири из Русије су ми слике и сећања.
Срео сам Аустријанце. Ишли су џиповима ка Владивостоку и направили спектакл од свог путовања. Штампали су мајице, брошуре, налепнице и кад су видели мене да идем овако бициклом, били су у шоку. То је напорно, тешко, да је лако ишао би свако! Возим десет сати, онда спавам, али док возим видим свашта. Незаборавно је то искуство. Возио сам по мочварама, јеле су ме мушице, киша је падала скоро непрекидно! Возим у хеланкама и капи, а Сибирци су у шорцу и мајицама, купају се у Бајкалу! А ја сам само две минуте тамо издржио.
Кад се вратим, седнем, читам поново шта сам објављивао, да ми емоције легну у глави, да их проживим још једном, а онда опет на пут! Следећа идеја ми је, ако Бог да, да кренем од куће до Санкт Петерсбурга, па до Владивостока. Мислим да ћу након тога коначно да научим руски!
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
