Друга Бугарска и други Бугари: Шта повезује народ са Балкана и муслимане са обала руске реке Волге?

Празник „Тријумф светог Болгара“ посвећен Дану примања ислама у Волшкој Булгарији.

Празник „Тријумф светог Болгара“ посвећен Дану примања ислама у Волшкој Булгарији.

Јегор Алејев/TASS
Да ли сте знали да поред Бугарске на Балкану постоји још једна Бугарска, и то у срцу Русије? Реч је о територији на ушћу реке Каме у Волгу, где je некада живeo турански народ по коме је током сеоба у раном средњем веку назив добио и словенски народ на Балкану. Из овог текста Russia Beyond сазнаћете како се тако нешто уопште могло догодити.

Сви знају да је Бугарска балканска земља где живи словенски народ Бугари. А јесте ли знали да постоји и „друга Бугарска“, и то усред Русије?

Наиме, Бугари имају далеке рођаке у срцу Аутономне Републике Татарстан, у граду који се зове Болгар. Он, додуше, није толико познат као Бугарска, али има исто тако славну историју и један је од најстаријих градова Русије.

Протобугари: Кубрат и његових пет синова

Кубрат са породицом.

Далеко пре него што су дошли Монголи, у евроазијским степама је доминирала велика империја туранских народа. Били су то Протобугари. Њихова држава је заузимала територије око Азовског мора (данашња Русија и Украјина). Зна се да су они умели добро да организују државу, били су вешти ратници и свуда су градили масивна камена утврђења. За време легендарног кана Кубрата Протобугарска империја је заузимала већи део црноморског приморја.

После Кубратове смрти петорица његових синова су одлучила да се растану. Свако је кренуо својим путем са намером да оснује сопствену државу и управља њоме. Најуспешнији је био Аспарух. Он је основао Бугарску која и данас постоји. Био је успешан и Котраг који је лутао севером дуж Волге.

Ренесанса на Волги

Верници читају молитве на прослави 1124. годишњице примања ислама од стране Волшких Бугара.

На крају су се Котрагови Бугари (или Булгари) „скрасили“ у плодном појасу дуж Волге и основали велики град Болгар, прави евроазијски мегаполис. После неколико похода на своје суседе Волшки Бугари (тај назив се усталио), основали су велику империју у срцу данашње Русије.

Њихов владар Ајдај Кан је 922. године примио ислам, а затим је оснивао медресе и градио џамије. Ова држава је постала велики посредник на чувеном Путу свиле. Надгобни споменици сведоче да је овде постојала велика јеврејска и јерменска заједница, а светски путници попут Ибн Фадлана хвалили су канове напоре везане за образовање. Град Болгар је постао центар исламске цивилизације у Источној Европи.

Прошли су овуда Монголи и Руси, а Болгар и даље заузима важно место у Русији. Град лежи на благом завоју реке Волге. Сачувана су камена утврђења, џамије и гробнице које сведоче о некада моћној држави где су здања зидана од камена.

Ови остаци Поволшке Бугарске се разматрају као постојбина свих муслимана који данас живе дуж Волге, нарочито Татара и Башкира. Једном годишње они долазе у Болгар на ходочашће познато као „Мали хаџилук“. И данас многи руски Татари сматрају да су они, пре свега, пореклом Бугари.

Национални значај

Остаци древног града Болгара на Волги, главног града средњевековне Волшко-Камске Болгарије (основан у 10. веку). Срушио га је 1361. године кан Булак Тимур из Златне хорде. Споменици из 13. и 14. века. Велики минарет и рушевине Главне џамије 14. век. У позадини Храм Успења Пресвете Богородице 18. век

Болгар није обичан локални споменик културе. То је званично објекат светске баштине Унеска. Он је признат као неодвојиви део историје читавог руског народа. Болгар је био први законом заштићени објекат културне баштине у целој Русији.

Петар I је у јулу 1722. године лично наредио казанском губернатору да реновира ово место:

„Господине губернаторе! Током нашег боравка у Болгару видели смо да су стари болгарски звоници срушени. Они морају бити обновљени. У ту сврху сада пошаљите 12 или 15 зидара“.

Ствар је у томе што је на овим просторима пре Зимског дворца, Кремља или Новгорода постојао Болгар са својом загонетном цивилизацијом која је некада господарила делом Источне Европе.

Шта треба видети у Болгару?

Џамија Ак Џами у граду Болгару, празник Изге Болгар Чијени посвећен дану примања ислама у Волшкој Булгарији.

До Болгара је најлакше стићи из Казања. Хидроглисери свакодневно плове Волгом дуж њених живописних обала. Ово историјско место је на лепом месту на обали Волге, има мало пристаниште и археолошки музеј.

Већина рушевина сачуваних у Болгару потиче из периода када је овај град био престоница Златне хорде у 13. веку. На рељефу овог терена се оцртавају маузолеји, дворци, џамије и православни храмови. Обавезно посетите главну џамију, Црну дворану и Источни маузолеј, гробницу болгарског племства стару 700 година. Немојте заборавити да погледате остатке огромног канског дворца и скривени извор Габдрахман, чија вода, како кажу, има лековита својства.

И нова здања у Болгару су исто тако занимљива. „Меморијални знак“ је посвећен примању ислама. У њему се налази највећи штампани Коран на свету (тежак је 500 кг!). Масивна Бела џамија је реконструкција древне џамије која се налазила на овом месту, а срушена је у 15. веку. Читав овај велики комплекс је прави бисер татарске архитектуре.

Ако желите да окусите татарске специјалитете, ту су ресторани „Зулејка“ и „Џингис кан“, као и татарски Мекдоналдс „Тубетеј“. За детаљније информације посетите овај сајт.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“