Ова изба (традиционална руска брвнара) подигнута је 1856. године у псеудоруском стилу за познатог руског историчара Михаила Погодина.
Кућа је била дворишни објекат веће виле (уништене у бомбардовању 1941. године), коју су посећивали писци као што су Лав Толстој, Александар Островски и други. Николај Гогољ је у њој често боравио док је радио на новели „Тарас Буљба”
Подигнута 1818. године, ово је једна од најстаријих дрвених кућа у Москви. Позната је по изванредним рељефима на фасади.
За време Совјетског Савеза била је стамбени простор са заједничким становима. Тренутно је у процесу рестаурације.
Ова кућа је позната по томе што је у њој смештена радња приповетке Ивана Тургењева „Муму”. Подигнута 1819. године, ово је типична московска кућа у стилу ампир из времена непосредно после рата против Наполеона.
1840. године купила ју је мајка Ивана Тургењева и у њој живела до своје смрти 1850. 2018. године музеј је поново отворен после рестаурације. У дворишту се налази мала статуа пса Муму.
Ову кућу је 1852. за себе пројектовао московски архитекта Михаил Лопиревски (1811-1883). Лопиревски је иначе учествовао у изградњи цркве Христа Спаситеља и у рестаурацији Оружејне палате у Кремљу.
Кућа је декорисана медаљонима са барељефима. Занимљиво је да за 150 година постојања кућа никада није горела.
Ову кућу пројектовао је руски сликар Виктор Васњецов (1848-1926), који је у њој живео од 1894. до своје смрти. Упркос његовом пореклу (рођен у свештеничкој породици) и монархистичком опредељењу, бољшевици су Васњецову дозволили да задржи кућу и настави да слика.
Кућа је комбинација неколико руских архитектонских стилова: док је дневна соба у стилу бољарских кућа из 17. века, трпезарија подсећа на сеоску колибу. На првом спрату налази се 110 квадратних метара сликарског атељеа. Данас је кућа музеј и део Третјаковске галерије.
Ове куће за припаднике средње класе обележиле су изглед Москве у 19. веку. Подигнуте су 1893. године за Јурија Москатињева, колешког саветника (високи државни чиновник Руске Империје).
Крутицко подворје је место на обали реке Москве у близини Таганског рејона.
Тамо се налазе оригиналне камене грађевине из 17. века и примери дрвене архитектуре из 19. века, који се често користе као сценографија у руским историјским филмовима.
Ово је кућа у којој је 1823. године рођен Александар Островски, познати руски драмски писац. Грађевина вероватно потиче из 18. века.
Иако је за време Совјетског Савеза кућа подељена у заједничке станове, преживела је и данас се у њој налазе музеј писца и поставка о животу руских трговаца у 19. веку.
Ова наизглед мала кућа има два нивоа и простран подрум. Подигнута 1899. године, а припадала је породицама богатих руских старовераца.
Данас се у њој налази Powerhouse, познати московски музички клуб и кафић.
Подигнута 1875. године, ова болничка зграда је неким чудом сачувала оригинални дуборез у дрвету који је красио многе јавне институције.
Аутор ове грађевине, Александар Мејнгард (1825-1894), био је главни архитекта Московске области. Она је пример једноставне, али шармантне локалне дрвене архитектуре.
Кућа је грађена од 1903. до 1905. године, а пројектовао ју је Леонид Лозовски, револуционар и архитекта, који је страдао 1919. у антибољшевичком устанку на југу Русије.
Власник, Матвеј Страхов, био је грађевинар.
Овај драгуљ руске сецесије у потпуности је изграђен од дрвета. Кућу је 1903. године пројектовао врхунски представник московског модернизма Лав Кекушев (1862-?), а припадала је Василију Носову, произвођачу текстила.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
