Мрачне ћуди јужног ветра на руском крајњем северу: Како преживети ударе најснажнијег ветра на свету

Денис Кожевников/TASS
Да ли можете да замислите како излазите из куће, а ветар на улици вам скида капу, односи торбу, обара вас и вуче по завејаном путу. За становнике руског града Певека на крајњем северу Чукотског полуострва, такве авантуре су нешто сасвим уобичајено.

То је јужни ветар, најјачи на планети Земља. Он овде дува током целе године брзином од 60 до 80 метара у секунди. И док је лети реч о непријатној појави, јер се подиже прашина и песак с улица, зими у комбинацији с ниским температурама, ветар постаје истински опасан.

Најсевернији ветар

Када би овде било дрвећа оно би летело заједно с корењем, каже Сергеј Трунов из Москве, који је у Певеку радио у транспортној индустрији.

„Први пут сам се овде нашао у фебруару 2013. године. Када је авион слетео, видео сам црне брежуљке. А ноћу сам чуо како прозори звече. Пришао сам прозору и нисам могао ништа да видим. Чуо сам само завијање ветра. Био је то мој први сусрет с јужним ветром."

Мештани кажу да је сигуран знак да долази јужни ветар када над брежуљцима неколико дана стоје непомични коврџави облаци. Јужни ветар траје неколико дана, а затим нестаје. Врло је необичан, може да дува неколико километара, и изненада нестане, а затим се поновно појави. Што то значи?

„Можете изаћи у двориште и тамо можда уопште неће бити ветра. А на отвореном ће вас удар ветра једноставно однети, па ћете се осећати као да вам је цело тело згњечено“, каже Сергеј.

Певек је званично најсевернији град у Русији. Клима је овде сурова. Зима праћена мразевима од четрдесет степени испод нуле траје од октобра до маја. И док поменути мразеви нису нимало необични за многе северне регионе у Русији, овакав ветар јесте, јер га нигде другде нема. За његову појаву одговорне су карактеристике локалног пејзажа. Град се налази на обали мора надомак подножја дугачких брежуљака који одвајају град од тундре без конца и краја. Ветар који добија на снази у тундри, прелази преко планине, односећи снег с врха и ваљајући белу пену попут морских таласа.

У школама се настава обуставља када ветар достигне брзину од двадесет метара у секунди. За део радних организација критични параметар је брзина ветра од тридесет до тридесет пет метара у секунди. Међутим, живот у граду ни тада не замире, многи настављају да иду на посао и виђају се с пријатељима.

Немаш где да побегнеш

Најопаснији су ипак изненадни удари ветра који могу да трају од пет до петнаест минута. То изгледа отприлике овако, изађеш из куће, осврнеш се око себе и чини ти се све је у реду. Међутим док још ниси успео да стигнеш до угла, све се муњевитом брзином мења, и ти с тешком муком остајеш на ногама. Људи затечени у таквим ситуацијама често су принуђени да спас пронађу у четвороножном кретању. Пре него што изађу из куће многи стављају ски маске како би се заштитили од песка и шљунка које подиже ветар.

Приликом таквих удара ветра најважније је да човек има за шта да се ухвати, јер у супротном ветар може да те носи по улици, а ти ништа не можеш да предузмеш, каже Јевгенија, која се због посла у Певек преселила из Владивостока, заједно с мужем. Долазило је да таквих ситуација када су се људи хватали за стуб и једноставно летели, вијорили се као застава на ветру.

Међутим, јужни ветар може да подигне у ваздух не само човека. Једанпут сам видео како је ветар преврнуо један УАЗ, сећа се Сергеј. Други пут смо кроз прозор видели како ветар вија по улици тешки морски контејнер. Ако је био и празан, свеједно, није било пријатно гледати.

Децу на почетку године у школама уче како да се носе са свим тим северним радостима. „Код куће им такође говоримо шта све може да се деси, а и сами виде шта се догађа на улици“, каже Јевгенија.

Најстрашније је у тим тренуцима наћи се у тундри, каже Јевгенија. Пут бива завејан у неколико тренутака, и ти остајеш сам очи у очи са непогодом. У тундри нема никаквих оријентира, унаоколо је све бело. У таквим ситуацијма треба остати на месту, уколико си, наравно, у превозу, и има грејања, иначе је то сигурна смрт.

Сергеј се сећа како га је једанпут невреме затекло у тундри ван града, била је мећава и пут се није видео. Наћи се у ауту у том тренутку било је једноставно страшно. Имаш утисак да ће сва стакла да попуцају од ветра.“

Већина људи овде рођених Певек сматрају својом малом отаџбином и не желе да се селе, каже Јевгенија. У компанијама за производњу злата раде радници који се смењују. У граду су остали патриоте и авантуристи. Али зато за децу не бринеш, сви су на видику, сви познају једни друге."

Певек

Град камилице и романтика

Мештани кажу да је Певек град камилице и романтика. Лети цвета милион бело-жутих цветова па нема шансе да овај град замените с неким другим. Као и у другим градовима на крајњем Северу, постоје проблеми с саобраћајем с остатком земље, интернет је спор, а производи који се допремају скупи. Зато постоји и оно што никада ни са ким не би мењао, а то је северна светлост и поглед на брежуљке.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“