Историја у фотографијама: Упознајте тајне Бајкалског језера

Јуриј Кавер/Sputnik
Најдубље језеро на свету такође је и највеће слатководно језеро на свету које се по величини може упоредити са Белгијом или Холандијом. А окружују га пејзажи изванредне лепоте.

Почетак 20. века. Руска морнарица добија свој први ледоломац који носи име по језеру: „Бајкал”. Он по водама језера плови све до 1918. године.

1900. На овој фотографији можете видети први воз који је путовао обалом језера пролазећи Транссибирском магистралом. Нажалост, данас није могуће у возу проћи толико близу језера, али се оно ипак из даљине може видети из воза. Наиме, један део пруге око Бајкалског језера је поплављен ради изградње Иркутске хидроелектране. Данас је то пруга који не води никуд.

1905. Стена „Хобот” (Сурла) на Шаманском рту. Некада је била свето место на којем су вршени шамански ритуали, а данас је једно од изгубљених блага Бајкала. Стена је, наиме, дигнута у ваздух за време кречњачких ископавања у совјетско доба. Међутим, према гласинама, била је то циљана акција против окултизма.

1959. Бајкалско свитање. Упркос популарности ове дестинације и бројним хотелима у близини језера, и даље можете уживати у оваквим исконским призорима. Такође се лако стиже до удаљених локација у близини Бајкалског језера, где можете у самоћи уживати у призорима недирнуте природе.

1964. Бајкалско језеро има јединствену климу. Оно чак има и своје сопствене ветрове. Зиме нису сурове као у централном Сибиру, нити су лета неподношљиво врела. Вода је, међутим, прилично хладна и једино доба када заиста можете да пливате без да вас тресе хладноћа је август.

1966. Село Лиственичноје (данас Листвјанка) је насеље најближе језеру. 1725. године човек по имену Николај Кислицин је одлучио да зиму проведе на обали Бајкалског језера. Касније је на том месту подигнуто неколико кућа.

1969. Летња вожња чамцем по Бајкалком језеру. Језеро нуди велики број активности за туристе: шетње, планинарење, обилазак пећина, јахање, вожња кајака и вожња у хеликоптеру, као и друге зимске чаролије.

1970. Деца на обали Бајкалског језера зими. Језеро је дуго око 636 километара и налази се између два руска региона: Иркутске области и Републике Бурјатије (са главним градом Улан-Уде).

1982. Бајкалска фока или нерпа је симбол језера. Зар нису слатке? Осим нерпе, Бајкалско језеро настањује око 2600 животињских врста! Не заборавите да пробате локални специјалитет: бајкалског омуља.

1983. Геолози још увек не могу да се сложе по питању настанка Бајкалског језера. Међутим, слажу се да је оно старо око 25 милиона година. Први Рус који је открио језеро био је козак Курбат Иванов, а то се десило 1643. године.

1989. Још једно мистериозно место је Шаман-камен на острву Ољхон у средини језера. Постоји дивна легенда о овој стени. Локални јунак по имену Бајкал имао је ћерку Ангару, што је такође име реке која се излива из језера. Ангара се заљубила у младог Јенисеја и побегла од куће. Јенисеј је такође име реке у коју се улива Ангара. Када је сазнао да му је ћерка побегла, побеснели Бајкал је на њу бацио Шаман-камен.

1990. Када је током зиме цело језеро замрзнуто, људи по њему играју хокеј, клизају се или скијају. Пред крај зиме сваке године се по језеру организује и маратон.

Прочитајте наш текст о томе како најбоље провести викенд у Иркутску (највећи град у близини) приликом посете Бајкалском језеру.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“