Наслеђе Николаја Касаткина: Како изгледају православни храмови у Јапану? (ФОТОГРАФИЈЕ)

WSK/Wikipedia/Getty Images
Јапанска православна црква је 1970. године добила аутономију од Руске православне цркве. Исте године је канонизован њен оснивач, руски мисионар Николај Касаткин. Богослужења у православним храмовима Јапана врше се углавном на јапанском језику. Поред православних хришћана посећују их и представници других хришћанских деноминација.

1. Храм Васкрсења Христовог (Николај-до), Токио 1891.

Најпознатији православни храм у Јапану смештен је у једној од најпрометнијих четврти Токија, а име је добио по руском мисионару 20. века Николају Касаткину (Јапанском) који је био иницијатор његове изградње. Храм је пројектовао санктпетербуршки професор архитектуре М. А. Шчурупов, а иконе за дрвени иконостас у три нивоа насликао је санктпетербуршки дворски иконописац В. М. Пешехонов. И звона су довезена из Русије. Храм је доста оштећен 1923. године у земљотресу Велики Канто у коме је изгинуло много људи. Звоник се срушио и пробио куполу, а у страшном пожару је уништена унутрашњост. Касније је храм обновљен. Прошле године су после 90 година први пут постављена нова звона, која су изливена у Јарославској области.

2. Храм Васкрсења Христовог, Хакодате 1859.

Ово је први православни храм у Јапану. Подигнут је 1858. као храм при конзулату, када је отворен и први руски конзулат у Јапану. Овде је 1861-1869. служио Николај Јапански. Звук црквених звона није уобичајен у Јапану. Због тога су мештани дали храму име „ган-ган-дера“ (храм „динг-донг“). Храм је потпуно изгорео у великом пожару који је 1907. године беснео у Хакодату, али је затим захваљујући Николају Јапанском пред његову смрт саграђен нови храм од цигле.

3. Храм Благовештења Пресвете Богородице, Кјото 1903.

Унутрашњост се практично није мењала од 1903. године. Храм је украшен врло лепим белим иконостасом који је израдио московски мајстор Ј. Ј. Јепанешњиков. У овој цркви се чувју иконе светог Николаја Чудотворца које су приложили руски ратни заробљеници када су овде били размештени за време Руско-јапанског рата, као и светиње добијене на поклон од Јована Кронштатског.

4. Храм Преображења Господњег, Сапоро 1971.

Овде се може видети највећа колекција икона јапанске сликарке Рин Јамасита (на крштењу је добила име Ирина, 1857-1939). Рин је била пореклом из самурајске породице. Она је прва жена јапанске националности која се школовала у Русији – била је на стажирању у иконописачком атељеу у Санкт Петербургу. Током живота је насликала мноштво икона, између осталих и икону која је поклоњена царевићу Николају Александровичу када је он посетио Јапан 1891. године. Њене иконе и данас красе многе православне храмове широм Јапана.

5. Тојохашки храм светог апостола Матеја, Тојохаши 1915.

Храм светог апостола Матеја у префектури Аичи има занимљиве архитектонске детаље. На пример, декор на спојевима лезена и венаца на фасадама урађен је у традиционалном јапанском стилу. Узгред, храм је пројектовао Мојсије Кавамура, исти архтекта који је саградио и храм у Хакодати.

6 Храм Богојављења Господњег, Нагоја 2010.

Први храм на овом месту био је посвећен Благовештењу и подигнут је 1913. године. Он је до темеља изгорео у нападу авијације САД током Другог светског рата. Нови камени храм је подигнут у традиционалном руском стилу и подсећа на средњовековне храмове Суздаља.

7. Храм Силаска Светога Духа, Токушима 1980.

Храм се налази на острву Шикоку, где је од давнина будизам био веома заступљен. Овде се могу видети иконе које је насликала Рин Јамасита.

8. Храм Преображења, Изу 1812.

На полуострву Изу, које привлачи туристе својим термалним изворима, такође постоји православни храм. Подигнут је 1912. године за свега три и по месеца. Тада се Николај Јапански тешко разболео, па су верници тог подручја пожурили да саграде храм како би се у њему молили за Николајево здравље. Иконостас и полијелеј су пренети овамо из бившег војног храма у Порт Артуру. Овде се може видети Распеће које је насликала Рин Јамасита.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“