Мање острво, километар дугачко, названо по официру руске флоте из 19. века Александру Петрову, налази се на рубу Русије у Јапанском мору.
Острво је открила руска експедиција 1860. године, а крајем прошлог века ушло је у састав Лазовског резервата природе у Приморском крају.
Испреда се легенда да су тисово дрвеће пре хиљаду година овде посадили разбојници из Кине којима је острво служило за религиозне обреде.
Ствар је у томе што је тисово дрво било високо вредновано и коришћено као својеврсна валута у трговању.
На острву Петрова нема ни једног правог стабла, тисово дрвеће је услед вековне изложености јаким ветровима исавијано и међусобно испреплетано,
Ако се попнете на највишу тачку на острву биће вам јасно зашто је оно вековима представљало неосвојиву тврђаву. Високе оштре стене с једне стране и бесно море с друге, нису давали никакву наду да се туђинци овде могу пробити.
Иако се чини да се острво налази на дохват руке од копна, то је само илузија. У време непогоде није наимало лако докопати се копна, па мештани говоре да острво никоме не дозвољава да пређе његов праг.
Преко пута острва, на „копну“ налази се залив „Распеваног песка“. Име је добио по фином белом песку на плажи који приликом хода производи звуке попут звиждука.
Море је у заливу чудесне плаво-зелене боје, светло и прозрачно. Једноставно рај за љубитеље одмора на мору!
Ова места годишње посети само неколико хиљада туриста и до њих је прилично тешко стићи (Налазе се 300 километара од Владивостока). Улаз се плаћа, с тим што се у канцеларији резервата мора извадити пропусница за посету.