Спектакл на води: Како функционишу покретни мостови Санкт Петербурга (ФОТО)

AFP
Туристи из целог света долазе у Санкт Петербург да виде његове чувене покретне мостове, иако неки градови света имају и већи број оваквих конструкција. Петербург је  познат по томе што у чаробним призорима подизања мостова можете уживати уз звуке симфонијске музике.

Покретни мостови су препознатљиви симбол Санкт Петербурга. Од 342 моста, колико град поседује, 22 су покретна. А само њих девет се подижу и спуштају редовно, привлачећи пажњу туриста.

Читав спектакл можете уживо посматрати сваке године од априла до новембра. С тим што се мостови не подижу ако је температура виша од 25 степени Целзијуса, нижа од -8 или ако брзина ветра прелази 15 метара у секунди, као и у нерадне дане државних празника.   

Како су се у Петербургу појавили мостови

Санкт Петербург је подигнут на реци Неви 1703. године. 27. маја те године на Зечјем острву је почела изградња тврђаве која је касније добила назив Петропавловска. Истовремено су се на другој обали Неве - на Градском (Брезовом) острву (данас Петроградска страна) - градиле стамбене куће.

Први мост у граду био је дрвени понтонски мост између тих обала. За разлику од сталних, понтонски мостови су подизани на понтонима (сплавовима). Мост, који се звао Петровски, био је начињен од брвана положених на сплавове и покривених даскама. 1706. године мост је реконструисан: направљена су два покретна дела који су додатно штитили тврђаву. А у случају приближавања непријатеља, мостови су се могли и спалити.  

За време владавине Петра I мостови нису били популарни. Становници града су били принуђени да канале прелазе чамцима и скелама. По мишљењу императора, на тај начин становници новог града требало је да се навикну на живот на води. Мостови су се градили само тамо куда је пролазила вредна роба, а били су искључиво од дрвета.

Градња камених мостова заживела је тек средином XVIII века. Први је био лучни Ермитажни мост преко канала Зимски јарак. Он је и данас један од најелегантнијих.  

Ермитажни мост

Уместо гранитних касније су постале популарне конструкције са ливеним гвожђем. Самим почетком XIX века том техником је направљен, на пример, Зелени мост преко реке Мојке, који до данас чини хармоничну целину са ансамблом Невског проспекта.

Први покретни мостови

Први стални покретни мост у Санкт Петербургу био је Благовешченски (од 1918. до 2007. носио је назив Мост поручника Шмита). Подигнут је средином XIX века. Пре тога сви мостови преко Неве били су понтонски, јер је због дубине и снажне речне струје изградња сталних мостова преко ове реке била компликован и скуп подухват. Један од осам лукова моста био је покретан и налазио се код десне обале Неве (са стране Васиљевског острва). 30-их година овај покретни лук је пребачен на средину моста, где је могао да обезбеди већи простор за бродове.

Благовешченски мост

Други стални покретни мост био је Литејни. Подигнут је у XIX веку изнад најдубље тачке Неве (дубине 24 метра).

Како се мостови подижу

Сваки од покретних мостова Санкт Петербурга има своје специфичне особине. Неки су двострани расклопни мостови, код којих се истовремено подижу две стране. Међу такве спада, на пример, најпознатији Дворски мост између Васиљевског острва и центра града.

Дворски мост

Мостови код којих се подиже само једна страна називају се једнострани. То су Троицки, Литејни, Гренадирски, Кантемировски и Володарски мост. Сви они се подижу навише. Али није увек било тако: до средине прошлог века Литејни и Троицки су се померали у страну. Реконструисани су због све већих бродова који плове Невом.

Литејни мост

Већина мостова се подиже и спушта помоћу хидрауличног система. Само Сампсонијевски и Биржевој мост користе електромеханички погон. Биржевој мост је специфичан још и по томе што има клизно-расклопни систем: после расклапања његове стране се клизно размичу.

А Гренадирски мост се, за разлику од свих осталих, подиже у три фазе са малим паузама.

Биржевој мост

Одакле је најбоље посматрати подизање мостова

Најромантичнији угођај имаћете на води. Осим што ћете уживати у погледу, моћи ћете и да прођете испод отворених страна моста. Али пре него што купите карту за овакву вожњу, проверите где ћете тачно проћи. Наиме, док велики бродови пролазе Невом, малим туристичким бродићима је пловидба забрањена. У том случају ћете само стајати у плићаку поред обале, што је исто као да подизање мостова пратите са кеја и на шта не вреди додатно трошити новац.

Са леве обале Неве (са оне стране где се налазе Невски проспект и Ермитаж) подизање мостова је најбоље пратити са Дворског кеја. Са потеза од Зимског дворца до Суворовског трга добро се виде три моста: Дворски, Троицки и Биржевој. Ту такође можете уживати у свакодневном спектаклу „Распевани мостови“. Ради се о подизању Дворског моста уз звуке симфонијске музике. Али то није једино место у граду са којег се на мостове пружа величанствен  поглед. Са Адмиралитетског кеја код Бронзаног коњаника имате диван поглед на Благовешченски и Дворски мост. А са Стрелке Васиљевског острва можете видети и Литејни мост, који се налази узводно. 

Са десне обале реке најлепши поглед ћете имати ако стојите поред крстарице „Аурора“ или хотела „Санкт Петербург“. Предиван призор вас очекује и са плаже Петропавловске тврђаве, Троицког трга и Митнинског кеја поред Биржевог моста.

Ако желите покретни мост да видите из близине, идите на Суворовски трг код Троицког моста. Ту до детаља можете пратити како се подиже страна моста дуга 43 метра са свим уличним светиљкама. Нешто слично можете видети и са кеја Кутузова код Литејног моста.

Литејни мост

Распоред подизања мостова, одступања од распореда и локације мостова на карти можете пронаћи на сајту  https://en.mostotrest-spb.ru/.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“