Дух старе Москве је савршено представљен на слици Василија Поленова „Московско двориште“. Насликана је 1878. године, када је уметник живео овде, на само неколико корака од улице Арбат, у близини Спасопесковског трга (који је име добио по оближњој цркви, саграђеној почетком 18. века). Ако желите да дођете на ово место, скрените у пролаз између кућа број 36 и 38. Минијатурна кућа на северу трга, саграђена 1836. године и овековечена на слици Василија Поленова, и даље постоји.
Када се 1960-их градила улица Нови Арбат, уништена је стара четврт, испреплетена уличицама, на којима су некада живели сликари, писци и студенти. Овај трг и даље подсећа на Москву 19. века. Ту је и резиденција америчких амбасадора у Русији од 1933, познатија као „Спасо Хаус“.
Ова импозантна грађевина на адреси Арбат 2/1 датира из касног 17. века, а постала је позната 1872. године, када је отворен ресторан Прага. Трговац Семјон Тарарикин, који је целу зграду освојио у партији билијара 1896, направио је од овог ресторана једно од најотменијих места у Москви. Ресторан је имао посебне сале и за богату и за сиромашну клијентелу, и зарада је вртоглаво порасла.
Прага је постала омиљено место боема. Овде је Антон Чехов прославио премијеру свог „Галеба“, Иља Рјепин је организовао банкет како би прославио рестаурацију своје слике „Иван Грозни и његов син“, коју је оштетио један староверац, а Лав Толстој је овде читао поглавља из свог романа „Васкрсење“. Ресторан је након Револуције претворен у јавну кантину, а поново је као отмени ресторан отворен 1954. године. Такав је остао до данас. Легендарни руски десерт Птичје млеко је 1974. године измислио посластичар управо овог ресторана.
Kућа на адреси Арбат 53/1 1986. године je претворена у музеј, иако је Александар Пушкин у њој провео само неколико месеци. Живeo је у лепо намештених пет соба на другом спрату са супругом Наталијом Гончаровом пошто су се управо оженили у оближњој цркви. Пушкин се заједно с пријатељем дан пре венчања у тој кући уз велике количине алкохола опростио од младости. Песник је те вечери био меланхолично расположен и говорио је само у стиховима.
Дан након венчања је поново пио, а Наталија плакала. Девет дана након венчања овде је приређен бал - врло скуп догађај којем су присуствовали многи гости, укључујући бројне суседе. Честа гошћа у овој кући је била и Пушкинова ташта, која је толико досађивала младенцима да су се на крају преселили у Царско село.
Виктор Цој, вођа легендарне совјетске/руске рок групе Кино, није ни живео ни проводио време на Арбату. Али када је 1990. године погинуо у саобраћајној несрећи, неко је црном бојом на зиду куће на адреси Арбат 37/2 написао: „Данас је умро Виктор Цој“. Касније је неко други додао „Цој је жив!“, и то је постала главан мисао култа Виктора Цоја.
Ако желите да видите преостале руске панкере и рокере, дођите на ову адресу. Стваралаштво Цоја не спада у панк музику, али он је имао панкерско-анархистички став према животу.
Прича се да је зид опстао само зато што та грађевина, тачније гаража припада некој војној организацији. У близини се заиста налазе врата с амблемом правосудних органа.
„Арбат“ на татарском језику значи „предграђе“, и тамо су некада давно живели цареви војници и ковачи. Након великог пожара средином 18. века, околина је изгорела до темеља. У то време Арбат више није био предграђе, па су московске племићке породице почеле да овде граде себи куће. Арбат је од почетка 19. века дом старих аристократа и младих боема. Улица је имала више од 30 књижара!
Као што смо већ рекли, 1960-их велики део четврти је нестао у изградњи улице Нови Арбат. Арбат је 1985. године постао пешачка зона и туристичка улица са бројним продавницама сувенира. Улица се комерцијализовала и изгубила део своје душе, али у неким деловима старог Арбата још је увек може видети како је изгледала Москва у 19. веку.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
