Многи туристи долазе на Бурлинско језеро на Алтају да би видели величанствену комбинацију плавог неба и ружичасте воде. Језеро је такође највећи извор соли на територији Западног Сибира.
Какав је салинитет, питате? Већи него у Мртвом мору, у којем, како је познато, тело не тоне. Бурлинско језеро је најдубље на око 2 км од обале, и та дубина износи 2,5 метра.
Језеро површине око 31 квадратни километар се прочуло пре 200 година, захваљујући Романовима, владајућој руској династији. Царски сланик, тако је језеро крстио Петар I, а Јекатерина II је једно време тражила да се за њену трпезу користи само со из овог језера, јер сматрало се да је веома квалитетна.
Отад се језерска со скупља правим железничким вагонима. На дну језера су постављене шине, а у један воз натоваре до 18 тона соли.
Со и блато Бурлинског језера су лек за многе кожне болести, што је други највећи разлог туристичких посета. (Први је, свакако, могућност да напуните албум прелепим фотографијама!)
„Ушла сам у језеро и одмах сам осетила како ме пецкају огреботине које ми је маца оставила на нози. Магија соли је тако брзо прорадила да су крајем дана огреботине нестале. Ех, кад би само ова вода могла да ми залечи срце“, каже Марина из Новосибирска.
Кад је хладно Бурлинско језеро се наизглед не разликује од било ког другог језера. А када постаје топлије добија оригиналну ружичасту боју.
Али, како сте вероватно већ помислили, необична боја језера није због соли. Кривци су само мали 15-милиметарски рачићи aртемијe, присутни и у многим другим сланим језерима у свету. Када почиње њихово активно размножавање има их толико да се стиче утисак да је сама вода ружичасте боје.
Најлепшу ружичасту нијансу језеро поприма крајем јула - почетком августа.
Пошто сте то сазнали и већ спаковали кофере, упутите се у Алтајски крај, Славгород (3.241 км источно од Москве), а затим још 18 км на северозапад до насеља Бурсољ.