Десет најдубљих језера у Русији (ФОТО)

1. Бајкал

Највећа дубина 1642 м.

Просечна  дубина 744 м.

Бајкалско језеро није узалуд стављено на Унескову листу светске културне и природне баштине. Бајкал је рекордер скоро у свему. То је најдубље језеро на планети Земљи, са највећом количином слатке воде.

Укупна површина језера износи  31 722 км².  Иначе, то је површина већа од оне коју заузима једна Белгија или полуострво Крим и могла би се упоредити с америчком државом Мериленд. Флора и фауна Бајкала је јединствена, а многе животињске и биљне врсте, међу којима и љускари, могу се само овде наћи.   

Бајкалско језеро налази се у источном Сибиру, на граници Иркутске области и републике Бурјатије.

2. Каспијско језеро

Највећа дубина – 1024 м.

Просечна дубина 208 м (северни део је плитак, од 4 до 25 метара).

Без обзира што се Каспијско језеро назива и морем, оно је у ствари језеро и то највеће на свету. На површини од 371 хиљаде квадратних метара могло би се сместити десет Бајкала, готово цела Монтана, или читав Јапан.

Из Каспијског језера не извире ни једна река, и оно није повезано са светским океаном. Међутим у језеро се улива неколико река, Волга, Урал, Терек и друге. Управо због дотока слатке воде салинитет Каспијског језера знатно је мањи него у морима и износи 12 одсто. Поређења ради просечан салинитет Атлантског океана је 35 одсто.

У овом језеру обитава највећи број врста јесетри на свету, а 90 одсто светске производње црног кавијара одлази управо на Каспијско језеро.

Налази се на југу Русије, а његове обале припадају и Казахстану, Ирану, Туркменистану и Азербејџану.    

3. Хантајско језеро

Највећа дубина 420 м.

Просечна дубина 74 м.

Релативно мало језеро, површине свега 822 квадратна колометра, није претерано познато ни у Русији. Налази се на северу Сибира, на полуострву Тајмир у Краснодарском крају, иза северног поларника, на подручју вечно смрзнутог тла. Половина воде Хантајског језера потиче од отопљеног снега, а у њега се улива неколико река.

Језеро је повезано са Јенисејом, главном реком у Краснојарском крају. Наиме, притока Јенисеја извире из Малог Хантајског језера, одакле се каналом стиже до Хантајског језера. Фауна је оскудна, док су својства воде недовољно испитана  због неприступачности. До језера се може доћи само хеликоптером, па је овде боравило свега неколико експедиција, претежно хидрогеолога. Они су проучавали тектонско-глацијалну котлину у којој се језеро налази.  

4. Кољцевоје језеро

Највећа дубина 369 м.

Просечна дубина непозната.

Језеро се налази на Курилским острвима, тачније на ненасељеном острву Онекотан које припада руској Сахалинској области. Будући да је реч о удубљењу угашеног вулкана, језеро има раван округао облик по коме је и добило име Кольцевое (прстенасто, кружно). Иначе, конус вулкана Пик Кренцин који се помаља из језера чини живописан призор.

Дубина језера први пут је измерена тек двехиљадитих година, што је пошло за руком великој експедицији вулканолога и геолога са Курилских острва.  

5. Телецко језеро 

Највећа дубина 325 м.

Просечна дубина 174 м.

Нека врста малог Бајкала, још једно језеро с Унескове листе светске културне и природне баштине. Телецко језеро налази се у Алтајским планинама и важи за једну од тамошњих најпопуларнијих туристичких дестинација. Има бројна острва, заливе, пећине и водопаде, а његове обале красе импресивни четинари, кедрови, смреке, борови и јеле.

Површина језера износи 223 квадратна километра. Из њега извире река Бија, десна притока Оба која се затим улива у Карско море. У језеро утиче велики број река, међу којима је највећа Чулишман. Управо она и обезбеђује највећу количину воде.

6. Курилско језеро

Највећа дубина 316 м.

Просечна дубина 195 м.

Језеро на далекој Камчатки формирано је у котлини  једног од бројних вулкана на овом полуострву. Цело подручје налази се под заштитом Унеска. Из језера извире река Озерна која се улива у Охотско море.

На обали језера присутни су термални минерални извори. Овде се може видети и мрки медвед који долази да лови рибу. Познато је и по великом мресту црвеног лососа.

7. Језеро Лама

Највећа дубина 208 м.

Просечна дубина непозната.

Ово језеро тектонског порекла удаљено је 70 километара од града Нориљска, и налази се иза северног поларника, на јединственом и тешко доступном месту - висоравни Путорана.

Дубина овог језера није у потпуности проучена. Према писању енциклопедије „Воде Русије“, она досеже 208 метара, док према другим изворима износи преко 300 метара, а на неким местима и до 600 метара. Ако је ово тачно онда је Лама треће по дубини језеро у Русији, после Бајкала и Каспијског језера. Прозирност воде иде чак до 7 метара у дубину. Додуше, купање је тешко изводљиво, будући да температура воде у јулу не прелази 6 до 7 степени Целзијусових.

8. Плаво језеро

Највећа дубина 279 м.

Просечна дубина непозната.

Доње плаво језеро је једно од пет крашких језера, насталих разарањем кречњачких стена. Најживописније и најдубље међу њима.

Налази се на подручју Кавкаских планина у руској републици Кабардино Балкарији. Његов назив Церик-Кёль, у преводу са локалног балкарског значи труло језеро. Име је добило због непријатног мириса сумпорводоника који се налази у води.

Дубина језера, као ни подводне пећине нису комплетно испитани, а његова повест испуњена је легендама, према којима су се управо овде утопили и побеђена аждаја, и војска Александра Македонског и Тамерланова коњица.

9. Ладошко језеро

Највећа дубина 230 м.

Просечна дубина 51 м.

Ладошко језеро које се простире на површини од 17 870 квадратних километара друго је по величини у Русији (после Бајкалског). Налази се на подручју републике Карелије и Архангелске области. Из језера извире река Нева, на којој је изграђен Санкт Петербург, а вода Ладоге на тај начин отиче у Фински залив.

У Ладошком језеру налази се Валамски архипелаг, надалеко чувен по манастирима, скитовима и црквама, које је према легенди благословио апостол Христов Андреј Првозвани, познато и као рај на земљи и Северна Света гора.

У двадесетом веку Ладога је представљала и пут живота, тако што је преко смрзнутог језера вршена евакуација становништва из Лењинграда под нацистичком блокадом у копнени део.

10. Нојон Хољ

Највећа дубина 225 м.

Просечна дубина непозната.

Нојон Хољ је језеро ледничког порекла, једно од бројних у Тоџинској котлини, смештеној међу гребенима Сајанских планина.

Језеро се налази у руској републици Тува, познатој као земља шамана и тундри. Нойон-Холь се са тувинског преводи као Кнежевско језеро.  

Мештани испредају легенду о свом чудовишту из Лох Неса, некаквом црном киту који оставља трагове на обали, у шта је тешко поверовати, али легенда је легенда.